Неколико дана обилних падавина било је довољно да се албанске јадранске обале напуне градским отпадом, а узбуна због загађења и проблема са управљањем отпадом изазвала је забринутост како међу локалним властима, тако и у туристичкој индустрији. Поред метеорског пораста броја посетилаца, ситуација постаје озбиљна, упозоравају представници екологије, политике и сектора туризма за Косово онлајн.
Пише: Бледар Кука
Влада и туристички оператери већ дуго трљају руке. Албанија заиста доживљава снажан пораст броја посетилаца, а када се саберу подаци, претпоставља се да ће показати да је у 2025. години у земљу дошло 10 одсто више туриста него у 2024.
Историјски, културни и верски туризам доживљавају своје најбоље дане, а познати градови Тирана, Скадар, Ђирокастра, Берат и други све су посећенији.
Поред повољних цена авионских карата, побољшања путне инфраструктуре, смештајних капацитета и улепшавања центара градова и села, постоји велики проблем који би могао да се претвори у „бумеранг“.
Говоримо о чистоћи, претњи од загађења градова и ризицима који се повећавају директно пропорционално повећању броја посетилаца. Косово онлајн је интервјуисао три личности везане за животну средину и туризам: једну из области екологије, туристичког оператера и посланика опозиције у албанском парламенту, кандидата за градоначелника Драча, који је такође имао свој пројекат за борбу против градског отпада.
Михалаћ Ћирјо је познати и искусни професор на Природно-математичком факултету, као и ангажован у удружењима за заштиту животне средине. Он каже да управљање отпадом у Албанији остаје један од главних изазова.
„Управљање отпадом у Албанији остаје један од главних изазова за заштиту животне средине. Ови проблеми су били јасно очигледни пре кратког времена, након обилних падавина, а имали смо значајно загађење на јадранској обали, што је резултат лошег управљања отпадом у унутрашњости. Људи у градовима и селима бацају отпад у реке, а падавине односе градски отпад у море, одакле се потом враћа на обалу. Јасно је да се управљање отпадом, било пластичним или другим, не спроводи на прави начин у унутрашњости. Већина загађења које се баца у реке је пластика, али се често дешава да су реке загађене и градским отпадом, углавном из канализације (отпадна вода). Многи мали стамбени центри немају одговарајућу инфраструктуру и тиме узрокују ово загађење“, каже професор Ћирјо.
Професор Ћирјо наводи забрињавајуће податке о нивоу прераде отпада у Албанији и прави поређење са стандардима ЕУ.
„Углавном наше општине покушавају само да сакупљају и транспортују отпад до неколико сабирних места (депонија), јер у већини случајева немамо ни санитарне депоније које испуњавају услове. Ту се завршава одговорност општина, због немогућности финансијских средстава или система да раздваја отпад на извору. Када бисмо могли да раздвајамо отпад на извору, тј. тамо где се ствара, у породицама или у насељима градова и села, могли бисмо да развијемо процесе рециклаже, који су у Албанији у веома ниском проценту. Мање од 20 одсто отпада се рециклира, док земље Европске уније, попут Немачке, рециклирају око 80 одсто отпада, укључујући стакло, папир, текстил, метале итд. На овај начин избегава се потреба за спаљивањем градског отпада или његовим одлагањем на местима где га је потребно третирати. У Албанији би требало да почнемо са успостављањем интегрисаног система управљања отпадом, који ће омогућити сепарацију отпада на нивоу општине, одакле потиче. Затим би се отпад транспортовао до сабирних места која би могла бити депоније, или чак мали део до спалионице, уколико то реши суд. Више од половине градског отпада у Албанији је органски, што значи да се може компостирати за производњу органског ђубрива које се користи у пољопривреди, на зеленим површинама итд.“, наводи он.
Посланик Демократске странке Игли Цара, грађанин Драча и кандидат за градоначелника, оптужује владу да је проћердала претходну инвестицију од 500 милиона евра за рециклажу отпада и створила модел спалионице. Каже да би влада требало да искористи 600 милиона евра, прикупљених од пореза за заштиту животне средине, како би решила управо овај проблем.
„Албанска влада прикупља више од 600 милиона евра пореза за заштиту животне средине, али не троши ни два одсто тог износа на овај сектор. Ово је скандалозно. Шта су уопште порези? То је новац који се узима из једне области економије и нормално би требало да се врати у ту сврху. Када добијете 600 милиона евра, а људи знају да прорачунају, не можете тај новац потрошити у другој области, на плате администрације или друга улагања. Морате га користити тачно у сврху за коју су порези прикупљени. Свака врста упакованог производа, попут пластике, стакла или картона, плаћа порез при увозу. Овим новцем држава мора да обезбеди чисту животну средину. Чиста животна средина је пре свега питање људског живота и националне безбедности. Ситуација је алармантна. Данас смо једна од најзагађенијих земаља. Тирана је „шампион“ у том погледу. Њено загађење је много веће од дозвољене норме. Претворили смо се у земљу у којој се отпад не прерађује, већ постајемо и брига наших суседа. Оно што се догодило у Дубровнику јасно показује како наша влада функционише. Та количина отпада се не ствара за један дан, већ се таложи годинама. Када бисмо отишли до ушћа реке Ишм, дебљина пластичног отпада у води достиже 2–3 метра на великој површини, кажу становници. Поента је да се само од пластике и чврстог отпада годишње створи 39 хиљада тона“, указује он.
