Две су кључне ствари наведене у данашњем захтеву који је послат Уставном суду Косова, од ког се тражи да недавно донешену Уредбу Централне банке Косова процени са тачке уставности. Прво – скренута је пажња на то да је Уставом и законом о Централној банци прописано да се употреба валуте прописује само законом, а не Уредбама. Друго – назначен је и ефекат примене Уредбе, односно члана 35. – на грађане и на њихова основна људска права, казао је данас за КоССев, правник Драгутин Ненезић.
Он је један од четворочланог адвокатског тима који је саставио данас предат захтев Уставном суду за процену уставности Уредбе Централне банке Косова која је ступила на снагу почетком овог месеца.
Осим што је и Уредба сама по себи неуставна, кажу, главна њихова замерка је на члану 35. Уредбе који предвиђа евро као једину валуту за трансакције готовинским плаћањем и платне системе на Косову.
У захтеву који је данас поднет објашњава се то да ова одредба противречи уставној одредби да то питање мора бити јасно регулисано законом, а не актом ЦБК, потом да се применом члана 35. крше основна људска права – на имовину, рад, обављање професије, здравствену и социјалну заштиту.
У захтеву је назначено и то да члан 35. Уредбе указује на индиректну дискриминацију, будући да погађа најпре српску заједницу, а подсећа се и на то да је управо са Србима изостала консултација о овом питању.
Најзад, у њему су назначили и то да доношењем уредбе нису стављене ван снаге постојеће одредбе УНМИК регулативе.
Адвокати траже да се Уредба суспендује, све док суд не донесе коначну одлуку и припреми резултате процене уставности.
Једини начин да се изађе из ситуације
Ово је био једини начин да се изађе из ове ситуације у коју се дошло овом забраном коришћења динара на Косову, сматра Ненезић.
Кључ данас поднетог захтева је то да се ради о материји која се не може уредити одлуком:
„Уставом и законом о Централној банци прописано је да се употреба валуте прописује само законом. Значи потребан је закон, а није га могуће донети јер је скупштина нефункционална, а и тај закон спада у законе за који морају гласати и невећинске заједнице што тренутно није опција. На крају, тај закон би морао да предвиди једнострану употребу евра без сагласности Европске централне банке“.
Ни у Уставу ни у закону о ЦБК се евро као такав не спомиње
Осим тога, оно због чега је такође овај захтев поднет, јесте и ефекат примене Уредбе на саме грађане и то не само на Србе – већ на све оне који остварују примања из Србије.
„Крше се њихова основна људска права – на рад, имовину…Људи не могу да остварују приходе, користе уштеђевину, приме стечене пензије. То су све примери како примена Уредба утиче и како се нарушавају људска права, јер, иако се прича о том прелазном периоду, видимо да се она већ примењује – динари се одузимају и не могу да уђу“.
Грађани немају никакву алтернативу
Посебно је, истиче Ненезић, проблематично то што се платни промет у динарима укинуо, а није направљена алтернатива.
То је оно, истиче, што и Централна банка Косова и косовски премијер – упорно заобилазе.
Тај се проблем, указује Ненезић, заобишао и у мерама за прилагођавање које је недавно излистала Централна банка Косова.
„Десет тачака које је Централна банка утврдила као мере су такође проблематичне, а зато што се преневрегава основни проблем, а то је да се сада тренутно динарски платни промет не може претворити у платни промет у еврима. Све што се исплаћује у динарима, законски се (по српским законима) још увек не може исплаћивати на други начин. То је оно што Курти и ЦБК упорно заобилазе“.
Због свега сматра да Приштина није адреса са којом може да се разговара. Како је и поднетом захтеву наведено, изостала је консултација са српском заједницом:
„Приштина да је хтела да разговара, а по Уставу су били обавезни, разговарали би са претходно са Србима“.
И сам дуже време, кроз текстове, указује на правне недостатке које одлука садржи, али безуспешно.
„Нисам приметио да је то наишло на неки одзив“, поручује
Сам чин подношења захтева, каже Ненезић, је један вид победе:
„Нешто се конкретно урадило, а уколико суд буде пресудио онако како треба – то ће свакако бити победа. А уколико се Курти не буде обазирао на суд – и то ће бити својеврсна победа јер ће се показати да су све његове приче о владавини права заправо само његова фасада“.
Тешко до договора; Много би било боље да се задржала Комерцијална банка, као већ лиценцирана на Косову
Договор је јако тешко постићи у овим условима, јер би он подразумевао да се или одустане од примене Уредбе или да се нађе начин да се у оквиру косовског система врши динарски платни промет, поручује правник.
„За прво мислим да за Куртија уопште није опција тренутно, а за друго мислим да је могуће једино уколико би се преко ноћи Банка Поштанска Штедионица лиценцирала. То није немогуће, али то захтева одређено време, а све до тада Уредба ће се све време примењивати и на саму Поштанску Штедионицу“, сматра.
А када би се Поштанска регистровала, објашњава, могао би да се врши паралелан платни промет – да се новац добија у динарима, а исплаћује у еврима, итд.
То је својевремено, додаје, радила Комерцијална банка (НЛБ), која је, сматра он, требала да се задржи јер је већ била лиценцирана.
„Најбоље је било решење да се на Косову задржала једина српска банка која је ту била лиценцирана, а то је НЛБ Комерцијалној банки, која је недавно затворила све филијале на Косову. Свако друго решење је тешко достижно, јер би подразумевало оно што Приштина и хоће, а то је да се сав платни промет врши преко њиховог трезора“, објашњава.
Динар само повод да се отвори много већа прича – институције
Адвокат уједно сматра и да је суштина свега то да Приштина жели из Београда да прима евре у свој трезор, а да би то могла – подразумева се да и институције које функционишу у оквиру динарског платног промета пређу под окриље Приштине.
„Вид скривеног убацивања институција у косовски систем. Да би Приштина вршила ту дистрибуције, то подразумева да су те институције приштинске односно косовске. И школе, и болнице, и општине и све друге – да буду у косовском систему“.
Због тога, сматра да је све ово заправо и само увод и припрема за то.
„Да би ЦБК запосленима у болници уплатила новац који јој је стигао из Министарства здравља Србије, болница би морала да буде у косовском систему. То је оно чега се ја бојим да би могло да стоји иза одлуке. Динар је само повод да се отвори прича о институцијама, зато и мислим да је решење које може да се постигне само техничке природе, а све друго би било отварање крупније приче о гашењу преосталих институција, што мислим да није реално за Београд, а за Приштину би био превелик залогај“, навео је даље Ненезић.
