Више хиљада Срба на данашњи дан прошле године окупило се код општинске зграде у Звечану, испред које су биле стациониране снаге Кфора, и тражило повлачење специјалне косовске полиције из ове зграде, као и повлачење са функције градоначелника Иљира Пеција који је са 114 гласова изабран на изборима које су Срби бојкотовали. Са истим захтевима, везаним за своје општине, мирно су протестовали и грађани у Лепосавићу и Зубином Потоку, али је ситуација у Звечану током дана прокључала.
Одјекнуло је око тридесетак шок бомби, Косовска полиција је употребила ватрено оружје, Кфор сузавац, из масе су полетеле каменице…
Епилог: тројица тешко повређених Срба и 30 припадника Кфора. Најтеже је прошао Драгиша Гаљак (50) на којег је Косовска полиција пуцала с леђа и који је имао прострелне ране у слабинском делу леђа и кажипрсту. Теже телесне повреде задобили су и Драгиша Миловић и Часлав Софронијевић. Због сузавца и шок бомби 52 особе су затражиле медицинску помоћ у Клиничко-болничком центру у Северној Митровици.
Према подацима Кфора, повређено је 19 мађарских и 11 италијанских војника, који су задобили преломе и опекотине од експлозивних направа.
До немира је дошло када Срби који су тражили одлазак специјалне полиције нису прихватили захтев Кфора да специјална полицијска возила, која су била опкољена Србима, буду премештена иза линије Кфора. Након овог одбијања, Кфор је покренуо акцију уз употребу сузавца против грађана који су седели и мирно протестовали. Уследили су физички обрачуни појединих грађана и припадника Кфора. После рањавања Гаљка од стране косовске полиције, окупљени Срби узвратили су камењем.
Хапшења и батињања
Већ током дана, а и у наредним, уследила су хапшења Срба.
Током хапшења 29. маја, Косовска полиција је толико тукла Душана Обреновића, да је, како је пренео његов адвокат, имао посекотине, подеротине и хематоме по глави. У случају Обреновића и Радоша Петровића пресуда је стигла у фебруару ове године. Обојица су осуђена на по шест месеци затвора због кривичног дела „Учествовање у маси која врши кирвична дела или хулиганизам“. Након признања кривице у случају Петровића казна је преиначена у новчану од 6.000 евра, док је Обреновић већ одлежао у притвору шест месеци. Њима су се, иначе, на терет прво стављала и три додатна кривична дела:
„Напад на уставни поредак“, „Напад на међународно особље под међународном заштитом“ и „Напад на службена лица“, која су у току истражног поступка одбачена.
Тог дана ухапшени су и Небојша Лезовић и Срец́ко Витковиц́, а у наредним малолетни Н.М. (16) из Грабовца код Звечана, који је физички и психички малтретиран, спортиста Милун Миленковић који је такође претучен, медицински радник из Северне Митровице Далибор Спасић због наводног напада на новинаре у Звечану, Ненад Орловић из Северне Митровице због учешћа на протестима у Звечану, Урош Вукашиновић из Лепосавића, такође због наводног напада на новинаре…
Припадници Кфора у општинској згради у Звечану били су до 25. фебруара ове године, када су саопштили да се ситуација у општини стабилизовала и да јединице из батаљона оперативних резервних снага више нец́е бити присутне у згради.
Командант Кфора Озкан Улуташ, поручио је данас да је храброст војника те мисије на протестима у Звечану пре годину помогла да се стабилизује ситуација у тој области и спречи даља ескалација насиља. Како су подсетили из Кфора, након овог догађаја, Нато је распоредио близу 1.000 додатних мировних снага и тежих оклопних снага на Косову, утростручен је број патрола, укључујуц́и и дуж административне линије.
Самоопредељење Аљбина Куртија данас је саопштило да је годину дана касније у Звечану ситуација “потпуно другачија јер нема друге алтернативе осим спровођења уставности, законитости, а тиме и очувања суверенитета и територијалног интегритета Републике Косово”.
И саговорници Косово онлајна кажу да је на северу много тога другачије, али у негативном смислу, јер људи живе у неизвестности и страху.
“Горе него што је било”
Адвокат Љубомир Пантовић каже да је од прошлог маја видљиво строжије поступање судова и тужилаштва у односу на осумњичене, не само за дешавања у Звечану, него и за догађаје из маја прошле године у Лепосавићу и Зубином Потоку.
“Тужилаштва и судови, без тужилаца и судија Срба, знатно су строжији. Људи су чак и неосновано осуђивани, притварани, а што се у редовним околностима не би дешавало”, наводи Пантовић за Косово онлајн.
Људи су, каже, уплашени а њихов страх је, сматра, реалан јер је неколико особа, само зато што су биле на лицу места испред општине Звечан у моменту нереда, ухапшено и притворено и сада се против њих воде кривични поступци.
