Извор: Газета Експресс (Текст је преведен са албанског; Наслов је адаптиран)
Српски адвокат са Косова, Василије Арсић, заједно са још тројицом својих колега, предао је Уставном суду Косова питање нове Уредбе Централне банке Косова која регулише готовинско пословање и која признаје евро као једину званичну валуту на Косову, чиме се динар искључује из употребе. Како Арсић тврди, Уредба ЦБК-а је супротна Уставу, зато што ЦБК нема право да доноси такве одлуке јер је по Уставу Косова питање валута регулисано законом, а не прописом. Српски адвокат каже да Косово још нема закон који регулише која валута важи, а према његовим речима, и даље важи пропис УНМИК-а који признаје динар као легалну валуту.
О овом питању у ексклузивном интервјуу за Газету Еxпресс говорио је бивши шеф Уставног суда и један од најбољих познавалаца Устава Косова, Енвер Хасани.
Казао је да је српски адвокат у праву када каже да питање одређивања валуте не може да буде регулисано Уредбом, али и да Уставни суд није било право место за жалбу.
Уједно каже и да нико не може уставно да оспори Уредбу ЦБК-а, јер нема уставно овлашћење.
Појашњава да Уредба ЦБК није уредба владе нити њен правни акт и да се као таква може оспорити само у погледу законитости према важећем закону за административне сукобе. О томе, казао је, одлучују редовни судови.
Хасани одбацује тврдње српског адвоката о валидности прописа УНМИК-а, појашњавајући да је надгледана независност престала 2012. године и да је од тада Устав Косова највиши правни акт у земљи.
Говорећи о правној снази Уредбе ЦБК, и он каже да се питање валута може регулисати само законом и да нигде у свету тако нешто није дефинисано подзаконским актима.
Укратко, Хасани каже да ЦБК нема ни законска ни уставна овлашћења да наведе националну валуту као средство плаћања, сама или са другима.
Да ли је Косово регулисало питање валута у складу са законом и Уставом и да ли у правном смислу има проблема са новом Уредбом ЦБК?
Увођење евра као средства плаћања на Косову донето је још одлуком УНМИК-а. Као што је познато, Косово је са Ахтисаријевим планом и са Уставом на снази једнострано преузело примену законских структура УНМИК-а, укључујући и ову у вези са означавањем евра као средства плаћања. У ужем и потпуно правном смислу није спорно да је евро средство плаћања. У тој одлуци УНМИК-а, међутим, није речено да је евро једино средство плаћања, јер се као такав наводи и српски динар. Због тога се већ дуже време и толерише српски динар као такође средство плаћања. Овде, дакле, није реч о уставној гаранцији – евро нема такав статус. Члан 11.1 Устава прецизира да се на Косову користи јединствена валута, а евро није дефинисан као такав.
Каква је ваша анализа у вези са тврдњама српског адвоката који каже да се питање валуте не може регулисати прописима већ само законом и да Косово нема такав закон?
Српски адвокат је у праву у погледу чињенице да норма за спровођење члана 11.1 Устава Косова никада не може бити подзаконски акт, као што је Уредба ЦБК.
Да ли је могуће да Уставни суд овакву Уредбу ЦБК прогласити неуставном, може ли то бити тема којом се може бавити Уставни суд?
Не, српски адвокат не може бити странка у поступку пред Уставним судом по овом питању. Недостаје јој активан легитимитет, тако да не спада ни у једну од категорија овлашћене странке у смислу члана 113. Устава Косова. Ову уредбу нико не може оспорити Уставном суду, јер нема уставно овлашћење из члана 113. Устава. Правни акт у питању, тј. Уредба ЦБК, није владина уредба нити њен правни акт. Акти независних институција и агенција могу се оспоравати само у погледу њихове законитости према важећем закону о управним споровима. Овакве предмете решавају редовни судови, односно одељење за административна питања Основног суда у Приштини.
Пошто Косово, према речима српског адвоката, нема закон о валути, може ли се за правни основ узети уредба УНМИК-а о овом питању, па да Уставни суд одлучује на основу ове уредбе УНМИК-а?
Не. Прошло је време када су важила правила УНМИК-а и Ахтисаријев план за то. Косово је имало рок за усаглашавање правно-уставног поретка након независности 17. фебруара 2008. године и тај период је истекао. За потребе директног деловања у правном поретку Косова, правила УНМИК-а или Ахтисаријев план никада не могу да се примењују. У септембру 2012. године надгледана независност је затворена и такве одредбе су уклоњене из Устава Косова, који је данас највиши правни акт у земљи.
Која је правна моћ Уредбе ЦБК-а, па да ли постоји потреба да се нешто попут валутног рада дефинише законом?
Да, само по закону може да се разбије норма из члана 11.1 Устава Косова. Никада и нигде ни у једној држави није дозвољено подзаконским актом дефинисати националну валуту. То се чини уставом или законом према изричитом уставном овлашћењу. У нашем случају, тако нешто би морало бити утврђено законом, разбијајући овлашћење из члана 11.1 Устава. Тренутни закон који је на снази за ЦБК, нажалост, није урадио тако нешто, што се гаси уређивањем његових чланова 16 и 17. Штавише, члан 16.1 предвиђа да ће „валута Косова бити одређена законом у складу са чл. 11. Устава“. Ова формулација овог закона је чудна јер говори као да су уста косовског уставотворца. Нема потребе да Закон о ЦБК указује да је валута одређена законом, јер то каже члан 11.1 Устава. Међутим, укратко, ЦБК нема ни законско ни уставно овлашћење да наведе националну валуту као средство плаћања (сам или заједно са другима).
