Покрет за одбрану Косова и Метохије

Барикаде и (не)поверење: Историја која се понавља

Фото: КоССев

Дуже од деценију, на Северу Косова представљају симбол српског отпора. Готово свака већа криза у односима српске и албанске стране, резултира постављањем барикада.

Београд и Приштина од 2011. године воде дијалог о нормализацији односа, којим посредује Европска унија. Званични Београд, у име Срба са Косова и Метохије, преузима улогу главног преговарача у том процесу. Иако је ушла у бриселске преговоре, Србија формално не жели да се одрекне свог дела територије. Приштина, са друге стране, инсистира на споразумима који треба да доведу до узајамног признања. Поред значајних потешкоћа у преговорима и њиховој нетранспарентности, већи проблеми настају у самој примени договореног. Готово сваки споразум између званичног Београда и Приштине, на терену је за резултат имао револт једне или друге стране.

Тако за српску страну, барикаде постају један од начина на који исказује своје незадовољство. На њих је подсетио Контакт плус.

2011. – неприхватање косовских царинских печата

Први преговори Београда и Приштине 2011. године, доводе до најдуже кризе на Косову у оквиру бриселског дијалога.

До тога долази услед неуспелих преговора о царинским печатима, јер Београд одбија да прихвати косовска обележја, а Приштина на томе инсистира. Косовска влада се ипак одлучује на реципроцитет. Одговара увођењем ембарга на робу из централне Србије.

Недуго потом, због непоштовања ове одлуке, косовска влада 25. јула, шаље припаднике Специјалне јединице Росу на прелазе Јариње и Брњак. Настојање косовских власти је било да припадници Росу полиције преузму контролу над ова два прелаза, а како би се спроводила управо одлука о забрани уласка робе из централне Србије.

Незадовољни овом одлуком, Срби постављају барикаде на Северу Косова, укључујући и оба прелаза.

Тада је, у Зубином Потоку, у оружаном сукобу, смртно страдао припадник Специјалне јединице Косовске полиције, Енвер Зумбери, након чега се ове јединице повлаче са Севера.

Након вести да КФОР, иако је то демантовао, преко алтернативних путева пребацује косовске царинике и полицајце на Јариње и Брњак, 27. јула је запаљен пункт Јариње. КФОР потом затвара све алтернативне правце.

У међувремену, на укупно 19 локација на Северу Косова постављене су барикаде, укључујући и оба прелаза.

Ситуација се месецима потом није смиривала, а пресликала се и на средине јужно од Ибра, где се бележи већи број међуетничких инцидената. Током октобра, убијена су и тројица Срба, Александар Путник из Велике Хоче, Саво Мојсић из Косовске Митровице и Миодраг Коматина из Добруше код Пећи.

Тек у првој половини децембра уследио је почетак спровођења договора Београда и Приштине о слободи кретања иако њиме није била задовољна ни српска, ни албанска страна.

Међутим, барикаде тада нису уклоњене.

Током 2012. и почетком 2013. године КФОР је постепено уклањао барикаде, а Срби су у неколико наврата поново постављали нове. Неретко је долазило до инцидената, у којима је било повређених.

Криза је формално окончана Бриселским споразумом потписаним тек априла 2013. године.

Ипак, у Косовској Митровици остале су још две барикаде, постављене 2011. године.

За разлику од оних које је у међувремену уклањао КФОР, две преостале уклања српска страна.

Тако су 2014. године, уместо шљунка и бетонских плоча, на главном градском мосту освануле жардињере са тујама, а ибарски мост је проглашен Парком мира. Та барикада је словила за симбол српског отпора косовским институцијама на Северу Косова. Парк мира уклоњен је средином августа 2016. године, када почиње тзв. ревитализација главног моста, према споразуму у Бриселу.

Најзад, последња барикада, која се налазила у непосредној близини раскрснице код Техничке школе, на путу ка Бошњачкој махали, уклоњена је крајем октобра 2016. године.

Овим се практично завршава петогодишња криза на Северу Косова.

2018 – хапшење Марка Ђурића

Нови повод за постављање барикада уследио је крајем марта 2018. године, након последње рунде бриселског дијалога о нормализацији.

