У Црној Гори данас је одржано контролно саслушање премијера и координатора Министарства спољних послова, Дритана Абазовића, на тему одлуке Владе ове земље да подржи предлог да Косово буде чланица Савета Европе (СЕ).
Амбасадорка Црне Горе при (СЕ) Божидарка Крунић подржала је прошле недеље улазак Косова у СЕ, на седници Комитета министара СЕ. Крунић је, како су „Вијести“ објавиле, тако гласала по инструкцијама Владе.
Председник скупштинског Одбора за међународне односе и исељенике, Миодраг Лекић, оценио је да Влада не мора да обавештава Одбор о својим одлукама, али да би то требало да буде пракса.
„Одлуку смо сазнали из медија, она се фазно одмотавала… Сматрали смо да је потребно да председник Владе и министар иностраних послова објасни начин одлучивања и образложење ове одлуке. Једна компонента Владе се огласила да о томе ништа не зна. Биће нам занимљиво у чему је интерес државе у овом случају. Имали смо домино ефекат, да једна општина донесе одлуку о отпризнавању Косова. Ова земља је озбиљно уздрмала своје темеље, а родоначелник тога је одлазећи председник (Мило Ђукановић). Постоји политичка географија у Црној Гори, и надам се да она неће постати геополитичка“, истакао је он.
Абазовић је навео да се у спољној политици Црне Горе ништа није променило и да је држава водила „одговорну и конзистентну политику“.
„Не бих био изненађен да смо гласали супротно, па да се сазвало саслушање. Тада би то било нешто што је оправдано. Чуо сам да се ради о нетранспарентности – гласало се на Комитету, тамо нису били чланови Владе већ амбасадорка. Она је послала допис да треба да се изјаснимо. Имају ли чланови Владе различита мишљења? Већина њих, односно сви су прихватили на почетку да Црна Гора има конзистентну спољну политику. Црна Гора је гласала заједно са 33 друге државе. У члану 4 Охридског споразума пише да једна држава другу неће заустављати ако нека жели да се придружи одређеној међународној организацији. Интерес Црне Горе овде је највећи. Он се огледа у регионалној сарадњи и стабилности. Не можемо да дамо већи допринос да се та питања реше, али можемо да будемо пријатељски наклоњени да позивамо државе да нађу заједнички језик“, навео је.
Абазовић је рекао да се гласање одлагало неколико пута и да коначна одлука није усмерена против Србије.
„Био сам врло колегијалан, рекао да ћемо гласати за, и да ту нема ништа против Србије. Ми смо земља која је признала Косово, понашали смо се као све земље које су га признале, али разумемо земље које нису признале Косово. На тај начин водимо конзистентну политику. Ово није одлука која се доноси на седницама Владе. Је ли некога интересовало како се гласало за иницијативу за стање женских права у Авганистану? Навијамо да се у дијалогу пронађе одрживо решење између Србије и Косова, и мислим да је то било у том контексту“, нагласио је он, додајући да Црна Гора има добре односе са Србијом.
Абазовић је рекао да му ставови званичне Србије нису страни и да разуме позицију те државе.
„Мислим да сви у Црној Гори треба да разумеју да свако има неку политичку калкулацију“, истакао је, наводећи да је он јавио амбасадорки при СЕ како да гласа.
Говорећи о регионалној платформи КВАД (QУАД), коју су покренули Црна Гора, Северна Македонија, Албанија и Косово, Абазовић је рекао да је то „заједнички исказ држава у региону које имају стопроцентно компатибилну политику са ЕУ“.
Абазовић је, одговарајући посланицима, рекао да није било никаквог условљавања њега да Влада донесе одлуку о Косову.
„Само да се гласало контра, то би могло да буде повод да помислите да је неко нечим условљен. За нас ово није било питање. Лично мислим да ово помаже Србији“, навео је, додајући да је амбасадорки дата писана инструкција како да се изјасни.
Абазовић је рекао да мисли да иза најаве зетског парламента да донесе одлуку о отпризнавању Косова – стоје „други мотиви“.
„Не желим да улазим у политички конфликт. Није никакав проблем, иду избори, биће нова влада. Мојим пријатељима из ДФ-а – ако лакше мислите да будете део власти, морате прећи неке ствари“, поручио је.
Премијер је изјавио да Влада, откад се ослободила „два проблематична човека“, више нема никаквих проблема.
Одлука о Косову није била на Влади, али Абазовић тврди да не би био проблем да се за њу, да је била на седници, обезбеди већина.
„Односи Србије и Црне Горе су у узлазној путањи. И ми имамо захтев према Србији да испоруче Светозара Маровића, па им политички не стајемо на врат што нам из неког разлога, који је политички, не желе да испоруче Маровића. Надам се да ћемо разменити амбасадоре, и да ће то с новим нашим председником бити лакше“, поручио је.
Абазовић је рекао да он „брани интересе српског народа“.
„Трудим се да браним интересе свих грађана потпуно подједнако. Наставићу то да радим у континуитету. Морају се доносити одлуке које не могу задовољити 100 одсто становништва, али могу да имају интенцију да идемо ка генералном побољшању“, навео је, рекавши да је председник Србије Александар Вучић рекао да не би било пуно другачије било протумачено ни да је Црна Гора била уздржана.
Одговарајући на питање да ли је одлука Владе о признању Косова 2008. године демократска, Абазовић је рекао да су тада испоштоване процедуре.
„Једно је ствар легалности, а друго легитимитета. Да ли је то било компатибилно с већинском вољом, вероватно није. Тада су били избори, знате како их је ДПС организовао. Он је у парламенту са својим сателитским партијама имао значајну подршку, и они су донели одлуку коју доноси Влада“, додао је Абазовић.
