Члан Савета за демократизацију политике из Берлина Бодо Вебер за Косово онлајн је изјавио да од сутрашњег сусрета Александра Вучића и Аљбина Куртија у Бриселу “не очекује ништа конкретно, осим доказа да премијер Курти и председник Вучић могу да седе за истим столом”.
Курти је пред Брисел рекао да је ово нови почетак дијалога, након чега је реаговао портпарол ЕУ Петер Стано који је навео да је ово наставак старог дијалога и да се преузете обавезе морају поштовати. На питање да ли је ЗСО највећи камен спотицања у дијалогу, Вебер одговара да ће сигурно бити један “од највећих”, али и истиче да ће “главни изазов бити да западни преговарачи, ЕУ и САД, успоставе јасан преговарачки оквир, базиран на јасним принципима и да тај приступ буде попраћен довољном политичком вољом и ауторитетом”.
“С таквим преговарачким оквиром, верујем, могуће је и наћи решење за спорну тачку ЗСО”, сматра Вебер.
Како гледате на заједничку посету Палмера и Лајчака Приштини и Београду, као показатељ да ће САД интезивније учествовати у дијалогу, или да ЕУ не може сама да изгура процес?
Политички дијалог, мада ЕУ заузима водећу улогу, првобитне историјске резултате је остварио управо због тога што је био конципиран као трансатлантски подухват. У последње време видели смо рушење дијалога кроз конкурентско понашање преговарача ЕУ и САД, као и издају западних демократских вредности и принципа на којим је био базиран дијалог. У том смислу, позитивно је што смо се после ступања на дужност Бајденове администрације вратили тесној сарадњи САД и ЕУ.
Како гледате на посету Палмера и Лајчака Патријаршији СПЦ у Београду? Да ли је то била порука приштинским властима када је у питању културно и верско наслеђе СПЦ и око поштовања судске одлуке о повратку земљишта манастиру Високи Дечани?
Не знам шта је била идеја те посете, то треба питати господина Лајчака и Палмера. Али с обзиром на изузетно блискост новог врха СПЦ властима у Београду, као и чињеницу да су то били једини представници “цивилног друштва” с којим су се преговарачи срели у Београду, мени је то доста проблематична порука.
Колико избори у Немачкој, одлазак канцеларке Ангеле Меркел, али и избори у Француској успоравају дијалог Београда и Приштине?
Ауторитет ЕУ у преговорима о коначном споразуму, поготово наспрам Београда, последњих неколико година је доста пољуљан, на једној страни због неодговорног понашање бивше главне преговарачице Могерини и њеног тима, а на другој страни због озбиљног подривања политике и перспективе проширења према Западном Балкану од стране француског председника Макрона, али и Бугарске. Ту спада и потпуно неодговорна блокада визне либерализације за Косово од стране Макрона. Узимајући то у обзир и због надолазећег одласка са политичке сцене канцеларке Меркел, сумњам да ћемо ове године видети значајни напредак у преговорима. Али гајим велике наде у оживљавања политике проширења, а тиме и динамизирање преговора после очекиваног уласка немачких Зелених у будућу владу.
Колики је по вама утицај Русије на дијалог Београда и Приштине, и очекујете ли већи ангажман Москве у будућности?
Руски утицај је онолики је колика је слабост Запада. Не очекујем неки већи ангажман.
Питање које се поставља већ годинама, када ће и да ли ће Београд и Приштина доћи до прихватљивог решења за обе стране или је дијалог ипак осуђен на неуспех?
Политички дијалог није осуђен на неуспех. Али он не може успети на трагу некаквог лажног “компромиса” него једино на основу одлучне политике Запада, подржану од највиших нивоа власти у Берлину и Вашингтону, па и Париза, која као у годинама 2012-14. мора бити базирана на јасним преговарачким принципима и циљевима.