Председник Србије, Александар Вучић, најављује да ће група српских функционера, укључујући и тадашњег главног преговарача и директора Канцеларије за Косово и Метохију, Марка Ђурића, доћи у Косовску Митровицу без дозволе приштинских власти.

Као одговор на најаву српског председника, дуж административне линије са Србијом и у Косовској Митровици, распоређују се јединице Косовске полиције.

Марко Ђурић и тадашњи шеф кабинета председника Србије, Никола Селаковић, 26. марта, ипак долазе у северни део Митровице, како би учествовали на скупу у оквиру унутрашњег дијалога о Косову.

Тим поводом, припадници Специјалне јединице Косовске полиције уз шок-бомбе и сузавац упадају у зграду Митровачког двора и хапсе Марка Ђурића, а повређено је и неколико грађана који пружају отпор акцији Косовске полиције.

Након саслушања у Приштини, Ђурић је депортован у Србију.

Као одговор на ову акцију Косовске полиције, Срби постављају барикаду на магистралном путу Приштина – Рашка, у месту Рударе у општини Звечан, која је уклоњена сутрадан.

2019 – хапшење полицајаца у вези са корупцијом

После нешто више од годину дана, Срби су 28. маја 2019. године, поново прибегли барикадама, противећи се акцији Косовске полиције усмереној на хапшење њених припадника због сумње на корупцију.

Након почетка полицијске акције, у северном делу Митровице и другим градовима на Северу Косова, у раним јутарњим сатима, огласиле су се сирене за ваздушну опасност.

На појединим путевима на Северу постављене су барикаде, које је полиција пробијала.

Ситуација је била најтежа у Зубином Потоку. Коришћена је бојева муниција, сузавац, шок-бомбе. У овом инциденту повређено је неколико полицајаца и цивила, док је аутомобил ТВ Прве потпуно оштећен у пуцњави Косовске полиције.

У Косовској Митровици, на раскрсници у близини Техничке школе, на путу ка источном мосту, такође је постављена барикада, али је убрзо уклоњена да би се КФОР-у омогућио несметани пролаз ка северу, а од кога су Срби претходно затражили заштиту.

2021 – успостављање реципроцитета за регистарске таблице са Србијом

Одлука косовске владе о укидању српских таблица са ознакама косовских градова и увођењу пробних таблица за возила из Србије, био је још један повод да Срби своје неслагање искажу блокирањем за саобраћај прелазе Јариње и Брњак.

Блокаде трају од 20. септембра, а прелазе могу да користе само пешаци.

Саобраћај на овим прелазима успостављен је две недеље касније, односно 4. октобра.

Тада почиње да се примењује режим налепница, односно прелепљивања симбола белим стикерима у оквиру шестимесечно прелазног решења. То предвиђа друга тачка Споразума о регистарским таблицама који је у Бриселу потписан 30. септембра, уз посредовање ЕУ.

Јул 2022 – реципроцитет са Србијом за личне карте и пререгистрација

Званична Приштина и током 2022. године инсистира на реципроцитету, што доводи до нових тензија.

Најава издавања такозваних улазно-излазних докумената за све грађане Србије који улазе на Косово и примене одлуке о пререгистрацији аутомобила с акронимима градова Косова које издаје Србија на “РКС”, иницирала је нове барикаде на Северу Косова.

Блокаде су успостављене 31. јула 2022. године, дан пре ступања на снагу ове одлуке.

Повучене су одмах након интервенције америчког амбасадора у Приштини, Џефрија Ховенијера.

Тада се косовска влада обавезала да ц́е одложити примену ових одлука до 1. септембра.

Крајем августа, Београд и Приштина уз подршку ЕУ, постижу договор о личним документима, по коме је Београд пристао да укине документа за улазак/излаз за оне који имају косовска документа, док је Приштина пристала да их не уводи за носиоце српских личних карата.

Договор о регистарским таблицама, тада, међутим, није постигнут.

Децембар 2022 – хапшење бившег службеника Косовске полиције

Упркос свим тензијама и револту које код Срба својим одлукама изазива, званична Приштина не одустаје од њиховог спровођења.

