Србија брине о свом народу без звецкања оружјем. Без хушкања. Али то не значи да ће дозволити да се 17. март понови, порука је српског председника, Александра Вучића са обележавања 17 година од 17. марта – највећег етничког насиља које се догодило на КиМ после уласка међународних војних и цивилних снага.
- годишњица обележена је у Косовској Митровици, Грачаници у манастирима и црквама широм Србије, али и у Народном позоришту у Београду, одакле се и обратио председник Србије, Александар Вучић.
„Можда постоји време када смо били немоћни да спречимо неправду, али не сме да постоји време у којим бисмо пропустили да се против неправде побунимо“, цитирао је речи књижевника, Американца јеврејског порекла из Румуније и добитника Нобелове награде за мир, који је преживео Аушвиц, Елија Визела, на почетку свог обраћања.
Каже да погром „превазилази све остале злочине јер је он не само чин, већ и намера, политика, предоумишљај да се неки крај, нека земља, очисти насилно од припадника друге нације или вере“.
Како је додао, управо то се догодило 17. марта на Косову. „Немамо право да то прећутимо“.
„Другачије објашњење чињеница од тога да је у организованом насиљу пред очима међународне заједнице и њихових оружаних снага тог дана побијено више Срба, скоро хиљаду повређено, више од 4.000 протерано, 930 домова и кућа спаљено и уништено, 35 цркава оскрнављено или девастирано, нити постоји, нити је могуће“, додао је председник.
Каже да је у том чину учествовало више од 60.000 Албанаца – „организованих и свесно упућених на Србе“ у Приштини, Митровици, Урошевцу, Чаглавици, Косову Пољу, Липљану, Обилићу, Штимљу, Ђаковици, Лапљем Селу, Вучину, Витини, Пећи, Свињару, Подујеву.
„Били су упућени да реше српско питање на Косову, и то тако што ће Србе протерати“.
Те намере доказују паљење кућа и цркава, прецизирао је председник.
„После седамнаестог марта Срба не само да не би требало да буде на Косову, него није требало да постоји било шта чему би могли да се врате. Ни кућа, ни црква, а тим ни историја, традиција и култура. Огњеним мачем тако је требало 17. марта да се заврши са Србима на КиМ“, додао је председник.
Златибор Трајковић, шездесет година стар, жив је запаљен испред школе у Косову Пољу, да буде пример, опомена и знак да на Косову за Србе постоји само ватра и да се чувена труба никада више не чује.
Каже да Србија није спремна да заборави на злочине који су почињени српском народу, али ни на злочине које су Срби починили – „ни оне која је могла да спречи, али није наша погрешна политика“.
„Нисмо и никада више нећемо бити спремни да заборавимо све оно што се дешавало нама, нашем народу, онима који су били криви само зато што су носили српско име и презиме“, додао је председник.
Вучић је рекао да Србија 2004. године није имала „ни снаге ни мудрости“, да спречи погром, али и да на њега адекватно одговори.
„Али запамтили смо и научили смо сваку лекцију у којој смо били губитници, неми на сопствене жртве и били спремни да заборавимо. И данас са свим тим знањем и Србијом која није више слаба, нити земља губитника, са Србијом која не прети, али и која не заборавља, Србијом која је спремна на разговоре, али не и понижење, и која хоће сарадњу и компромис, али не и коначна решења у којима нема ни Србије ни њеног народа
Каже да данас ништа више не може да се деси без „јасног и озбиљног“ одговора Србије, која „има право да брине о свом народу“.
Како каже, Србија то ради без „звецкања оружјем“ и „маштања о војнама и погибијама, не хушкајући на крв и без икакве жеље да било коме било шта одузме“.
Али, како додаје, то не значи да ће Србија допустити било коме да се 17. март понови.
„Није спремна Србија на то, нити ће икада бити спремна“, додао је председник.
Прецизира да је право на живот основно људско право које Србија тражи за свој народ, али и да уједно не жели ником да ово право угрози.
„Србија неће да дозволи протеривање народа и не жели никог да протера“, каже председник, уз назнаку да не води „експанзионистичку политику“.
„То није никакав сан о некавом српском свету, нема то везе са хегемонијом, нити ми желимо да управљамо осим собом и својом државом. Немамо аспирације према територијама, не угрожавамо и не претимо, једино што тражимо јесте да нам сви допусте да извршимо своју обавезу – да памтимо и да не дозволимо да се злочини понове“.
„Косово није наше бреме, већ наш крст. А са крста се боље него испод њега види васркснуће“, закључио је председник.
Извор: КоССев
