Косово мора да куца на врата свих оних држава које га нису признале, а Хрватска ће у томе помоћи, казао је председник ове земље, Зоран Милановић данас у Приштини. Оцењује да је отворени Балкан „небитан“ уколико Косово није равноправно са другим чланицама иницијативе. Говорећи о процесу наоружавања у региону, казао је да Србија доста улаже, али и да ће ситуација „остати деликатна“ све док Београд не призна Косово. Ипак, мишљења је да не постоји опасност за Косово, али и да у случају да дође до рата, „суседна држава ће моћи да га води 15 минута, тј. док се не укључи НАТО“. За разлику од свог суседа Србије, у Приштини није штедео комплименте. Осећа се сигурно у њему, „државаје са којом знаш на чему си“, а импресиониран је вакцинацијом на Косову, и то све док Европа „не разуме врлине“ Косова.
Председник Хрватске Зоран Милановић борави у дводневној посети Косову. На аеродрому су га јутрос дочекале косовска председница Вјоса Османи и косовска министарка спољних послова Доника Гервала.
Одмах затим, уследио је и први састанак Милановића са Османи, након којег су се обратили медијима на заједничкој конференцији за штампу.
„Неуморно ћемо да радимо јер Косово заслужује нова признања“
Косово мора да ради на себи како би убедило државе које га нису признале – да то учини, поручила је Осамани. Она не верује да у историји слободних и независних држава, не постоји случај са снажнијом аргументацијом.
„Ми имамо снажне аргументе за признање независности Косова и жртвовање нашег народа за изградњу ове слободне државе. Штавише, то је наша дужност будућим генерацијама, даља путања, нова перспектива и да платимо дуг палим жртвама и генерацијама, јер данас имамо слободну државу“, поручила је.
Прецизира да ће тренутна власт „неуморно да ради јер Косово заслужује нова признања“.
„Упркос штети из прошлости, желим да вас убедим да радимо напред за наше грађане“, поручила је Османи на конференцији са Милановићем.
Казала је да косовско министарство спољних послова успоставља директне контакте са свим земљама. Са друге стране, тврди да се ради и на санирању штете коју су претходне власти на Косову начиниле у погледу спољне политике.
Косово заслужује да га призна цео демократски свет, све државе УН и нема разлога да до тога не дође
Са друге стране, тврди да није у интересу Косова да се јавно говори о састанцима са представницима држава које још увек нису признале Косово.
„То штети интересима Косова. Морамо бранити дискрецију која се често тражи од држава са којима разговарамо, док се не донесе одлука“, поручила је Османи.
„Отворени Балкан схватићемо озбиљно када нас Србија призна“
Османи је на конференцији говорила и о Отвореном Балкану.
Она је казала да се њиме, „крши принцип инклузивности и равноправности“ у регионалном представљању, те је још једном поновила да је Косово посвећено томе да се регионална сарадња настави у склопу Берлинског процеса.
А када је реч о „отвореном Балкану“, каже да ће Косово моћи да „схвати озбиљно“ ову иницијативу тек када га Србија призна.
„Све док Србија има кључну улогу у овом процесу и не признаје Косово, не можемо сматрати да Вучић има добре намере према нашој земљи и региону. Јер сама милитаризација Србије показује шта је њен прави циљ. Када Србија призна Косово, онда то можемо да схватимо озбиљно“, рекла је она.
Са друге стране, поручује да је Хрватска земља која је остала уз Косово у најтежим тренуцима, те да Приштина и Загреб имају одличне односе.
Подцртала је да Косово жели да се прикључи Европској унији.
Отворени Балкан је небитан уколико се Косово не третира као равноправна страна
Хрватски председник подржао је став у вези са Отвореним Балканом.
На конференцији за штампу у Приштини казао је да он „није ништа више од неповезане иницијативе, уколико се Косово не третира равноправно са другим странама“.
„Уколико су намере иницијативе добре, онда мора да се узме у обзир то да све државе буду третиране једнако, у супротном, који су мотиви? То не утиче директно на Хрватску, повезаност људи и отворених граница је у принципу добра, али државе штите своје економије, па се у тим иницијативама све мора калкулисати. Ако ова иницијатива не третира Косово равноправно, онда се условно мора рећи да је небитна“, поручио је Милановић.
