„Осим што је сам процес каснио, чиме је грађанима остављено мање времена за регистрацију, забележили смо и неправилну примену закона, неуједначену праксу између општина, непотпуне информације, конфузију у примени прописа, као и недовољну обученост појединих административних службеника. Забележили смо веома мали проценат успешно решених захтева, а очекивали смо да ће тај проценат бити још нижи јужно од Ибра, што се, нажалост, и показало тачним“, каже Тијана Грујић, програмска директорка организације КАСА.
Док невладине организације упозоравају на системске пропусте и индиректну дискриминацију кроз нови Закон о држављанству, за многе породице ово није висока политика, већ свакодневна борба за основна права. Деца рођена у централној Србији, упркос томе што испуњавају све законске услове, остају без косовских докумената због грешака самих службеника на шалтерима.
Једна од њих је и ћерка Слађане Дашић из Брестовика, чији је захтев одбијен због административне грешке, иако је породица доставила сву потребну документацију.
„Проблем је настао зато што је рођена у Крагујевцу. Прошле године, када је отворена могућност за подношење захтева, прикупили смо сву потребну документацију и предали захтев. На крају је одбијен. Као разлог одбијања наведен је документ о кућној заједници који је издао њихов службеник. У њему је био уписан јединствени матични број који дете има у Србији. Рекли су да тај матични број не може да стоји. Указали смо да је то грешка њиховог службеника, јер је он издавао документ и требало је да зна како се правилно попуњава“, каже Слађана Дашић из Брестовика.
Ова административна голгота није само исцрпљујућа, већ и изузетно скупа. Да би уопште предали папире који ће касније бити одбијени, грађани троше стотине евра на путовања, нотаре и међународне овере.
Колико је читав поступак финансијски оптеретио њену породицу објашњава Слађана Дашић из Брестовика.
„Сва документа из Србије морала су да буду оверена апостил печатом. Затим смо имали трошкове овере код нотара, као и два пута путовање до Крагујевца. Укупни трошкови износили су око 500 евра. Нисмо у могућности да поново издвојимо толики новац, поготово када нико не може да нам гарантује да ће дете овога пута заиста добити документа“, истиче Слађана Дашић из Брестовика.
Због свега овога, млади људи који нису успели да прођу кроз неуједначене процедуре данас су ограничени у кретању и могу да користе само прелазе Брњак и Јариње. Организације цивилног друштва захтевају хитну реакцију институција и међународне заједнице.
Програмска директорка организације КАСА Тијана Грујић упозорава да забележени случајеви показују да је неопходно уједначити праксу у свим општинама и омогућити грађанима једнако поступање пред институцијама.
„У последњим данима рока наишли смо на случај особе која је четири пута враћена са шалтера уз образложење да не испуњава услове зато што поседује српску личну карту издату за град на Косову. Међутим, управо је циљ овог тромесечног периода био да се таквим особама омогући замена докумената. Због тога је неопходно уједначити праксу и обезбедити да сви грађани буду једнако третирани пред законом. Ми нећемо престати да говоримо о томе и да инсистирамо на поштовању људских права свих грађана, укључујући и Србе на Косову“, поручује Тијана Грујић, програмска директорка организације КАСА.
Док закон на папиру нуди решења, његова примена на шалтерима створила је непремостив зид. Без продужења рокова и поједностављења процедура, право на лична документа за многе Србе на Косову остаће само недостижна и прескупа ставка.