Одлуку о пререгистрацији возила, косовске власти ипак су почеле да примењују од 1. септембра до 31. октобра. За то време на северу Косова расте број запаљених аутомобила са РКС таблицама.

И док САД и ЕУ у међувремену траже одлагање рока за пререгистрацију возила на десет месеци, косовска влада одлучује да од 1. новембра фазно спроводи план.

Већ у првој фази, Срби исказују револт.

Припадници Косовске полиције из редова српске заједнице, задужени за регион север, одбијају да деле опомене возачима. Уследила је суспензија командира Регионалне дирекције Север, Ненада Ðурића, због “неостваривања законских овлашћења и спровођења службених одлука”.

Срби на северу Косова, 5. новембра доносе одлуку о напуштању свих косовских институција.

Сутрадан је у Косовској Митровици одржан и протест Срба због одлуке Приштине о пререгистрацији возила и смене Ненада Ђурића.

Будући да су и градоначелници четири северне општине дали оставке, косовска председница, Вјоса Османи, 14. новембра расписује ванредне локалне изборе за 16. децембар.

Међународна заједница у међувремену инсистира на решавању проблема у вези са регистарским таблицама, те је договор постигнут 23. новембра у Бриселу, уз посредство ЕУ. Србија престаје да издаје нове регистарске таблице са називима градова на Косову, а Приштина обуставља даље радње у вези са пререгистрацијом возила.

Ипак, Срби се нису вратили у косовске институције на Северу.

Безбедносну ситуацију на Северу Косова додатно нарушавају инциденти у општинама Зубин Поток и Северна Митровица, 6. децембра, када нови чланови Општинске изборне комисије, уз асистенцију полиције, покушавају да уђу у своје просторије. Срби су их спречили у томе, а инциденти су пропраћени шок-бомбама.

Додатне тензије су настале распоређивањем припадника Косовске полиције у мултиетничким насељима у северном делу Митровице 8. децембра.

Два дана након тога, на Међународни дан људских права, нове барикаде на Северу Косова.

Разлог, хапшење бившег службеника Косовске полиције Дејана Пантића, из северног дела Митровице, кога косовске власти терете за учествовање у нападу на просторије Општинске изборне комисије.

Исте вечери, 10. децембра, Косовска полиција затвара прелазе Јариње и Брњак, а косовска председница, Вјоса Османи, доноси одлуку о одлагању избора за април наредне године.

Број барикада у међувремену расте, а са њима и захтеви Срба за њихово уклањање.

Поред услова да се Дејан Пантић ослободи, траже и ослобађање Миљана Аџића и Слађана Трајковића, затим повлачење специјалних јединица Косовске полиције са Севера Косова, те уклањање тајних спискова за хапшење Срба.

На једној од централних барикада, код Крста у Рудару, одржан је “највећи протест икада” са ког су поновљени захтеви за њихово уклањање.

У међувремену нове барикаде блокирају путеве на Северу Косова, прве и у Косовској Митровици.

А због блокаде путног правца Куршумлија – Подујево, 27. децембра, косовска полиција затвара и прелаз Мердаре.

Све време трајања барикада, међународна заједница и званична Приштина инсистирају на њиховом уклањању.

После три недеље блокирања путева, а након разговора председника Србије, Александра Вучића, са политичким представницима Срба са севера Косова, одлучено је да се барикаде повуку. Њих уклањају поново Срби.

Политички представници Срба са Косова, још једном указују поверење српском председнику, поштујући његову одлуку, иако нису испуњени сви захтеви који су постављени.

Да резерва према председниковој сугестији о уклањању барикада постоји, говори један од закључака, који не искључује поновне барикаде на северу Косова.

“Ми никакву веру у Куртија немамо и не можемо имати. Уколико се и надаље наставе хапшења, настави континуирани терор над српским народом, ми ћемо затворити север Косова за приштинске дискриминаторске институције заувек. Тада ћемо да поставимо барикаде које никада неће бити склоњене и које ће за Приштину бити граница коју никада неће прећи”, поручили су на састанку у Рашки.

(КоССев, 01. 01. 2023)