Албанци данас прослављају 28. новембар, Дан заставе, односно 111. годишњицу независности Албаније. За разлику од претходних година, церемонија је једним делом обележена и на Северу Косова. „Овај гроб Исе Бољетинца на северу земље и ова кула доказују да су Албанци били овде одвајкада и да ће Албанци остати овде заувек“, поручила је Вјоса Османи из Бољетина. Косовски званичници, готово хорски, износили су хвалоспеве на рачун Адема Јашарија, Исе Бољетинца, Скендербега, али и „ОВК“. Истовремено, активирали су се и уметници из свих крајева, како би овај дан обележили „црвено црном“ заставом. Данас је на Косову нерадан дан.
Даном заставе обележава се проглашење независности Албаније – 28. новембра 1912. године.
Током читавог дана се изводио програм, како у Албанији, тако и на Косову, али и у дијаспори.
Албанске заставе, вијориле су се дуж Приштине, али и осталих градова на Косову још током јучерашњег дана. Огромна албанска застава још претходних дана спуштала се низ улазни део хотела Гранд у центру Приштине.
Испред зграде косовске владе, поред косовских и албанских застава, изложена је и велика фотографија Адема Јашарија.
Истовремено, у Тирани је уједно по први пут одржана „Парада Албанаца“, која се кретала од трга Мајке Терезе до трга Скендербег.
Није изостао ни уметнички програм. Тако је један Албанац на планини Мартанеши у Албанији направио албанску заставу на снегу ширине 55 и дужине 47 метара.
Косовски атлетичар, Ерзен Зиберај, трчао је 24 сата од Приштине до Тиране носећи косовску заставу, а медији су га пратили из сата у сат.
Једна од централних вести која прати обележавање Дана албанске заставе је и боравак светски познате певачице албанског порекла Рите Оре. Она на Косову борави већ неколико дана и главна је „атракција“ косовских званичника чија је гошћа. Рита Ора је уједно синоћ прославила рођендан у друштву косовске председнице, као и појединих амбасадора у Приштини.
Дан Албанске заставе обележен је у појединим градовима у централној Србији, тачније у Бујановцу и Прешеву, где живи већински албанско становништво и где су председници ових општина поставили заставе на општинским зградама.
Ранијих година Београд је оштро реаговао на истицање албанске заставе на институцијама Републике Србије.
Честитка поводом данашњег дана, стигла је и од српског министарства унутрашњих послова на друштвеној мрежи X, што су чинили и ранијих година.
„Наше најискреније честитке нашим колегама из албанске дипломатије и народу Албаније поводом њиховог Дана независности. Радујемо се даљем унапређењу наших пријатељских односа и блиског дијалога“, навели су из овог министарства.
Што се тиче самих церемонија, централна обележавања одржана су у Преказу на Косову, Ваљони у Албанији, али и у селу Бољетин у општини Звечан.
Косовска председница Вјоса Османи, председник скупштине, Гљаук Коњуфца и министарка правде Аљбуљена Хаџију, присуствовали су церемонији у „Меморијалном комплексу Адем Јашари“ у Преказу.
Истовремено, у Преказу су, након јучерашњег обележавања дана КБС-а, били присутни и припадници Косовских безбедносних снага, заједно са министром одбране Ејупом Маћедонцијем.
Церемонији у овом месту, присуствовали су и представници опозиције на Косову, као и недавно ослобођен хашки затвореник Хисни Гуцати.
Након Преказа, Османи се, заједно са Коњуфцом упутила на Север, тачније ка селу Бољетин у општини Звечан, где су положили венац на гроб Исе Бољетинца.
На Север је дошло и општинско руководство из Јужне Митровице које је такође посетило Шипоље и Преказе.
Са друге стране, косовски премијер Аљбин Курти, церемонију је обележио у Ваљони заједно са премијером и председником Албаније, Едијем Рамом и Бајрамом Бегајем.
Османи: Кула Исе Бољетинца доказује да ће Албанци заувек остати на Северу
Османи је, на церемонији у Преказу, казала да овај дан подсећа на „високу цену слободе“.
„Данас почињемо овај историјски дан одавањем почасти породицама попут породице Јашари обележавањем рођендана хероја и изласка ОВК. Овај дан нас подсећа на високу цену слободе и на жртве које су вековима подношене да бисмо били слободни. То је тренутак за размишљање о томе шта су наши хероји урадили, од Скендербега преко Исмаила Ћемаљија до команданта Адема Јашарија. Слава свима који су дали живот за слободу и огромно поштовање за породицу Јашари“, казала је Османи, преноси Коха.
Након Преказа, упутила се на Север Косова, тачније у село Бољетин у општини Звечан, положивши венац на гроб Исе Бољетинца.
Косовска председница је поручила да је „жртва косовских Албанаца била велика“, поручивши да „Бољетинијев гроб сведочи да су Албанци били присутни у северном делу одвајкада“.
„Жртва косовских Албанаца 1912. године била је изузетно велика. Одајемо му част управо овде у његовој кули, кули Исе Бољетинија, где је заштићен сваки кутак Републике Косово и одакле ће, ако буде било потребно, сваки кутак поново бити заштићен. Управо овај гроб Исе Бољетинија на северу земље и ова кула доказује да су Албанци били овде одвајкада и да ће Албанци остати овде заувек“, казала је Османи, преноси Коха.
