Покрет за одбрану Косова и Метохије

Бечки Курир: Судећи по таблоидима, Београд окреће други лист ка Москви

Фото: Снимак екрана/Јутјуб

У тексту београдског новинара Андреја Ивањија за јавни сервис МДР наводи се да је српски председник Александар Вучић дуго замишљао спољну политику овако: „Док из братске Русије теку јефтини нафта и гас и Москва у УН брани српску политику према Косову, из Европске уније стижу финансијска помоћ и инвестиције.“

„К томе Србија купује јефтиније руско и кинеско оружје, српске снаге учествују у војним вежбама са Русијом и Белорусијом, као и са НАТО, и сви су срећни. Барем делује да тако то жели председник Вучић“, пише у тексту.

„Али, у Бриселу и Вашингтону тиме никад нису били срећни. Ту и тамо је било упозорења, али махом је толерисана игра несврстаности по угледу на Титову Југославију. И то је стварно функционисало читаву деценију. Све док Русија 24. фебруара није напала Украјину, изврнула свет наглавачке и помрсила Вучићеву рачуницу“, додаје МДР.

Наводи се да се Србија нашла између источног чекића и западног наковња. „Мора да се Вучић осећао као Гетеов Фауст: две душе у једним грудима, једна заљубљена у Путина, друга прагматично-западна, хтеле су да се раздвоје“, пише даље Ивањи.

Немачка шефица дипломатије Аналена Бербок је средином марта дошла у Београд, и Вучићу деловала као „женски Мефисто“, тражећи „читаву душу српског председника“, пише МДР.

„Кратко и јасно: Крајње је време да земља која тежи чланству у ЕУ без пардона осуди Владимира Путина заједно са европским партнерима. Сигурно су Вучић и Бербок водили непријатан разговор. Српски председник је извесно чезнуо за Ангелом Меркел, која је упадљиво показивала разумевање за пријатељство са Путином и за Вучићеву аутократску владавину“, наводи се у тексту.

Подсећа се да је Србија гласала за три резолуције УН којима се осуђује руски напад, али да је „Вучић хитно послао извињавајуће сигнале у правцу Москве: Србија је мала, а притисак је био превелики. Да, Србија осуђује повреду територијалног интегритета Украјине, али не, Србија се ни под којим околностима неће прикључити западним санкцијама против Русије“. И то је испрва задовољило Путина.

Ивањи у свом тексту наводи да су избори у Србији потом одржани у сенци рата у Украјини, те су три проруске опозиционе листе ушле у парламент, а Социјалисти су прошли боље него што су се надали.

„Српска напредна странка је постала жртва сопствене пропаганде коју су глајхшалтовани медији годинама ширили: тон је вазда био проруски и антизападни, јер Запад и НАТО су, како се говорило, бомбардовали Србију и отцепили Косово. Иза тог наратива стајало је нешто друго: Запад је критиковао Вучића због мањка медијских слобода и правне државе, па је популистички аутократа распаљивао антизападно расположење“, наводи МДР.

„Ако је Вучић у Аналени Бербок видео Мефиста, онда су му троје Американаца, који су га обишли претходне седмице, сигурно изгледали као три јахача апокалипсе“, пише даље о посети америчких сенатора Београду. „Кад се изостави дипломатско паковање, порука сенатора је гласила да ће Србија бити део демократског или недемократског света. Или сте са нама или сте против нас.“

У тексту се закључује: „Под притиском ЕУ и САД је Србија изгледа коначно стигла на раскрсницу. Јер, и из Москве полако стижу први изнервирани тонови.“

Бечки лист Курир примећује заокрет на страницама београдске булеварске штампе. Поновљено Путиново поређење случаја Косова и делова Украјине које би да отцепи проглашено је као „забијање ножа у леђа“ Србије.

„Одавно није тајна да су таблоиди најаче оружје пропагандне машинерије Александра Вучића“, пише аустријски Курир. „Преко њих је реизабрани председник Србије поручивао колеги Владимиру Путину да га неће остављати на цедилу ни у борби против (скоро) целог света. (…) Сада је изгледа окренут други лист.“

Аутор Н. Рујевић

(Стандард/Дојче веле/Искра, 01. 05. 2022)