“Неког критеријума нити поузданих доказа нема и људи су у страху да и њих може да задеси таква судбина – да буду ухапшени, да буду у притвору више месеци и да им се суди. Видимо да је један број људи из тог страха напустио Митровицу. Оптужнице нису формално скривене, али иза паравана тужилаштво и полиција копају по видео материјалу који имају, затим прибављају одређене сведоке, траже информације и деси се да неко буде ухапшен. Тајних, скривених оптужница у правом смислу те речи нема, али се и даље копа по мају 2023. године везано и за Звечан, и за Лепосавић и за Зубин Поток”, каже Пантовић.
Као сликовит пример како се поступа, он наводи случај у ком је једна особа због псовке изречене испред општине Лепосавић, упућене једном човеку, била у притвору месец и по дана, да би тужилаштво тражило да се притвор продужи и након подизања оптужнице.
“А ради се обичној псовци и обичном прекршају против јавног реда и мира. Има још таквих случајева. Органи правосуђа знатно су заоштрили критеријум поступања. Да ли је то по неком упутству, из неког центра из Приштине или не, не знамо, углавном то се десило”, каже Пантовић.
Према оцени истраживача студија безбедности Николе Вујиновића, ситуација је гора него прошле године и демократски процеси су потпуно суспендовани.
“Може да се види какво је понашање тих градоначелника. Према европским стандардима у већински мањинским општинама не можете да бришете ћирилицу, да мењате називе села и градова, а то раде представници тих општина. Насиље према српској заједници сада се већ свело на индивидуално јер се људи буквално циљају по имену и презимену, упада им се у дворишта и радње”, наводи Вујиновић.
Он каже да су протести Срба прошлог маја били њихово грађанско право.
“Људи смеју да протестују, то је нешто што западна Европа промовише као своју вредност, војници који су штитили зграде општина промовишу те вредности. Са друге стране то је била и слика косовске државе или државоликости Косова, односно недемократске, аутократске државе и слика лицемерја међународне заједнице. Ништа се од тога не би догодило да није било аминовано од стране међународне заједнице”, истиче наш саговорник.
Отпор који су показали Срби, каже, била је слика српске борбе.
“Верујем да је то био један у низу догађаја који је оснажио заједницу да се бори. Ми схватамо из Београда, а камоли људи који живе на КиМ, да су дотерали цара до дувара и да нема назад”, каже Вујиновић.
Како примећује, овакве ситуације се нису дешавале за време претходних влада на Косову, што, каже, говори и о влади Аљбина Куртија и о лицемерју међународне заједнице.
“Чији је то утицај не знам, али Курти је као најдемократскији од свих лидера Албанаца, а најрадикалнији. Реч је и о лицемерју међународне заједнице. Имате јасну надлежност и јасне процедуре како та надлежност треба да се спроводи а не спроводите је и правите се као да вас се то и не тиче. Значи лицемерје један кроз један”, наводи Вујиновић.
Присећајући се дешавања и протеста који су уследили након што је нови градоначелник Лепосавића Љуљзим Хетеми, изабран са 100 гласова, у зграду општине ушао уз асистенцију полиције, уз шок бомбе и сузавац, бивши градоначелник Лепосавића Зоран Тодић каже да више ништа није исто и да је целокупна ситуација тешка за српски народ.
“Велика је неизвесност присутна на простору наше општине од 26. маја прошле године до данашњег дана. Тада су до зуба наоружани специјалци косовске полиције увели новоизабране представнике општине у зграду општине Лепосавић и заиста је било пуно тензија. Зграда општине је током летњег периода више личила на касарну, јер је у њој боравио велики број припадника косовских специјалних снага, а касније су је обезбеђивали и припадници Кфора, каже за Косово онлајн Тодић.
Како сматра Тодић, све ово је производ једностраних неразумних антисрпских одлука владе из Приштине, на шта се међународна заједница много пута оглушивала.
“Пуно је притисака, тензија, неизвесности, а највише испашта обичан народ, запослени који су свој радни век провели у овој згради и који од 26. маја немају приступ својим радним местима, а та радна места и њихови радни задаци су да пружају услуге нашем становништву”, наводи он.
Актуелна локална власт, како оцењује, служи влади из Приштине као покриће за спровођење неких одлука.
“Пре свега за, како они кажу, ширење суверенитета на север Косова и Метохије. Нико не води рачуна о угрожености људских права, основних елементарних права народа који живи овде, а све под плаштом спровођења суверенитета над читавим простором Косова. Грађани најбоље знају шта значи када имамо локалну власт у служби свих становника, без обзира на верску и националну припадност, а оно што ја могу да знам је да је ова власт нефункционална. С обзиром на то да смо пре тога ми вршили власт у општини Лепосавић знамо како функционише општина и каве су могућности. Није било улагања, није било инфраструктурних пројеката, види се то на терену”, каже Тодић.
До свега овога, како закључује не би дошло да су примењени договори постигнути у Бриселу.
“Пре свега мислим на формирање Заједнице српских општина, јер до много ових лоших ствари и лоших тренутака за српски народ не би дошло да је основана ЗСО. Велику одговорност сноси део међународне заједнице. На Косову и Метохији има простора да живе сви људи који су живели овде вековима, треба тражити компромисно, дугорочно, одрживо решење које ће да задовољи и да гарантује будућност нас који живимо овде”, поручује Тодић.
