Српска православна црква очекује од косовских институција пуно извршење одлуке косовског Уставног суда којом се потврђује власништво манастира Високи Дечани над 24 хектара земље, огласила се данас Епархија рашко-призренска након идентичних позива известитељке ЕУ за Косово и немачког амбасадора у Приштини. Реакцији Епархије, међутим, претходиле су и критике албанског удружења историчара из Дечана, као и КМДЛЊ-а на рачун међународних представника и манастира, те захтев да се одлука не примени.
„Епархија рашко-призренска са седиштем у Грачаници данас је потврдила да Српска Православна Црква очекује од надлежних институција пуно извршење одлуке косовског Уставног суда из 2016. којим се потврђује власништво манастира Високи Дечани над 24 хектара околне земље и шуме“, навели су из Епархије вечерас.
Подсетили су да је одлука овог суда коначна и неопозива, те додали да њено неизвршавање само додатно показује правну угроженост манастира.
„Високи Дечани су, измеђ уосталог, и због тога стављени почетком ове године на листу седам најугроженијих културно-историјских објеката у Европи од стране престижне међународне организације Еуропа Ностра“, наводи се у реакцији.
Из Епархије су поздравили међународне апеле – да се спроведе одлука суда и црквена земља убележи у катастру.
Поподневном оглашавању Епархије рашко-призренске претходила је серија контракдикторних изјава и позива поводом примене одлуке косовског уставног суда о земљи манастира Високи Дечани.
Први је упутила известитељка ЕУ за Косово, Виола фон Крамон.
„Подстичем Владу Косова да примени дуго одлагану одлуку Уставног суда о манастиру“, казала је ова званичница ЕУ која је јуче посетила Високе Дечане, где је разговарала са игуманом Савом Јањићем.
У међувремену је немачки амбасадор у Приштини, Јорн Роде, казао је да је потпуно сагласан са фон Крамон и да је спровођење одлуке Уставног суда „давно закаснело“.
Ови позиви наишли су на критику албанског Удружења историчара из Дечана „Аљи Хадри“, као и Савета за заштиту људских права и слобода (КМДЛЊ), који су неретко у прошлости слали разне разне оптужбе на рачун манастира Високи Дечани, као и игумана Саве Јањића. Они су уједно су и највећи противници примене одлуке косовског Уставног суда о манастирској земљи.
Европским званичницима који су позивали на спровођење одлуке поручују да је она „неуставна и незаконита, јер проистиче из времена насилних мера Милошевићевог доба“.
Иако је одлука о манастирској земљи коначна, КМДЛЊ је уједно казао да је позив међународних званичника заправо „директан притисак на независност правосуђа на Косову“.
Тврде да манастир заправо улаже напоре да „оправда имовину која му не припада“ и да је „искористи као модел у будућим разговорима Београда и Приштине о имовини Српске православне цркве на Косову“.
Данас раније огласио се и манастир Високи Дечани, наводећи да су се после апела Виоле фон Крамон појавиле националистичке реакције и увреде у неким албанским медијима.
На њих су одговорили видео клипом виолинисткиње из Јапана која свира у порти манастира. Поручују да она најбоље показује како се негује светска културна баштина.
„На целу причу о етничкој дискриминацији, лажима и претњама са којима се суочавамо од стране албанских националиста са Косова у последње 22 године, увек смо одговарали миром и уздржаношћу у нади да ће ова невероватна црква и њене светски признате вредности учинити да покажу више поштовања и толеранције“, поручили су уједно из манастира Високи Дечани.
Спор око манастирске земље
Подсетимо, након 16 година спорења око власништва над манастирском земљом у општини Дечани, Уставни суд Косова донео је маја 2016. године одлуку којом је потврдио претходну одлуку Врховног суда из 2012. о потврди власничког права манастира Високи Дечани над 24 хектара имања.
Одлука је тада довела до опречних реакција у косовском друштву, најнегативнијих од стране руководства општине Дечани, која до данас одбија да примени одлуку суда и земљу у катастру заведе као манастирску.
Током протеклих година међународни званичници упућивали су апел косовским властима да спроведу одлуку Уставног суда Косова из 2016, и на дан доношења ове одлуке подсећали да она није спроведена.
Да одлука није спроведена, потврдио је септембра месеца и сам косовски Уставни суд у свом решењу.
Манастиру 1946. одузето 700 ха
Манастиру Високи Дечани је 1946. године одузето 700 хектара земље. Међутим, држава Србија 1997. године враћа манастиру 24 хектара, што заједно са двадесетак хектара, колико је манастир имао до тада – чини 55 хектара земље.
Враћених 24 хектара је редовно убележено у катастар, али их након 1999. локална косовска власт не признаје. Иако манастир и даље користи ту земљу, општинске власти почињу да оспоравају власништво манастира над тих 24 хектара.
УНМИК је тада одлучио да Манастир настави да користи ово имање све до решавања спора на суду.
