Након литургије коју је служио игуман манастира отац Стефан уз саслужење монаштва и свештенства верници су у манастирској цркви целивали мошти Светих Врача које су данас биле изложене за посетиоце који су дошли са свих крајева Космета, али и из централне Србије.
На околном паркингу је било на десетине аутомобила са регистарским ознакама Крагујевца, Крушевца, Чачка, Новог Пазара, Краљева.
Монаси и мештани Велике Хоче и Ораховца су и данас припремили богату манастирску трпезу за све посетиоце, а у трпезарији су се певале косовске песме.
На овај велики празник монаштво манастира Светих Врача Козме и Дамјана угостило је монахе из Црне Горе и других манастира на Космету, а међу њима су биле и монахиње манастира Успење Пресвете Богородице у Ђаковици, које су, поред повратнице Драгице Гашић једине Српкиње у том граду.
Манастир Светих Врача припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и непокретно је културно добро Републике Србије.
Саграђен је у 14. веку, у време владавине Немањића, на остацима старе византијске светиње, али је његов ктитор непознат.
У последњим истраживањима, на месту данашњег храма пронађени су ранохришћански надгробни споменици из 4. века, као и керамика из 3. и 4. века.
Први писани помен манастира је у даровној повеље Стефана Дечанског из 1327. године.
Невоље братства манастира Зочиште не престају од 1998. године, монаси су убијани, киднаповани, малтретирани, а манастир пљчкан и паљен више пута.
Целокупно српско становништво из овог краја, села Зочиште, Оптеруша и Ретимље протерано је из својих домова, а више од 200 локалних Срба отето или побијено од стране ОВК.
У присуству НАТО мировних снага, у немачком сектору распоредјеном у Призренском округу, под заштитом холандских припадника Кфор-а септембра, 1999. године манастирску цркву посвећену Св Врачима Козми и Дамјану, албански екстремисти су до темеља срушили минирањем, а манстирски комплес опљачкали и спалили.
Прва послератна литургија служена је 14. јула, 2002. године на дан Св Врача уз јако обезбедјење Кфора и УНМИК полиције, после наводног обећања тадашњег премијера Бајрама Реџепија, актуелног министра полиције у Влади Косова датом тадашњем епископу Рашкопризренском Артемију да ће обезбедити услове за обнову манастира и повратак расељеног српског становништва,
Албанци су каменовали свештенство и верни народ, а манстир поново запалили.
На истом месту је 2004. године саградјена је нова црква истог изгледа од истог камена миниране цркве.
По повратку монасима је Кфор забранио звоњаву црквених звона, јер је то иритирало комшије Албанце.
Верујући у мошти Св Врача које чудотворе исцељујући све болеснике и невољнике, припадници свих конфесија нису престали да га походе до данашњих дана, о чему постоје многа сведочанства, а највше Албанци.
