Шта се крије иза додељивања турском језику статуса језика у службеној употреби у косовским градовима који се налазе дуж стратешке путне и железничке балканске трансверзале која повезује Косовску Митровицу, Приштину и Липљан са Скопљем?
Крајем децембра 2024. године медији су пренели вест да су албанске власти у Липљану, у локалној скупштини, једногласно подржале иницијативу посланика турске заједнице у Скупштини тзв. Републике Косово, Ениса Кервана, да се турском језику у овој општини додели статус језика у службеној употреби.
С тим у вези ваља знати да Закон о употреби језика тзв. Републике Косово разликује службени језик и језик у службеној употреби. Притом је статус службеног језика на целој територији тзв. Републике Косово додељен албанском и српском језику, а у појединим општинама овај статус може бити додељен језику оне мањине која има удео од најмање 5% у укупном броју становника општине. Језик у службеној употреби може се доделити у оквиру појединих општина оном језику који је традиционалан на тој територији или који говори више 3% становника те општине. Статус језик у службеној употреби обухвата пре свега право појединаца да на том језику добијају на основу индивидуалних захтева званична документа и службене исправе.
БЕЗ УПОРИШТА У ПОПИСУ
Турски језик има статус службеног језика на територији општина Мамуша и Призрен. Притом је у погледу Призрена направљен изузетак у односу на правило да се овај статус може признати само мањини која има најмање 5% од укупног броја становника општине, што турска мањина нема у Призрену. Турском језику је додељен статус језика у службеној употреби, под оправдањем да је традиционалан у тим локалним самоуправама, у тзв. косовским општинама Северна и Јужна Митровица, Вучитрн, Приштина, Гњилане и Липљан.
За такав статус турског језика не може се наћи упориште у подацима најновијег пописа становништва (2024), према коме на територији тзв. Републике Косово укупно Турака има 1, 21%. Осим тога, турски језик јесте у ближој прошлости био традиционално присутан у неким деловима Метохије, али не и на подручју Косова, на коме су Срби не тако давно били релативна већина – појас од Косовске Митровице до Липљана и подручје Косовског Поморавља.
У ОКВИРИМА НЕООСМАНИЗМА
Додељивање турском језику статуса језика у службеној употреби у наведеним општинама у непосредној је вези са геополитичким интересима савремене Турске на територији насилно отцепељене српске јужне покрајине. При чему позивање на историју и традицију служи делимично као средство за легитимацију тих интереса, а делимично за њихово маскирање. Наиме, деловање и интереси Турске на целокупном Балканском полуострву, а самим тим и на територији Косова и Метохије, могу се разумети само у оквиру неоосманизма. А он је, по речима нашег водећег оријенталисте Дарка Танасковића:
„комплексна макроидеолошка платформа према којој данашња Турска, као његова легитимна цивилизацијска наследница, треба да реафирмише целокупно духовно, културно и политичко наслеђе Османског царства како би у прерасподели светске моћи и утицаја, која је у току, обезбедила и делотворно играла улогу једног од глобално значајних међународних чинилаца.“
— (Д. Танасковић, Неоосманизам: доктрина и спољнополитичка пракса, Београд, 2010).
ПОВЕРЕНИК ДА, ПОСЛУШНИК – НИКАДА
Притом Танасковић указује да је „неоосманистичка спољна политика можда само највидљивији хоризонт реализовања комплексне матрице која је истовремено духовна, идеолошка, културна, привредна и политичка“. Полазећи од начела спољнополитичке доктрине „стратегијске дубине“, коју је 2009. године формулисао ондашњи министар спољних послова и универзитетски професор Ахмет Давутоглу, савременом неоосманизму су на регионалном нивоу приоритетни Блиски исток, Кавказ и Балкан, као „области које су током прошлости дуже или краће време биле у саставу Османског царства“.
