Употреба речи Метохија већ годинама уназад изазива негодовање албанских политичара на Косову. Није прихватљива у документима, на путоказима, у називима странака, јавним дискусијама… Појам који означава црквени посед не би требало никога да вређа, указују саговорници Косово онлајна, а главни разлог зашто је у Приштини постао „нон грата“ виде у томе што назив Метохија указује на српски идентитет простора који означава.
Пише: Душица Радека Ђорђевић
Географски, Метохија обухвата простор од Пећи до Призрена, између Проклетијских и Шарских планина на југу.
„Нема Косова и Метохије, то не постоји“, рекла је Доника Гервала-Шварц, министарка спољних послова Косова у техничком мандату, на последњој седници Савета безбедности Уједињених нација на којој се разматрала ситуација на Косову.
Косово и Метохија, рекла је 21. октобра Гервала-Шварц, израз је хегемонистичких амбиција Србије над Косовом и стари језик Слободана Милошевића и оних који га и даље следе.
У својој реплици министар спољних послова Србије Марко Ђурић навео је да се још у записима из 11, 12. и 13. века реч „метох“ употребљава за имовину цркава у западном делу Косова и Метохије, да то није погрдно, нити може бити приписано Слободану Милошевићу.
Хвосно и Стара Србија
Историчар Марко Марковић оцењује за Косово онлајн да нема разлога да реч Метохија било кога вређа или да јој се неко противи, јер у свом изворном значењу нема ништа лоше. Како истиче, реч Метохија представља стари средњовековни израз који означава црквени посед.
Означава део Косова на коме се налази највећи број српских цркава и манастира.
„Када погледамо средњовековне повеље, натписе, записе и остале писане изворе тога времена, видимо да готово није било ниједног села у ком није било цркве, манастира, испосница и других трагова хришћанске, односно српске културе. Мноштво тих цркава и манастира једном речију обједињује реч Метохија, односно црквени посед. Читав простор Метохије представља и у буквалном смислу власништво цркве, јер је сваки средњовековни манастир представљао својеврсан властелински посед. Онде где се завршавао посед једног манастира почињао би посед другог и тако у недоглед“, објашњава Марковић.
У прошлости, како каже, било је тренутака када се реч Метохија мање или више користила.
„Постојао је период када је постајала реч Хвосно, а касније када су Турци окупирали тај простор за њега се говорило да је део Старе Србије. На Берлинском конгресу тај простор се такође третирао тим термином – простор Старе Србије. Касније имамо и неке друге изразе, прво Космет, а онда само Косово“, истиче овај историчар.
Тврдње да је израз Косово и Метохија „језик Слободана Милошевића“, према речима Марковића немају никакве везе са историографијом и науком.
„То искључиво има везе са дневном политиком албанске елите на Косову и Метохији. Израз Косово и Метохија почео је да се користи од ослобођења 1912. године, за време Краљевине Србије и касније за време Краљевине СХС“, каже наш саговорник.
По окончању Другог светског рата и доласка комуниста на власт, додаје Марковић, реч Метохија се полако ставља по страни и користи се краћи израз „Космет“ да би се касније уставним амадманима и уз сва пратећа дешавања реч Метохија све више избацивала из употребе.
О томе зашто данас политичари у Приштини не желе да чују реч Метохија у јавном простору, Марковић, каже да их она подсећа да је простор Косова и Метохије недосмислено још у средњем веку био простор краљевине и потоње царевине Србије.
„Она јасно указује на српски идентитет тог простора и то је оно што би они да ставе по страни“, оцењује овај историчар.
Разни су примери оштрих реакција из Приштине, када се помиње реч Метохија. Пре седам година, новинарка јавног сервиса Косова била је суспендована на месец дана због коришћења овог термина у издању вести на српском.
Од 2012. године, политичке партије која у имену садрже називе супротне Уставу Косова, попут речи Метохија, не могу да се региструју, а када се у оквиру процеса који се води пред Специјалним судом у Хагу употреби израз „Косово и Метохија“, политичари из албанских странака протестују јер је, како тврде, реч о тешким увредама.
„Употреба термина ‘Косово и Метохија’ од стране Канцеларије тужиоца Специјалног суда није лапсус. То је намерни, политички мотивисан чин, који представља не само тешку увреду за грађане Републике Косово, већ и изазов за наше институције и државу. Ово је понижење“, написала је у априлу на Фејсбуку Вљора Читаку, посланица Демократске партије Косова.
„Низија Дукађинска“
Говорећи о пореклу речи Метохија, професор Филолошког факултета у Београду Вања Станишић каже да она значи манастирско добро и да спада у византијску културну тековину.
„Ми смо били припадници те културе и то је нормално дошло као таква културна тековина. На простору који се зове Метохија, налазе се наши најдрагоценији културни споменици и то је разлог зашто ова реч боде очи институцијама у Приштини“, рекао је Станишић за Косово онлајн.
Истиче да је Метохија назив који има дугу историју и да „не сме да се дира“.
„Друга је ствар да ли ми сада то можемо да спроведемо у дело, али сигурно ћемо се борити и даље да се врати у живот“, истиче Станишић поводом већ вишегодишњег негодовања власти у Приштини при употреби речи Метохија.
Он указује да Албанци имају други историјски назив за територију Метохије – низија Дукађинска, односно Рафши и Дукађинит.
„Дукађин је територија на албанској страни и то је било војводство војводе Јована или Ђина – Дукађина. Када се појавио назив Рафши и Дукађинит на крају и не треба много да нас интересује. Ако неко други има свој назив то нас не би морало да брине уколико нас не угрожава. Ако почне да нас угрожава, онда је то друга ствар“, наводи Станишић.
Упитан зашто су Албанци утиска да њих угрожава употреба речи Метохија, наш саговорник каже да је то тако јер је јасно да је на том простору све српско.
„Ако кажемо Метохија све је јасно. Наши најважнији манастри налазе се уз саму границу са државом Албанијом. То што они то другачије зову, нас се не тиче док не би неко тражио да се то замени називом Рафши и Дукађинит. То не може“, изричит је Станишић.
Сличних случајева, како наводи, има и у свету.
„Постоји пример Кореје и Јапана. Море које је део океана између Кореје и Јапана, Јапанци зову Јапанско море, а Корејанци Источно море. Сви Корејанци би устали ако би им неко тражио да то море зову Јапанско море“, каже наш саговорник.
Покушаји фалсификата
Новинар и књижевник из Грачанице Живојин Ракочевић каже за Косово онлајн да на Косову и Метохији постоје три културна наслеђа: српско, османско и албанско, али да режим у Приштини иде на идеју да све буде косовско и да је Метохија препрека таквим намерама.
„Метохија не да да се та идеја реализује. Нити може. Док год имате Метохију у свом срцу, док год можете да додирнете страшни Христов портрет у Дечанима, да помилујете Лозу Немањића у Пећкој патријаршији, то је апсолутно наше у свим вековима и у свим временима. Администрација настоји да фалсификује оно што не може да отме и оно што у погромима и разним режимима није успела да присвоји“, наглашава он, коментаришући због чега институције у Приштини негодују када се употребљава реч Метохија.
Метохија је, наводи он, српска најплоднија, најсветија, најлепша и најосвећенија земља.
„Ту су три споменика Унеско баштине. Ту је ризница човечанства. Ту су хектари фресака и сасвим је разумљиво да један ауторитарни режим који сада мисли да то контролише, мора да укине реч Метохија јер морају да побегну од свега тога што је наше, што је лепо и што је, како сада ми видимо, у срцу њиховог тела, онога што они виде као косовски идентитет и косовску културу“, закључује Ракочевић.
