Жестоке критике опозиције на седници косовске скупштине, а коју су посланици затражили са захтевом да се упознају са тренутним стањем у дијалогу Београда и Приштине, али и са новим европским предлогом, помогле су у понедељак косовском премијеру да се, по први пут, „отвори“ и јавности представи делић садржаја предлога који подржавају Француска и Немачка. Он је „узми или остави“ и о њему не може да се „разговара и преговара“, а Косово не може да каже „не“ јер је упозорено на контраказнене кораке као последицу. А како је онда као такав „добар као основа“? – упитала га је опозиција и Где је ту узајамно признање са Србијом?, а Курти каже да је „де факто правно и политичко признање неоспорно у тексту предлога“, а да је у питању, до сада, први документ који се фокусирао на спољне, међународне односе између Косова и Србије.
Тако је почела недеља за нама, а наставила се поново темом о експропријацији, али и обележавањима Дана државности – у Београду. Два дана касније славила је и Приштина, а истог дана стигла је и потврда о још једном сусрету Александра Вучића и Аљбина Куртија.
Низом активности, српски званичници обележили су у среду, 15. фебруара дан државности Републике Србије и празник Сретење. Премијерка и министри полагали су венце на споменицима, а председник одликовао „заслужне појединце и институције“.
Једну од њих, и то златну за храброст, наменио је и Дејану Пантићу – бившем припаднику Косовске полиције, а чије је хапшење претходно у децембру, био повод за подизање барикада на Северу.
Сада је у кућном притвору, па је медаљу у Председништву, негде око поднева, примио његов син.
А за то време у Лепосавићу се водила дискусија – јавна расправа о експропријацији управо земљишта у селима ове општине. У питању је прва расправа на Северу, на коју је косовска влада, тек пошто је већ експроприсала земљу, послала троје представника из Одељења за експропријацију. Парирало им је више адвоката, мештана и челници локалне самоуправе.
На све њихове, коначно, директне критике „чињенице да се ради о незаконитом одузимању имовине“, јер у овој експропријацији косовска влада није испоштовала процедуре, као ни права власника парцела, представници из Приштине нису одговарали.
Више пута су конкретно упитани и Шта се тачно гради на брду од 83 хектара које спаја село Дрен и Лешак?, јер управо сврха за коју се експроприше земља не знају ни власници парцела, до само краја држали су се само тога да је у питању „изградња, асфалтирање пута, проширење и то за грађане и економски развој“.
Ови други им нису поверовали, јер су претходно на терену, почетком овог месеца, сазнали да је у питању још једна полицијска база – па су једногласно поручили да желе да се читава ситуација врати у пређашње стање, да се укину обављене радње, да се полиција, грађевинске машине и сви други склоне са лица места и да се сељанима омогући да своју земљу користе као и увек.
Шта је за КоССев казао правни експесрт и један од учесника расправе у Лепосавићу, Драгутин Ненезић – читајте у вестима:
Ненезић: Експроприсана земља више од два пута већа од Бондстила
Иста расправа најављена је и за сутра, 21. фебруар, али у општини Зубин Поток.
Наставак тог истог дана потом су забележили протести – у Приштини против Заједнице српских општина, а у Београду за оставку или промену политике председника Александра Вучића – „Стоп Вучићевој издаји Космета“.
У Приштини се завршио мирно, а организовали су га студенти са једном кључном поруком – „да нису за никакав вид једнонационалног удружења“, али да би били за узајамно признавање диплома.
Са друге стране, у Београду је било на ивици инцидента. Окупљени грађани су у једном моменту пристигли испред Председништва где су узвикивали „Где је Вучић“ и „Издаја“, „Косово је срце Србије“, а срушили су и ограду испред ове зграде. Од читавог догађаја остале су слике карабина на задњем седишту аута и троје ухапшених.
Убрзо потом, Вучић је најавио ванредно обећање, које је из Косовске Митровице подржала Српска листа.
Из Председништва је потом поручио да је држава спремна да реагује веома брзо, ефикасно и одговорно, за оне које мисле да могу да уруше Србију „неистинама, претњама, везама у страној земљи, подршком коју имају у новцу“ – „Ти да победе Србију не могу никада“, нагласио је.
У истом обраћању најавио је пут у Минхен који је уследио за два дана – 17. фебруара, одакле је потом најавио „добре вести за грађане које се тичу КиМ“, а то је још једно, како је казао потом, 28. повлачење признања.
Са друге стране, Аљбин Курти и Вјоса Османи су на 59. Минхенску конференцију отишли дан касније, јер су у Приштини обележили 15. годишњицу од једнострано проглашене косовске независности.
Почели су од раних јутарњих сати, заседали у скупштини и влади, одавали почаст код споменика, а полиција и КБС дефиловали су градским трговима.
У свој еуфорији међу албанском заједницом на Косову, тако су се једна албанска а једна косовска застава нашле тик уз капију манастира У Зочишту. О томе се полиција која га чува, до данас није огласила.
Истог дана, из Брисела је стигла потврда да ће се Аљбин Курти и Александар Вучић састати 27. фебруара, да ће састанак трајати целог дана, те да је на столу европски предлог – за који се шеф европске дипломатије, Жозеп Борељ, нада да ће двојица лидера прихватити.
На том састанку мора да се говори о Заједници српских општина, али је Србија спремна и да ради на имплементацији француско-немачког споразума али по „редоследу потеза“, казао је потом српски председник.
