Чињеница да је прошло пет месеци од предаје захтева Приштине за чланство у Савету Европе, а процедура још увек није почела показује да смо до сада били успешни у тој борби, рекла је амбасадорка Србије при Савету Европе Александра Ђуровић. Са друге стране, прецизира да тема чланства Косова у СЕ може да се нађе на дневном реду било ког од наредних састанака Комитета министара, али и да Приштина има подршку већине.
Коментаришући покушај Приштине да постане део СЕ Ђуровић је у интервјуу за Новости истакла да постоје земље које дају бланко подршку Приштини у свему што ради.
Напоменула је да дуги низ година постоји сарадња Савета Европе (СЕ) са представницима косовских власти са циљем достизања стандарда поштовања људских права и владавине права на КиМ, преноси Тањуг.
Каже да се Србија томе никада није противила, али да је увек инсистирала на поштовању статусне неутралности.
Са друге стране, Ђуровић наводи да тема чланства Косова у СЕ може да се нађе на дневном реду било ког од наредних састанака Комитета министара, који се одржавају сваке среде у Стразбуру.
„Предуслов за то је да Биро у свом предлогу дневног реда за састанак и ту тачку уврсти у предложени дневни ред. Тренутно, Биро СЕ се састоји од амбасадора Ирске, Исланда, Италије, Мађарске, Летоније и Лихтенштајна“, казала је Ђуровић.
Ђуровић, са друге стране, поручује да је на састанку КМСЕ одржаном 5. октобра Србија добила снажну подршку од представника Шпаније, Словачке, Азербејџана, Молдавије и Грузије.
„Постоје и друге земље које нису иступале тог дана, али које несумњиво подржавају Србију, као и оне које су признале тзв. Косово, али су на нашој страни“, казала је Ђуровић.
Амбасадорка је подсетила да је од 46 држава чланица СЕ 34 признало једнострано проглашењу независност Косова, док 12 држава није. Потребна двотрећинска већина за чланство Приштине је 31.
Додала је да Приштина има двотрећинску подршку да се учлани у СЕ, али да се Србија дипломатском активношћу бори за одбрану својих националних интереса, те да ће наставити у том правцу.
„То значи да нам бројке не иду у прилог, али ми се интензивном дипломатском активношћу боримо за одбрану наших националних интереса и у томе се нећемо зауставити“, рекла је Ђуровић, преноси ФоНет.
Одговарајући на питање како сукоб Русије и Украјине може да утиче на покушај Приштине да уђе у Савет Европе, јер албански политичари често пореде Србију са Русијом, Ђуровић је навела да су представници Приштине желели да искористе излазак Русије из Савета Европе сматрајући да је позиција Србије слабија у овом тренутку.
„На неприкладност аргументације коју су користили у почетку, позивајући се на Русију, указали су им управо они који их највише подржавају, тако да су престали да користе тај аргумент у Стразбуру“, казала је Ђуровић.
Подсетимо, Приштина је 12. маја предузела први корак у пријављивању за чланство у Савет Европе. Одлука је тада донешена на електронском састанку Владе у Приштини, а према њој Министарство за спољне послове и дијаспору се обавезује да спроведе све законски засноване процедуре за чланство.
Одлуком је „у начелу“ одобрена иницијатива за чланство у ову међународну организацију. Убрзо затим, Косово је предало и апликацију за чланство.
Овај потез Приштине наишао је на осуду Београда.
Са друге стране, одмах затим су Приштини подршку дали Албанија, међународни представници на Косову – Сједињених Америчких Држава, Немачке, Француске и Велике Британије.
Месецима уназад из Приштине такође све чешће најављују и аплицирање за чланство у другим међународним организацијама попут ЕУ, НАТО и Партнерство за мир.
Управо захтев за чланство у ЕУ до краја године, а током председавања Чешке, најавила је септембра месеца косовска председница, а потом и у више наврата поновила исте намере.
(КоССев, 10. 10. 2022)