Коњуфца: Новембар ће се увек славити
У сличном тону, изразио се и председник косовске скупштине Гљаук Коњуфца, казавши да овај датум почиње у Преказу „где се догодила највећа жртва народа Косова“.
„28. новембар увек почиње у Преказу где се догодила највећа жртва народа Косова за слободу и где је зачет славни рат ОВК. Овај датум је и јавни наступ наше ослободилачке војске и истовремено то је и рођендан легендарног команданта Адема Јашарија. Новембар ће се увек славити. Слава мученицима и честитам Дан заставе свима Албанцима где год да живе“, казао је Коњуфца.
Из Преказа, Дан заставе Албаније честитала је и косовска министарка правде Аљбуљена Хаџију, поручивши да су „уложени непревазиђени напори кроз генерације да се наша нација уздигне“.
У сличном тону наставио је и лидер ААК, Рамуш Харадинај.
„Албанци су деценијама били јасни у свом циљу и оријентацији. У свим околностима и упркос олујама, опстали смо задржавајући идентитет, сврху и оријентацију. Вечно се клањамо палима за слободу. Слава ОВК и легендарном команданту Адему Јашарију“, написао је Харадинај на Фејсбуку.
Након церемоније званичници су положили венце на споменике Адема Јашарија и Исе Бољетинца.
Курти: Слава мученицима нације
Истовремено, на церемонији у Ваљони у Албанији, присуствовали су косовски и албански премијер, Аљбин Курти и Еди Рама, као и председник Албаније, Бајрам Бегај.
Курти је из Ваљоне поручио да „сви треба да раде за идеале и циљеве Скендербега из Крује, Исмаиља Ћемаљија из Вљоре и Адема Јашарија из Преказа“, уједно најавивши да ће се након ове церемоније упутити на Косово, односно у Преказ.
„Ова велика прослава заставе слободе, независности и јединства за све Албанце у Албанији, на Косову, где год да су на Балкану и у иностранству. Слава мученицима нације. Ми смо овде да одамо пошту у Ваљони са институционалним шефовима албанске државе, а послеподне ћемо бити на Косову да одамо почаст на гробљу Јашари“, казао је Курти, преноси Економиаонлине.
Са друге стране, албански премијер, Еди Рама, глорификовао је лик и дело Адема Јашарија.
„Пре 68 година Адем Јашари је дошао на овај свет на Дан државне заставе и напустио овај свет оставивши своје беживотно тело као споменик који лежи у сред куће где је носио националну заставу и узневши се душом у небески олтар хероја нације“, написао је Еди Рама на Фејсбуку.
Уочи данашњег обележавања, у Тирани је пре неколико дана одржан самит дијаспоре за који је Рама казао да се ради о „паналбанском савезу вредности, идеја, иницијатива и визија, који ће омогућити ревитализацију конкретних форми сарадње између матице и дијаспоре, промовишући своју важну улогу у изградњи мапе пута за отаџбину, организовану да се одупре изазовима садашњости и будућности“.
Иначе, у неколико његових обраћања, током претходних дана, Рама је, поздрављајући албанске представнике из региона, са изузетком Албанаца из општине Прешево, представио као Албанце из, како је наглашавао, држава у којима живе.
Бегај: Мудрост патриота
Истовремено, албански председник Бајрам Бегај, поручио је да је Албанија независна држава захваљујући „мудрости албанских патриота“
„Дан заставе, као најрепрезентативнији и обједињујући симбол нације, најлепши је албански празник. Данас смо независна држава захваљујући мудрости, храбрости и одлучности албанских патриота пре 111 година у име љубави према отаџбини и нацији, у име љубави према овој застави, у име слободе. Слобода носи одговорност“, навео је Бегај, преноси Коха.
Албанци као годину своје независности управо узимају 1912. када је група албанских првака у Валони 28. децембра прогласила независност територија под тадашњом османском влашћу, обухвативши четири османска вилајета (Скадарски, Косовски, Битољски и Јањински), а уочи Лондонске мировне конференције, од које су затражили међународно признање, позивајући се на право на самоопредељење.
То није, међутим, било признато Лондонским уговором о миру (потписан 30. маја 1913). Знатан део територије на коју су албански прваци имали претензије, Лондонским уговором подељен је између држава победница у рату – Србије, Грчке и Црне Горе.
Уговором је потврђено постојање Кнежевине Албаније као међународног протектората, са немачким племићем Вилхелмом Владом као владаром, у границама сличним данашњим. Потом, 29. јула исте године на снажно инсистирање Италије и Аустроугарске, у суштински истим границама данашње Републике Албаније створена је аутономна Албанија.
Медији о албанској независности
Ипак, у медијима на албанском, тумачење историје је у другачијем тону.
Тако је албански Top Channel навео да је проглашење независности Албаније била „круна вековних напора и неуморних ратова које су Албанци водили за ослобођење земље“.
У тексту се даље наводи да је Албанија „била територијално погођена“, као и да су „армије њених суседа и балкански ратови раздвојили половину албанских територија“.
„Анектирали су је суседи, док је Лондонска конференција, одржана 1913. године, прихватила инвазије на албанске територије, смањујући границе Албаније на драматичан начин. Половина албанског становништва остаје под српско-црногорском и грчком влашћу“, наводи се у тексту Top Channel-a.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
