Државне институције у Београду и Приштини да престану да игноришу проблеме несталих на Косову, једна је од порука конференције Удружења породица косметских страдалника, која је одржана јуче у Медија центру у сарадњи са Ресурсним центром за нестала лица у Приштини.
На јучерашњој конференцији, која је организована у сусрет обележавању Међународног дана људских права (10. децембар), поручено је да годинама уназад траје борба и настојање дела српских и албанских породица несталих на КиМ, да подстакну званичнике у Приштини и у Београду, као и све међународне и домаће институције и организације, да се озбиљно посвете проналажењу свих 1.630 особа, чија се имена већ 22 године налазе на интегрисаној листи несталих лица.
Како је указано, већ трећу деценију се крше најелементарнија права несталих пре, током и након оружаних сукоба на Косову, али и права чланова њихових породица.
Гордана Ђикановић из Удружења косметских страдалника, истакла је да без медија, речи породица несталих не могу да се чују и допру до оних којима су намењене, а то су власти и институције у Београду и Приштини.
„Наша писма остају без одговора зато што они за наше проблеме углавном држе затворене очи и уши. И после 22 године ми причамо о истом проблему и муци коју носимо. Имамо право да знамо где су наши нестали, имамо право на истину“, поручила је Ђикановић.
Наташа Шћепановић, председница Удружења породица косметских страдалника, истакла је да су њихови најближи присилно отимани и да су потом прикривани трагови тог зверства.
„Тужне су наше судбине, нема већег злостављања људске душе. Докле ће се права несталих крштити?“, упитала је Шћепановић.
Како је навела, за присилне отмице сви починиоци морају сносити одговорност у складу међународним нормама и домаћим правом, јер, како је указала, од тога зависи процес помирења и изградња мултетничких друштава.
Према њеним речима, надлежне институције имају обавезу и задатак према породицама несталих лица.
„Имамо право да сазнамо судбину наших ближњих, имамо право на пристојан укоп, право да се процесуирају ратни злочни, право на репарацију, на изградњу меморијала за нестала лица на месту где су се злочини догодили…“, нагласила је Шћепановић.
Маринко Ђурић из Удружења породица косметских страдалника, изјавио је да је потребно вратити достојанство жртвама и породицама.
„Покренули смо иницијативу да направимо споменик за нестала лица који би био лишен било каквих етничких и религијских обележја“, истакао је Ђурић.
Наташа Кандић, оснивачица Фонда за хуманитарно право, јавила се за реч након уводних излагања и истакла српским и албанским породицама да је битно да имају јасне захтеве – а то су политичи захтеви – да инсиситирају да имају право да своје најближе сахране на достојанствен начин.
„Када нема гроба, онда је позиција породица несталих другачија од позиције оних који су своје сахранили. Сви команданти који су одговорни временом су покушавали да склоне податке како не би били изложени могућем процесуирању“, навела је Кандић и додала да је, између осталог, потребна сарадња косовског и српског тужилаштва.
Одговарајући Кандић, Бајрам Ћеркинај, директор Ресурсног центра за нестала лица у Приштини, рекао је да породицама несталих политика не да да иду напред.
„Како да зовемо команданте на одговорност? Ми схватамо да то на неки начин политичари треба да траже. Имамо где да се обратимо, тужилаштву, комисији за нестала лица, али та врата су преокупирана политичарима који нам дају да не идемо напред“, истакао је Ћеркињај.
Он је у уводном излагању затражио од свих чланова породица несталих да се уједине и да изађу испред парламената у Београду и у Приштини и да кажу „господи да би било другачије да су им синови нестали и да су видели своје мајке како плачу“.
Заједничке конференције за новинаре у Приштини (одржана пре три дана) и у Београду, одржавају се под називом уз поруку “Имамо право на истину – право да знамо где су наши нестали”.
(Данас/КоССев, 07. 12. 2021)
