Ове суботе, недељу дана пре Митровдана, на гробљу у Јужној Митровици Срби су паљењем свећа, молитвом и сређивањем оронулих и девастираних споменика, обележили Митровске задушнице.
Већ од раних јутарњих часова, мештани су пристизали на гробље и убрзано хрлили ка споменицима својих најмилијих.
Грађанима са севера био је омогућен организован превоз, док су поједини долазили и приватним возилима.
Јереј Ненад Стојановић подсећа за Косово онлајн да у току године постоје четири празника када се обилазе гробови предака и моли се за покој душа.
„Сви смо ми дужни да се молимо за наше родитеље, породицу и људе, за покој душа. Они имају потребу да дођу на гробље, а преминули имају потребу за нашом молитвом. Када људи не дођу на гробље дуже време, сањају своје претке. Они траже нашу молитву, да дођемо на гроб и да се помолимо“, каже он.
Додаје да Црква брине за све људе, за оне које живе на земљи и оне који су преминули и у духовном свету.
„Људи долазе и сами читаве године, како би обишли гробове, иако се гробље налази у јужном делу и оштећено је. Желе да подигну споменике и да гробови изгледају како су и били. Чујем да нажалост да има доста људи који своје претке пребацују на друга места, што црква не благосиља, по правилу треба да остане ту, где се и сахранио“, напомиње он.
Један од мештана који је ове суботе изашао на гробље, Србољуб Лазаревић истиче да нада постоји да ће се гробље некада обновити.
„Дужност човека је да гаји пијетет према најближима. Сабласно је, вандализам, то говори о онима који раде то. Не знам шта да вам кажем. Помешана су ми осећања и емоције. Није све једноставно, јер је човек људско биће и размишља. Они који су радили ово, говори о њима, вандали. Није примерено. Имам кућу близу гробља и помисао ми није да да нешто урадим. Човек увек мора да има наду, без обзира на ситуацију и увек мора да гледа напред. Не треба поистовећивати целу нацију са тим вандалима, међу њима сигурно има добрих људи који то осуђују“, наводи Лазаревић.
Зоран Вићентијевић се не слаже са изреком да „време лечи ране“, већ сматра да су ране све дубље.
„Посебно на Задушнице. Слика говори више од хиљаду речи. Не видим споменик своје мајке, он је срушен и утонуо је у земљу, а ограде нема. Све је теже и теже. Ја никога не мрзим, али не могу да схватим људску природу, да униште гроб и исеку ограду и можда ту ограду уграде у своје куће. На крви се не гради будућност, не гради се кућа, а ни на несрећи других људи“, поручио је он.
На православном гробљу у Јужној Митровици где су се до краја рата 1999. године сахрањивали Срби порушено је, оскрнављено или уништено више од 90 посто надгробних споменика.