Заложићу се да земље које нису признале Косово то учине, овде се осећам сигурно
Хрватски председник изјавио је уједно да не разуме земље чланице ЕУ које нису признале Косово и да ће се лично заложити да се то исправи.
Каже да људи „нису добро информисани“, јер, „на Косову нема хуманитарне опасности, рата“.
„То није начин на који би озбиљне организације требало да се понашају према другим земљама“, казао је Милановић.
Европа не разуме врлине Косова, импресиониран вакцинацијом на Косову
Милановића су „импресионирали“ подаци о вакцинацији на Косову и наглашава да постоје предрасуде о њему. Каже да је мислио да је погрешно чуо када су му у Приштини саопштили податке и да је очекивао да је на Косову вакцинисано око 20 одсто грађана.
„Боље је него у Хрватској, али наравно, не гледа то свако на исти начин. Неко то гледа као знак апокалипсе, ја то видим знаком грађанске одговорности, свести. То показује да овде постоје врлине које Европа не разуме“, казао је хрватски председник.
Мени лично Косово је драга држава. Косово је пријатељска држава јер има живахну демократију. Косово је земља која ц́е врло брзо у политичком погледу моц́и да се придружи међународним организацијама. Изненађујуц́е је колико се мало зна о Косову чак и у земљама ЕУ“.
У хваљењу Косова, имао је још комплимената. „Предвидива држава“, тако га види и место где се „осећа сигурно“.
“Држава с којом знаш на чему си”, рекао је Милановић.
“Када је у питању једна држава требате бити јако концентрисани на себе. Косово је једна држава која би врло брзо могла функционисати у интеграцијама. Не постоји у њој подела лојалности. Ако би таква држава била чланица једног од Савеза. Знаш на чему си. Чак и да се на изборима промени власт, знаш на чему си. То се не зна с неким државама у региону“.
Са друге стране, Милановић је казао да Косово мора „напорно да ради и да се залаже за своју независност. Подцртао је да Косово мора да куца на врата свих оних држава које га нису признале.
„Имате неке проблеме у северном делу Косова и државама које још нису признале независност Косова, надам се да ће је ускоро признати, надам се да неће стати посао на признавању независности Косова, јер ћемо тада имати потешкоћа. Косово мора истрајно да ради на новим признањима, да куца на сва могућа врата држава које га не признају. Ја ћу лично радити на залагању за независност Косова са својим колегама одавде“, рекао је Милановић.
Србија може да води рат 15 минута, док се не укључи НАТО
Хрватски председник је закључио да је на Косову ситуација мирна, те да не постоји претња да би могле да буду угрожене границе. Међутим, говорио је и о процесу наоружавања у региону, осврнувши се конкретно на Србију.
„Србија се наоружава, репарира неке старе системе, улаже доста у то. Хоће ли то трајати дуго или до избора – видећемо…Као да замислим да оборим норму, тренирам, а онда сам опет задњи. Требаш да знаш где ти је место. Остаће деликатно, осим ако Србија призна Косово. Када је Београд у питању, није добро да се власт често мења, јер се плаши неких избора. Али сада имамо ситуацију потпуне непредвидивости. Очекује се да ће се нешто догодити, али се не догађа ништа. Суседна држава се наоружава, с тим – може да води рат 15 минута док се у то не укључи НАТО. Нема опасности за Косово”, казао је Милановић, јавили су хрватски медији.
Након ове конференције, Милановић је одржао састанак и са косовским председником Скупштине, Гљауком Коњуфцом. Током поподнева, како је најављено, хрватски председник ће се састати и са косовским премијером, Аљбином Куртијем.
А осим са косовским званичницима, Милановић ће разговарати и са хрватском мањином на Косову.
Другог дана посете боравиће у кампу КФОР-а, где ће га примити командант Ференц Кајари, а обићи ће и хрватске војнике, са којима ће провести Бадње вече.
Непосредно пре доласка хрватског председника, на Косово су боравили хрватски и словеначки министри одбране
На Косову су 17. и 21. децембра хрватски и словеначки министар одбране, Марио Баножић и Марио Баножић, посетили базу, седиште Регионалне команде КФОР-а Запад где су, између осталих, хрватски и словеначки контингент тренутно укључени у НАТО операцију „Јоинт Ентерприсе“.