Танасковић упозорава на једно важно обележје у деловању савремене неоосманистичке Турске у наведеним приоритетним географским регионима:
„…важно је схватити да Турска, и онда кад се њено деловање уклапа у стратегијске пројекције неке велике силе за дати простор, првенствено полази од намере да реализује своје интересе. Ако се они могу уклопити у неки повољни шири сценарио, утолико боље, а ако не, Турска неће презати ни од разилажења с плановима великих, што се током последњих десетак година у више наврата потврдило, посебно на Блиском истоку. Турска може бити нечији регионални повереник, али никада безусловни послушник.“
РЕВРЕДНОВАЊЕ БАЛКАНА
Што се Балкана тиче, њега „неоосманисти доживљавају као историјско тле у које су усађени корени турског европства, а за неке је османска Румелија, а не далека Азија или Анадолија, истинска колевка турског цивилизацијског идентитета“. Полазећи од таквог ревредновања Балкана у оквирима неоосманизма, данашњој Турској су на полуострву главни ослонци њеног појачаног ангажмана – Албанци и Бошњаци. Речју Танасковића:
„Југословенска криза, сукоби на бившем југословенском простору и коначна дезинтеграција федерације створили су погодне услове за убацивање и неоосманистички размах турске политике, како у склопу деловања међународне заједнице тако и самостално“.
Однос између Турске и такозване Републике Косово одражава сва кључна обележја неоосманистичке спољне политике и доктрине које је описао Танасковић. Ако су Балкан један од три стратешка региона за Турску у оквиру неоосманистичког оквира, онда Косово и Метохија, као „срце Балкана“ и његов „геополитички чвор“ (Степић), имају огроман—можда и најважнији—значај за турску балканску политику.
УЛОГА ТУРСКЕ У ЕКОНОМИЈИ ТЗВ. КОСОВА
Следствено томе, нимало не чуди што је Турска међу првима признала тзв. Републику Косово одмах по проглашењу независности, 18. марта 2008. године. О месту које је у турској спољној политици додељено албанској сепаратистичкој творевини на територији Републике Србије, говори и чињеница да је Турска била прва држава која у тзв. Републици Косово отворила конзулат. Било је то у Призрену 2015. године. Турска је са тзв. Републиком Косово 2013. године закључила Споразум о слободној трговини, који је додуше ратификован тек 2019. године. Турска је од 2023. године шести највећи инвеститор у привреду тзв. Републике Косово са уложених 429 милиона евра, и то пре свега у електропривреду, саобраћајну инфраструктуру и објекте који ће служити за одржавање Медитеранских игара у Приштини 2030. године. Место Турске у економији тзв. Косова делује још значајније ако се узме у обзир да тзв. Косово и Албанија функционишу као јединствени економски простор, а да је Турска, према подацима Банке Албаније од септембра 2024. године, највећи директни инвеститор у Албанији са уложених 1,22 милијарде евра.
ПРОТЕРИВАЊЕ ГУЛЕНИСТА
Ердоганов сукоб са гуленистима 2018. године показао је, између осталог, и колики је утицај савремене Турске у албанској политичкој елити тзв. Републике Косова. Према писању приштинског одељења БИРН-а, из тзв. Републике Косово 2018. године су протерани турски држављани чланови гуленистичког покрета Хизмет, који су радили у школама на Косову и Метохији које су блиске овом покрету. Због депортације за коју нису знали председник, премијер и председник Скупштине тзв. Републике Косово, тадашњи премијер Рамуш Харадинај разрешио је дужности ондашњег министра унутрашњих послова и директора Обавештајне агенције тзв. Косова. Овакав поступак Харадинаја може се објаснити и његовом блискошћу са званичним Вашингтоном.
ПРЕУЗИМАЊЕ КОМАНДЕ НАД КФОР-ОМ
Од доласка на власт Аљбина Куртија, односи тзв. Републике Косово са Турском постају нарочито интензивни. То посебно важи за сферу безбедности. За међусобну сарадњу турских и албанских сецесионистичких власти у области безбедности, од посебног је значаја било турско преузимање команде над КФОР-ом 2023. године. Притом је преузимање команде над КФОР-ом био део ширих планова НАТО пакта у оквиру којих је Турска преузела у 2024. и командовање над више других заједничких НАТО операција. Улога Турске у оквиру НАТО пакта може се правилно разумети тек када се узме у обзир чињеница, да та држава располаже другом најбројнијом стајаћом војском у оквиру западне алијансе, са укупно 800 000 војника и официра редовног састава и са још 379 000 резервиста. А у оквиру КФОР-а, турски контигент је други по бројности.
