Велики број Срба јутрос је на Велике, односно Зимске задушнице – православни празник посвећен помену и молитвама за упокојене – посетио девастирано православно гробље у Јужној Митровици, на којем се Срби не сахрањују више од две деценије.
Родбина и пријатељи по сећању проналазе гробове својих најмилијих, јер споменика са јасним натписима готово да нема.
Више од две деценије долази се организовано, аутобусом из северног дела града. Последњих година могуће је, без проблема и ризика, доћи и сопственим аутомобилом, па Срби долазе током читавог дана.
Слика на гробљу ни после више од четврт века није се променила – поломљени и порушени споменици, коров и смеће дочекали су грађане и овога пута.
Протојереј Радослав Јанковић данас обилази гробове и уз кандило и вино са породицама и пријатељима преминулих моли се за душе упокојених. Како истиче, посебно овде на православном гробљу у Јужној Митровици, наш народ долази на Задушнице да се сети својих предака, да упали свеће за покој њихових душа и да се помоли, али га дочекује тужна слика порушених гробова.
„Ја сам поносан на мој српски народ што у северном делу Косовске Митровице, где стоји исламско гробе, није порушен ни један споменик. То говори о нашој светој вери православној, да ми чекамо суд Божји. А они који су ово порушили, ове наше споменике и порушили наше крстове, у ствари они су себе срушили, а наше претке су прославили. Они су мучнички пострадали на тај начин и мртви немају мира, али имају мира у Господу, јер ми се Богу молимо да Бог њима дарује покој у царству небескоме“, каже Јанковић.
Према његовим речима, верници чекају суд Божји, јер овоземаљски судови могу да погреше па неће бити кажњено.
„Сви ћемо људи са овога света једнога дана морати да изађемо пред лице Божји, да дамо одговор какав су он живот водили. Тако да они који су ово порушили, кад изађу на суд Божји, они ће себе срушити, а наши свети преци ће се прославити. Они нису имали овде могућност да се бране. Њихове душе, се нико не може дотаћи, њихове душе припадају Богу, јер су верне душе и ми се њих сећамо и памтимо њихова добра дела и зато настављамо пут наших светих предака, да се држимо праве вере и да чинимо добра дела, да будемо синови и кћери светлости и дана, да ширимо мир, љубав и радост, да никога не дирамо, већ да живимо у миру и да тако не дирамо ни туђе гробове, ни туђа гробна места, већ да будемо поносни што смо уздржани и што на тај начин сведочимо да смо синови светлости, синови правде, синови мира и слободе“, поручио је Јанковић.
Градимир Драшкић, један од Митровчана који је дошао да упали свећу најмилијима, каже да се слика годинама не мења, а да обећања да ће гробље бити обновљено остају неиспуњена.
„Увек очекујемо да ће општине да реше питање овог нашег гробља. Обећања су била и странаца да ће они то извршити. Међутим, као и увек на Косово се ништа не завршава, све је затворено“, сматра Драшкић.
Да се гробови једва и проналазе сведочи Предраг Ивић.
„Једва сам нашао споменик оцу и баби и деди, једва. Све уништено“, рекао је Ивић.
Последњих година, према речима Драгољуба Дражевића, уништавање надгробних плоча је у опадању, ипак апелује на сваког појединца да учини колико је у његовој могућности и обнови барем део уништеног, не чекајући на друге.
„Ја мислим да је у опадању рушење, било је до ових година уназад, сваких задушница годишњих, и зимских и летњих, да увек буде новопорушених. Ако то буде оптимистичка изјава. Ма песимизам, све је лом, ништа није добро, све је горе и горе. Али та нада у ово, нада у веру, нада у ово, где су ови наши којих има више тамо него овде, је оно што нас и држи и одржава. Мора свако на своје место да дође да обиђе. Ако очекујемо господо да неко други из комуналног и тамо они, ништа нису урадили, грдно се варамо. Да свако своје место, од својих рођака, пријатеља, претходника, покојника, уради оволицко мало, један камен да помери, биће нам боље. А ми очекујемо да неко тамо други, мислим на све, буквално од гробља до живота. За све нам треба мало наше добре воље“, истакао је Дражевић.
Слика више говори од хиљаду речи, каже Јован Алексић, гледајући у стотине мермерних плоча оборених на земљу и обраслих коровом.
„Мислим да је ово једна заиста изузетно, изузетно ружна слика, не само овог дела нашег града, него и међународне заједнице и свих људи који се позивају на цивилизацијске вредности. Мислим да је цивилизацијско право сваког човека да мирно почива на ономе свету. Ако видите да је наше гробље готово, да кажем, 60-70 посто споменика готово у потпуности уништено, да се многа гробна места више и не познају, шта вам то говори? Говори само за себе, просто речено. Надам се да ће бити боље, да ће једног дана ово бити обновљено, да ће наши покојници почивати у миру како то и заслужују, да ћемо дочекати нека боља времена“, навео је Алексић.
