Ко би рекао да ће две обичне гимназијске професорке доживети ово само пар дана након што су свој потпис ставиле на апел академика В. Крестића за очување сопствене струке, а против ненаучне ревизије историографије.
Методе деловања различитих тајних служби света разликовале су се по много чему кроз историју. Оно што је свима заједничко је: застрашивање, компромитовање, шиканирање, опањкавање, дискредитовање, отворене претње, претње из потаје, мучење и коначно егзекуција.
Ко би рекао да ће две обичне гимназијске професорке доживети нешто слично само пар дана након што су свој потпис ставиле на апел академика Василија Крестића за очување сопствене струке, а против ненаучне ревизије историографије?!
Поводом 165 година постојања школе организујемо, као актив, јавни квиз историје за ђаке. Тражила сам да деца учесници буду некако додатно награђена, осим оценом коју ће свакако добити за додатно уложени труд и рад.
Ристић је у понедељак 18. 9. 2023. био код директора без мог знања (иако сам прошлог септембра замолила директора да ништа везано за историју не уговара без консултовања са активом историје) и обећао да ће ТУ децу одвести о трошку Музеја жртава геноцида замислите где – у Јасеновац и Пакрац! Дан касније сличан „договор“ је постигнут са Осмом београдском гимназијом.
Шта мислите, да ли је у питању случајност? Од толиких гимназија у Београду управо ове две.
Преда мном се пружају следеће могућности:
а) одбити налог директора што би му пружило могућност да ми уручи решење о отказу;
б) прихватити изнуђену сарадњу, „сликати се и сарађивати“ са Ристићем (што би ме лично компромитовало и дискредитовало у случају да о томе не би благовремено била обавештена јавност);
в) дати му прилику да изађе у јавност и оптужи ме како „нећу“ у Јасеновац са својим ученицима (што апсолутно не би било истина јер сам то својевремено и тражила од директора као дестинацију за екскурзију, али је мој предлог одбијен).
г) дати отказ и очувати лични, професионални и национални интегритет, част, морал и углед.
Морам да признам како ми ова ситуација на неки начин и импонује. Она показује како је његова кула од карата утемељена на стакленим ногама, колико је његов страх због онога што чини велики и колико су интереси оних који стоје иза њега угрожени.
Коју од понуђених опција ћу изабрати процените сами.
Будите сигурни да пажљиво прелазим улицу и не газим по корама од банане. Исто важи за чланове моје породице. Такође, знате да не „злостављам“ или на било који начин угрожавам своје ђаке, њихове родитеље или колеге. Ментално и физички сам здрава. Немам никакве пороке. Настојим да живим хришћански, утемељена на хришћанским вредностима.
ПС: Информацију о договору са Ристићем још увек нисам званично добила од директора школе.
ПС2: Порука која нам је послата је заправо порука нашим колегама које упорно ћуте (ваљда мисле да је то мудро) и праве се да не виде све оно што се догађа у нашој струци. Тако су ћутећи прешли преко фалсификовања историјских чињеница, вређања наших институција, академика и професора, као и преко уништења нашег школског система и реформаторских програма наставе историје унутар њега. Ово заправо и није само питање струке већ нечег много опаснијег и горег.
„Tremblez, tyrans et vous, perfides,
L’opprobre de tous les partis!
Tremblez ! Vos projets parricides
Vont enfin recevoir leur prix. (Bis)
Tout est soldat pour vous combattre.
S’ils tombent, nos jeunes héros,
La terre en produit de nouveaux
Contre vous tout prêt à se battre.
Aux armes, citoyens!“[1]
Љиљана Раковић је професор историје у Земунској гимназији
Опрема: Стање ствари
