То што је Уставни суд Косова 2016. године потврдио да се манастиру Високи Дечани врати скоро 24 хектара одузете земље за Удружење историчара „Аљи Хадри“ из Дечана је и даље противуставна одлука. Ово удружење огласило се још једном, након упорних међународних позива у току ових шест година да се манастиру врати земља.
„Неприхватљиво је стално инсистирање међународног представника на Косову да се примени противуставна и антиправна одлука Уставног суда Косова из маја 2016. године, којом се признају и легализују одлуке Милошевиц́евог времена“, поручили су јуче албански историчари из Лиге „Аљи Хадри“ из Дечана.
Њихова порука уследила је након што је амерички амбасадор, Џефри Ховенијер у интервјуу за РТВ Ким још једном нагласио да одлука косовског уставног суда о земљи манастира Високи Дечани треба да се спроведе.
„Мислим да смо били прилично јасни, заједно са нашим партнерима из Квинте, по овом питању. Верујемо да је ово питање владавине права, то је тако једноставно. Ми верујемо да постоји одлука Уставног суда. Из наше перспективе, као што смо у прошлости јавно позивали, она треба да се спроведе. Ово није нешто о чему треба преговарати или у овом тренутку разговарати. То се десило, али суд је пресудио. У демократији, ви следите одлуке Уставног суда“, навео је Ховенијер у интервјуу за овај медиј.
Упркос ставу америчког амбасадора, али и многих међународних представника на Косову, лига историчара Косова „Аљи Хадри“ из Дечана, која је иначе међу најгласнијима у противљењу спровођења одлуке косовског уставног суда о земљи манастира Високи Дечани поново тврди да је таква одлука „у супротности са чланом 113. став 7. Устава Републике Косово“.
Они су стога позвали да такву пресуду не спроводи ниједна странка, нити Катастарска канцеларија у Дечанима, као ни косовска Катарстарска агенција.
Сматрају да би у супротном, то био опасан преседан за Косово.
„Цркве које је изградио Милошевиц́ев режим у нашој земљи током 1989-1999, почев од оне на имању Приштинског универзитета, затим у Ђураковцу и Бањи и Пец́и, у Истоку, Дреновцу у Клини, Грмову из Витине, Клокоту, Брњаку, Ораховцу и свуда по другим местима на Косову – све су политичке“, поручили су.
Додају да косовске институције имају обавезу да штите „суверенитет и Устав“, те да историчари са великим интересовањем прате имовински спор између предузећа „Апико“ и „Илириа“ и манастира Високи Дечани.
„Милошевиц́ев геноцидни режим је 1993. године, а затим 1997. године, одлукама доделио имовину предузец́а ‘Апико’ и ‘Илириа’ манастиру Дечани. Дакле, насилни режим, са насилним законима, доделио је имовину Манастиру Дечани“, тврде албански историчари.
И овог пута поручују да је Високе Дечане сачувало и „бесконачно чува“ локално становништво, те су манастир позвали да се „повуче из антиалбанске политике и коегзистира са њима“.
Осим ових историчара из Дечана спровођењу одлуке косовског Уставног суда о манастирској земљи, противе се или исказују незадовољство и највиши косовски званичници.
Да је манастиру ову земљу дао „Милошевићев режим“, још пре 25 година, те да упркос одлуци суда, постоје „управни предмети“ у вези са имовином, недавно је поручио и косовски премијер, Аљбин Курти.
Осим њега, и косовска председница Вјоса Османи је недавно у интервјуу за РСЕ навела како „треба бити веома опрезан са преседаном који се ствара одлуком Уставног суда Косова у случају манастира Високи Дечани“, поменувши такође Милошевића.
„Не заборавите да је Милошевић давао и узимао земљу 90-их година без икаквих критеријума, без икакве одлуке, то је потпуно на дискриминаторској основи. И чак, он је то радио током година 1998-99, када смо ми били у рату, када је извршио геноцид над народом Косова. Дакле, ово је основни проблем ове одлуке“, рекла је Османи.
Курти такође позива на дијалог са манастиром како би се „ово питање решило“, док се са друге стране жали да је он једини премијер ког у овом манастиру нису примили на састанку, за разлику од његових претходника, на шта је реаговао и сам манастир, као и Министарство културе и информисања Србије.
Међутим за међународну заједницу, али и за српску заједницу на Косову, ово питање је решено још 2016. године односно доношењем одлуке косовског Уставног суда.
Косовски уставни суд је пре шест година, а након 16 година дугог судског процеса, потврдио одлуку Врховног суда – да 24 хектара земље припада манастиру Високи Дечани.
Упркос тој пресуди, косовске власти већ годинама одбијају да спроведу одлуку, а управо то је био један од разлога прекида комуникације СПЦ са косовским властима.
„Због невиђеног кршења владавине права и верских слобода против наше заједнице Српска Православна Црква на Косову је прекинула контакте са косовским властима. Отворена етничка и верска дискриминација према нашој Цркви наноси штету свим грађанима Косова“, навели су из Високих Дечана раније ове године.