Лекић: Требало је бити уздржан
Лекић је одговорио да је Абазовићева одлука погрешна ако је реч о индивидуалном потезу.
„Сувише је озбиљна и деликатна тема. Најмање је примерено поредити га са женским питањем у Авганистану. Сагласан сам с Вама да треба бити за столом, али је најгоре бити на столу. Ми овде нисмо иследници. Умешаћемо се у ово, биће даљи поступак“, казао је Лекић.
„Ја ћу вас замолити да не телефонирате амбасадорима“, додао је Лекић, „а ми ћемо у даљем поступку покушати да исправимо ово што сте урадили“.
„Неке земље ЕУ су биле уздржане. Мислимо да је мера бити уздржан у тренутку кад је финале по питању односа Србије и Косова. Нама се чини, а можда се варамо, да је била мера уздржати се. Али знамо како ћемо даље. Ово ће да се настави. Парламентарна скупштина СЕ ће расправљати о овоме“.
Два правника су ангажована, додаје он, да провере да ли ово има смисла.
„Нема политичких позадина, нити је ово политичка прича, него покушај овог Одбора да једну запуштену сферу коригује у мери у којој је могуће“, подвукао је.
Лекић је казао да не мисли да је најава неких локалних скупштина да донесу одлуку о отпризнавању Косова – „адекватан метод“.
„Али то је последица Вашег (Абазовићевог) потеза. Црна Гора не сме бити инфериорни пион, којем дају инструкције“, навео је.
Зоговић: Наставак срамне политике
Посланик Демократског фронта (ДФ) Милун Зоговић, оценио је да је одлука Црне Гора о признању Косова „најсрамнија“ у њеној историји.
„То је била одлука тираније, а не демократије, јер је бивши премијер Душко Марковић рекао да се томе противило 85 одсто грађана. Ово је наставак срамне политике. Ако сте били условљени доношењем одлуке, требало је то да кажете, и онда би то можда неко и разумео“, казао је Зоговић.
Он је додао да је дискутабилна процедура и начин на који је донешена.
„Да ли су одређени делови Владе знали за ово или само желе да се ограде од тога? Због тога је битно да рашчистимо ситуацију“, поручио је.
Радуновић: Уздржаност би водила ка некаквом помирењу
Посланик ДФ-а Славен Радуновић, рекао је да Влада као да не ради у име Црне Горе, већ у име „једне од држава која је у међусобном проблему“.
Он је навео да спољнополитички интереси грађана Црне Горе нису исти као спољнополитички интереси грађана САД-а.
„Наш однос према неким проблемима где можемо да се солидаришемо са САД-а, као око питања Тајвана, не боле грађане Црне Горе… Али кад се прича о нечему што је један од главних фактора подела у Црној Гори, не можемо да имамо исте ставове… Понашање ваше Владе по том питању ми је такво као да нам је Србија – Јужна Кореја. С обзиром на овакву ситуацију, искорак Владе би био да буде уздржавна и водио би ка некаквом помирењу… Све што вам се каже, то испуњавате. На томе јашете, и због тога сте премијер… Ви се понашате као премијер КВАД-а. Четири министра албанске националности су направили договор којим су одлучили да поцртају несарадњу Србије и БиХ…“, казао је Радуновић.
Вучуровић: Хајдучија у Влади
Посланик ДФ-а Јован Вучуровић, изјавио је да одлука Црне Горе да подржи предлог о уласку Косова у СЕ није одлука државе, већ „неких центара моћи“.
„Зато смо поменули референдуме о многим питањима, јер су се многе одлуке годинама доносиле противно вољи грађана. Једна од најсрамнијих одлука, ако не и најсрамнија, је признање тзв. државе Косово на тлу Републике Србије. Ви нисте консултовали Социјалистичку народну партију (СНП) кад сте доносили ову одлуку. То значи да се у Влади дешава извесна хајдучија“, додао је.
Божовић: Односити се са сензибилитетом према интересима Србије
Посланик СНП-а Богдан Божовић, рекао је да је став те партије да је Србија најважнији спољнополитички партнер, и да се према њеним интересима мора односити са сензибилитетом.
„Било би најрационалније да Подгорица подржи компромис који буде производ дијалога Београда и Приштине“, додао је.
Божовић је саопштио да министри из СНП-а нису били упућени у одлуку Владе у вези предлога о пријему Косова у СЕ.
„То није бежање од одговорности, већ само указивање на чињенично стање“, рекао је.
Милачић: Огрешили сте се према грађанима
Посланик Праве Црне Горе Марко Милачић, рекао је да се Влада у овом случају највише огрешила не према Србији, већ према грађанима Црне Горе.
„Процес је у великој мери био нетранспарентан. Ушли смо у зону где морамо више да комуницирамо. Морали смо да мало, између себе, поразговарамо, да покажемо друго лице Црне Горе. Мађарска је пример (била удржана) – може се“, нагласио је.
Милачић је казао да више не треба да постоје никакви мораторијуми о одређеним темама, јер је транзиција власти завршена.
„Сви који буду формирали будућу владу – треба да се договоримо како ће одлуке да се доносе“, додао је.
Вучинић: Бићу против кад ово питање дође у Парламентарну скупштину СЕ
Посланик Радничке партије Максим Вучинић, рекао је да су актуелна и претходна Влада – „владе политичког континуитета с владама Демократске партије социјалиста (ДПС) по питању спољне политике“.
„То грађани нису желели… Пошто сам члан Парламентарне скупштине СЕ, ако будем у прилици, кад ово дође на дневни ред у Парламентарну скупштину, гласаћу против. У име народа и грађана који су ме гласали, гласаћу против“, поручио је.