Игли Цара наводи да су у Албанији спроведени пројекти за које је потрошено много новца, али без резултата, док нико за то није позван на одговорност.
„Пре неколико дана, када сам био кандидат за градоначелника Драча, направио сам прорачун, почевши од пилот пројекта из 2012. године, у делу града за сепарацију градског отпада на извору. Иако је финансирање завршено, а господин Дако био градоначелник, ништа није урађено, иако је новац потрошен. Овде у Албанији нико није одговоран за новац дат за одређени циљ. Не проверава се да ли је пројекат реализован или не, нити ко је одговоран за потрошени новац. Овакав начин трошења новца мора коначно да се оконча. Сваки јавни фонд мора бити ревидиран да би се видело да ли је отишао на предвиђено одредиште. Како сам смислио решење проблема? Знао сам да Драч производи велику количину отпада и да нису потребна велика средства за његово управљање. Дозволите ми да наведем пример из града Берата, где се отпад рециклира, како нас је обавестило Министарство заштите животне средине. Замислите колико је ово важно за Драч, посебно лети, када имамо висок ниво загађења од пластике, стакла, метала и картона. Замислите да одвајамо отпад на извору и производимо новац од њега. Пре свега, не би било загађења, а то је најважније, али бисмо имали и економске користи“, каже за Косово онлајн.
Анео Хила је власник и генерални директор туристичке агенције „Анео Албанија Игл Турс“. Он тврди да је загађење на плажама хронични проблем са неколико узрока.
„Отпад у Албанији, посебно у подручјима са високим туристичким капацитетом, је хронични проблем који се примећује годинама и постаје видљив током летње сезоне у областима попут Голема или Драча, где су канте за смеће пуне цео дан. Поред ове појаве, која није естетски пријатна и доноси лоше мирисе и могуће болести, имамо и проблем са управљањем плажама, јер људи бацају смеће на песак, а власници лежаљки не одржавају песак чистим. Ово се односи и на приватне и јавне плаже, при чему се више смећа баца на јавне плаже јер је управљање на њима слабије. Поред плажа, које су највећи проблем током лета, имамо и проблеме у градовима, и није потребно да стручњаци то утврђују јер свакодневно видимо смеће на улицама. На главним улицама у Тирани је можда чистије, али у насељима је прљавштина свуда“, упозорава Хила.
Генерални директор ове компаније не може прецизно одредити проценат негативног утицаја загађења на туристички посао, али истиче да несумњиво доноси проблеме, посебно за имиџ земље.
„Није ми лако да утврдим тачан проценат негативног утицаја, али чињеница је да отпад није само хигијенски, већ и естетски проблем. Туристи не знају опште стање хигијене у земљи, јер морате живети овде да бисте разумели ситуацију, али естетски је то видљиво и има негативан утицај. Правимо поређење са другим земљама. Ако одете у Милано или Рим, видећете свуда чистоћу. Можете чак и ходати боси. Али у Напуљу је вероватно горе него у многим деловима Албаније. Ово служи и као референца за поређење. Албанија је на почетку развоја туризма, и био би велики проблем ако се створи утисак да је земља прљава, јер је веома лако створити такав утисак, а тешко га је променити“, оцењује он.
Међутим, Хила укључује и суседне земље као одговорне за алармантну еколошку ситуацију.
„Што се тиче третмана отпада, ово није само албански проблем, већ регионални. Ред одржавају институције, али ако су људи навикли да правила не постоје, понашају се на најосновнијем нивоу, а јавна свест иде ка нули. Потребан је законски надзор. Не видим да општинска или државна полиција излазе на плаже и улице и изричу казне за загађење, као што се изричу казне за саобраћај. Ово није једини начин решавања проблема. Мора се повећати свест грађана о бацању отпада на предвиђена места и повећати инфраструктурни капацитет – више канти, више сигнализације. Постоји много елемената да систем функционише. У регионалном контексту, Албанија је земља кроз коју протиче много река које извиру у три земље: Косово, Македонију и Грчку. Дакле, потребна је регионална сарадња за управљање отпадом. Ако Албанија мора да управља свим отпадом, друге земље могу рећи: „Није наш проблем што река носи отпад“, закључује наш саговорник.
Албанска влада је одобрила нови закон за заштиту животне средине, док скандал са спалионицама, за које се суђења настављају и у којима су осуђени бивши високи званичници, укључујући министре, показује колико је озбиљна ситуација са загађењем и градским отпадом у земљи.
