Кандидат за премијера из редова ДПК Бедри Хамза недавно се, као први политичар са Косова, али и са Балкана, званично састао са Александром Касанофом, новим замеником помоћника државног секретара САД за Западни Балкан. Овај састанак изазвао је бројне спекулације о могућим последицама по политичку сцену у Приштини, али су аналитичари у једном сагласни – САД су овим потезом послале јасну поруку Аљбину Куртију.
Хамза је након састанка изразио наду да ће “грешке и конфузија владе у Приштини бити ревидиране”. Многи су се због тога запитали да ли је овај састанак порука актуелном премијеру Косова Аљбину Куртију и шта би могло бити њено стварно значење.
Назнаке су само дан раније стигле из Стејт департмента. Портпарол Метју Милер изјавио је да је Косово својим једностраним потезима довело у опасност подршку САД.
За Марка Миленковића из НВО “Нова друштвена иницијатива” нема сумње да би, ако не дође до промене у политичком приступу Приштине, америчке власти могле тражити друге партнере, па чак и да се умешају у изборе.
„Састанак који је имао господин Хамза са америчким изаслаником за Европу и Западни Балкан, тумачим као једну поруку која је послата властима у Приштини, пре свега имајући у виду претходне несугласице које је влада имала са америчком администрацијом, које су више него евидентне и кроз саопштења које смо имали од Стејт департмента. Дакле, у овом тренутку нема конструктивног дијалога и сарадње и мислим да је овај састанак порука пре свега за власти у Приштини, да уколико не дође до промене односа политичког приступа, да ће Сједињене Америчке Државе покушати да нађу друге партнере“, каже Миленковић за Косово онлајн.
Подсећа да је и у претходном периоду бивши изасланик САД Габријел Ескобар слао поруке да ће, уколико САД тренутно нема партнера у Приштини, они покушати да пронађу адекватног.
„И заиста мислим да је то једна порука. Сад, колико ће она бити схваћена од власти у Приштини, колико ће се тај приступ променити, нисам сигуран, али свакако то тумачим као јасну поруку и очекујем да у народном периоду, уколико не дође до неких промена из Приштине, да ће се ове поруке додатно ојачати и да ће се на неки начин Сјединене америчке државе умешати у предизборни процес и можда потпомогнути неког кандидата“, наводи наш саговорник.
Према његовим речима, постоји видна политичка тензија између Хамзе и странке Самоопредељење која се огледа и кроз недавне догађаје, попут питања отварања моста на Ибру.
“Хамза покушава да буде партнер међународној заједници док Самопредељење гура ту неку своју причу и кроз неко политичко поступање, кроз једностране потезе, покушава да оствари додатне поене у неким гласачким круговима, али и на неки начин да оспори противкандидате“, каже Миленковић.
Када је реч о предстојећим изборима, Миленковић истиче да су избори на Косову кључни за односе са Сједињеним Америчким Државама. Верује да би, ако Самоопредељење поново дође на власт, могло доћи до даљег погоршања односа са САД, нарочито након америчких избора.
“Чини ми се да у овом тренутку грађани на Косову не препознају ту опасност, али та опасност постоји, поготово ако дође до промена у америчкој администрацијии. Једноставно, нисмо имали до сада конструктивни приступ и одатле видим тај значај који САД придају потенцијалним кандидатима за престојеће изборе на Косову“, закључује он.
Аналитичар из Приштине Арбнор Садику сматра да ће САД сарађивати са било ким ко победи на следећим изборима на Косову, а састанак Хамзе и Касанофа оцењује као изборну кампању ДПК, а не подршку САД.
“Мислим да је састанак господина Хамзе са господином Касанофом резултат лобирања ДПК да се организује састанак између њих двојице ради унутрашњих изборних потреба, а не на захтев САД. Не мислим да је САД путем овог састанка желела да пошаље неку поруку Аљбину Куртију, јер је прошлост показала да су САД биле уз било коју странку која победи на изборима”, наводи Садику за Косово онлајн.
Оцењује да ће, према садашњим приликама, Куртијева странка Самоопредељење направити коалицију са ДПК.
“Сам вероватно неће моћи да победи на изборима и чини се да ће САД сарађивати са оним ко победи на изборима”, каже наш саговорник.
С тим, међутим, није сагласан политиколог Огњен Гогић који подсећа да су се САД већ једном умешале у изборе на Косову.
Он наводи да није необично да амерички званичници одржавају контакте са разним политичким лидерима на Косову зато што су они генерално однеговали тамошњу политичку елиту, изузев покрета Самопредељења. Међутим, оцењује за Косово онлајн, јесте необично то што се Хамза сусретао с неким званичницима с којима Курти није.
“Дакле, та посета у Америци је на вишем нивоу него што је имао Курти кад је одлазио у Америку. И то јесте већ необична ствар, зато што се прескаче онај ко говори у име Косова, а разговара се са опозиционим лидерима”, каже Гогић.
Сматра да то може бити порука Куртију да ће наћи неког ко жели да буде кооперативан и подсећа да су Американци то једном већ урадили, управо на Косову.
“Амерички изасланик Ричард Гренел је 2020. године на неки начин имао удела у тој промени власти на Косову, такође уз подршку ДПК, када је пала прва Куртијева влада. Тако да то заправо може да буде порука Куртију, а може да буде и виша од поруке. Може да буде прављање неких оперативних договора и планова за неко даље деловање”, оцењује политиколог.
Подвлачи да се Хамза супротставио Куртију и око питања моста на Ибру и изнео ставове које Американци “желе да чују”.
“Хамза је можда и позванији од Куртија да говори о мосту на Ибру, будући да је градоначелник Јужне Митровице, и он је заправо рекао оно што Курти не говори, а то је да се на тај начин заправо руше мостови са савезницима, пре свега Американцима. Тако да, на неки начин, Хамза говори ствари које Американци желе да чују”, наводи Гогић.
Оцењује да је индикативно то што је Касаноф први сусрет од свих лидера на Балкану и шефова државе влада, имао управо са једним опозиционим лидером.
“То јесте заправо врло снажна порука. Посебно зато што се на Косову одлазак Ескобара и долазак Касанофа посматра као прилика за Косово. Нека иницијална реакција је била да ће Касаноф бити повољнији као посредник у дијалогу за само Косово, а онда, опет, није се сусрео са Куртијем него са Хамзом. То, кажем, може да буде много више од само поруке, будући да предстоје избори на Косову и то је на неки начин укључивање у изборну кампању, будући да ће то опозиција користити у своје сврхе, а можда су на делу били и конкретни договори о томе на који се начин може подржати ДПК у предстојећим изборним процесима”, наводи наш саговорник.
На питање како се то може одразити на Србију, одговара да је Куртијева политика амбивалентна за Београд. С једне стране, дипломатски Београду одговара да Курти буде препознат као екстремиста, али с друге стране не одговара будући да то директно угрожава положај Срба на Косову.
“С једне стране Курти се сам изолује од запада, а онда узвратно и запад њега такође прескаче, некако га маргинализује. Међутим, да ли је то добро за Београд или не, то је питање. С једне стране је добро што није Београд препознат као узручник криза, већ се Курти врло јасно види. Мост опет показује да нико не говори о две стране, нико не позива две стране на уздржаност, него се говори само Куртију. С друге стране, што више Курти постаје изолованији и екстремнији, то се више негативно одражава на положај Срба на Косову, пре свега на северу. Тако да је то сад велико питање да ли Београду одговара генерално да је Курти екстремнији или мањи екстремнији”, оцењује Гогић.