ЦЕНА БАРЈАКТАРА-ДРЖАВНА ТАЈНА
Према писању Nordic Monitor-а, тзв. Република Косово купила је у лето 2023. године турске дронове „Барјактар“, али подаци о броју купљених дронова и њиховој цени проглашени су за државну тајну. Војна сарадња сепаратистичких власти из Приштине и званичне Анкаре улази у нову, интензивнију фазу после потписивања Оквирног војног споразума између Турске и тзв. Републике Косово, 29. јануара 2024. године. За ратификацију овог Споразума, у мају исте године, у Скупштини тзв. Косова гласала је како власт, тако и опозиција. Овај Споразум је поставио темеље за продубљивање међусобне војне сарадње, која обухвата, између осталог, продају турског наоружања тзв. Косову, заједничке војне вежбе, проширене програме обуке за припаднике тзв. Косовских безбедоносних снага (КБС), обавештајну сарадњу, те сарадњу у области антитерористичких и хумнитарних операција.
КБС, ТУРСКА, АЗЕРБЕЈЏАН
На основу овог споразума Турска је организовала у октобру и децембру прошле године посебне обуке КБС на америчком лаком артиљеријском оруђу, а од 4. до 13. децембра и обуку граничних јединица КБС. Планирано је да почетком 2025. КБС учествује у заједничкој војној вежби Winter ЕX Турске и Азербејџана, која се организује у оквиру војне сарадње ове две државе чланице Организације туркијских држава, а која ће се одржати у граду Карсу недалеко од турско-јерменске границе.
У августу 2024. године Турска је донирала 1 милион америчких долара тзв. Републици Косово за потребе опремања тзв. Косовских безбедоносних снага. Почетком октобра 2024. године приштинске власти, тачније командант КБС генерал-пуковник Јашари, били су домаћини турском министру одбране и начелнику Генералштаба турске војске, а с њима се разговарало о продубљивању заједничке војне сарадње. А 23. октобра дошло је у Инстанбулу до поновног сусрета министара одбране Турске и тзв. Републике Косово и то у оквиру међународног сајма наменске индустрије SAHA, који организује овај највећи кластер у Европи, кога чини 1200 компанија и 29 универзитета. Том приликом су министри одбране Турске и тзв. Косова потписали протокол о војно-медицинској сарадњи.
СПОРАЗУМОМ ДО ФАБРИКЕ МУНИЦИЈЕ
Крајем децембра прошле године Влада тзв. Републике Косово потписала је споразум са турском Одбрамбеном компанијом (МКЕ) о подизању фабрике муниције на Косову. Према званичним најавама у овој фабрици би се производила муниција за оружје које користи КБС, као и муниција za оружје које користe пешадије чланица НАТО пакта. Планирано је да фабрика буде организована као јавно предузеће, а њен производ би био бренд тзв. Косова. Министар одбране тзв. Косова, Ејуп Маћедонци, рекао је приликом закључења тог споразума, да се из разлога безбедности неће откривати место подизања ове фабрике. Тада је јавност била обавештена да ће на Косову бити подигнута и лабораторија за пројектовање дронова, али да ће у овом случају инвеститор бити нека друга држава, а не Турска. Интензивна сарадња тзв. Републике Косово са Турском у области одбране свакако има везе са плановима приштинских сепаратистичких власти да КБС до 2028. године трансформишу у праву војску тзв. Косова. Она би, према писању Слободне Европе, требало да броји укупно 7 500 хиљада активних и резервних припадника. Таквим плановима одговара и повећање за одбрану у буџету тзв. Косова за 2025. годину, које је за 54 милиона евра веће него у буџету од претходне године. Укупно је за војне расходе у 2025. години опредељено 207,8 милиона евра.
ПОВРАТАК НА БАЛКАНСКЕ ПРОСТОРЕ
Додељивање турском језику статуса језика у службеној употреби у косовским градовима у којима не постоји релевантна турска мањина, а који се налазе дуж стратешке путне и железничке балканске трансверзале која повезује Косовску Митровицу, Приштину и Липљан са Скопљем, могуће је да има везе са будућим турским директним инвестицијама у привреду тзв. Републике Косово, па и у њену наменску индустрију. Тиме би се показало да улагање у изградњу огромних стамбено-пословних блокова на демографски увелико испражњеном Косову, нарочито у малом Липљану, о чему је својевремено у интервјуу говорио наш познати политички аналитичар Стеван Гајић, има везе не само са „прањем новца“ стеченог од трговине наркотицима, већ и са планираним неоосманским привредним и војним повратком Турске на балканске просторе.
