Борут Пахор није изабран на Лајчакову позицију, али каже да би могао да буде„game changer“…
„Мислим да неко с таквим искуством и близу тих крајева може нешто променити и бити гаме-цхангер“, каже у интервјуу за Н1 словеначки политичар Борут Пахор, коментаришући наводе да ће постати нови специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине.
Иако се предвиђало да ће Пахор већ бити на путу за Брисел како би преузео нову функцију, Мирослав Лајчак и даље је на позицији специјалног изасланика.
„У марту сам био позван у Брисел код специјалног представника Мирослава Лајчака, који ме питао да ли бих био вољан размотрити наставак његовог рада, ако бих добио мандат Савета ЕУ. Узео сам мало времена – био сам свестан тада, а још више сада, свих замки које чекају некога ко ће се прихватити овог задатка, али одлучио сам то учинити. Знао сам да то неће ићи без подршке главних актера словеначке политике. Дали су ми подршку, на чему сам им захвалан, али онда се нешто променило. Не знам све разлоге зашто се то догодило у Бриселу. Дакле, овај изборни поступак није завршен већ у мају, како се првобитно говорило. Савет је у јуну донео одлуку да Лајчаку продужи мандат за пола године – до 31. јануара“.
Додаје да је и даље спреман да преузме ту позицију.
„Но, на темељу више од 30 година домаћег и међународног искуства, јасно ми је да би ми селекција у мају била лакша. Након европских избора, када се формирају челници европских институција, мора се расподелити још неколико важних места. А с времена на време те позиције добро дођу и за потпуну поделу политичких функција, при чему референце, знање или филозофија решавања одређеног проблема не долазе у први план за избор колико нека политичка расподела моћи након избора. То је донекле нормално, ја се с тим мирим, али Бриселу поручујем: Ево ме, са мојим искуством, постигнућима, знањем и ауторитетом некога ко је прихваћен и на Косову и у Србији и на Западном Балкану, као поштен посредник. Неко ко је на миран начин решио проблем с Хрватском, нормализовао односе са Србијом након што је Словенија признала Косово и дошло је до заоштравања, неко ко је утемељио и водио процес Брдо-Бријуни. Мислим да неко с таквим искуством и близу тих крајева може нешто променити и бити ‘гаме-цхангер’. Али ако одлуче другачије, да је политичар оваквог калибра с искуством премијера и председника Републике можда превише или да није подобан јер је политичар, и ако се ослоне на некога ко је дипломата, онда ћу то разумети и поштовати и наставити свој други посао“.
За Бањску је важно да српске власти буду транспарентне
Али ситуација на овом подручју је веома компликована. Косово не жели оснивање Заједнице српских општина, Београд не пристаје ни на шта што би се могло схватити као корак према признању независности Косова. Ситуација је била близу ескалације прошле јесени у Бањској. Је ли према Вашем мишљењу реч о терористичком нападу?
„Недуго након тога био сам гост на једној од трибина у Црној Гори. Тамо сам први пут врло јасно рекао нешто што ми се и данас чини важним: ако су званичне власти Србије иза овога стајале, знале за то, на било који начин подржавале – а на то још нико нема коначан одговор – онда је то крајње забрињавајуће и мења мој поглед на то како и колико је могуће постићи договор са садашњим властима како би се осигурали мир, сигурност, просперитет и уредили неки односи. Био је то забрињавајући чин који је у бити јасно дао до знања да би се прави рат, а не само инциденти, могао вратити и на Западни Балкан“.
Је ли то био терористички напад?
„Сумњи је било, јер се радило о акцијама које су јако подсећале на прве кораке руских војника на Криму. Али ту не можемо повлачити паралеле, јер не знамо о чему се тачно радило. Зато ми се чини да би било у интересу српских власти да буду крајње транспарентне у погледу поступака одговорних за последње инциденте, али до сада се то није догодило“.
Милан Радоичић, који се терети за овај напад, још је у бекству. Треба ли га Србија изручити Косову?
„Ту очекујемо да поступимо у складу са законима, српским и међународним, који би одговарали санкцијама за такав чин“.
Без ЗСО, Србија се не не може уверити да „учини значајан корак напред“
У међувремену, дијалог Београда и Приштине готово је у застоју, прошле седмице високи представник ЕУ за спољну политику Борел и специјални изасланик Лајчак нису могли да одрже ни састанак с представницима Србије и Косова. Разговори не воде нигде. Зашто мислите да бисте у томе могли бити успешнији и шта бисте учинили да помакнете ствари?
Мислим да имам одређене предности у односу на неке друге кандидате које видимо за ову позицију. Али још не могу да вам дам све тачне одговоре како и када ћемо решити овај проблем, баш као што сви очекују. Но, дају ми довољно знања и искуства да могу сагледати околности које ће мени као посреднику омогућити да направим промену у игри која је сада стала. Дакле, не ради се само о познавању чињеница и детаља.
За своје колеге који долазе из других крајева видим да можда знају и више од мене. Али на крају не знају како да добију ширу слику и то их спречава да препознају прилике које обећавају да се нешто може променити.
„Ни Србији ни Косову није у интересу да се то питање реши. Барем у овом тренутку, чини се да и Београд и Приштина схватају да су њихови национални интереси најбоље осигурани ако се ништа не догоди, поготово не против њихове воље. То је забрињавајуће јер никуд не иде“.
„Како изаћи из овог зачараног круга? Пре свега, потребно је поштовати оно што је договорено у Охриду. Овај уговор има сва обележја обавезујућег међународног уговора, те су обе стране дужне испунити начела и договоре који их обвезују – Косово да успостави заједницу српских општина, а Србија да настави с неким процесима на које се обвезала“, навео је Пахор.
Он наводи да се чини да без испуњавања десетогодишњег обећања да ће Косово успоставити Заједницу српских општина, Србија се не може уверити да учини било какав значајан корак напред.
„Чини ми се да особа која ће бити именована на ту функцију пре свега мора да гледа како да постигне разумевање косовских власти за стратешки значај успоставе ове заједнице“, казао је.
„Проблем премијера Албина Куртија, владе и целе политичке јавности Косова је што Заједницу српских општина схватају као наставак концепта српског света, односно паралелу Републици Српској у БиХ. Боје се да то заправо даје неку формалну полугу Србији да се меша у унутрашње ствари Косова. Али то обећање је дато и потписано, на Косову су дужни то да испуне и мислим да је то могуће постићи након неког процеса“.
„Да не мислим да се то може остварити – иако ми у овом тренутку сви говоре не – онда се не бих кандидовао за ову позицију. Под одређеним условима то је могуће, поготово ако се Косово информише да би испуњење ове обавезе толико растеретило тренутно затворени дијалог да би заправо Косову отворило пут у међународне институције. Али ово је оно што желе. Распетљавање тог чвора омогућило би Србији наставак преговора с Европском унијом“, каже он.
„Када сада у Европи разговарам с представницима влада и држава заинтересованих за моју кандидатуру, кажем да осећам да имам одговоре на многа питања која се тичу овог дијалога, осим на једно, а то је наше заједничко питање: Какав је наш однос према председнику Александру Вучићу и његовој власти у Србији? Видимо ли то као проблем или као легитиман део овог политичког процеса“, упитао је.
О ставу ЕУ према Вучићу и како даље?
Србија је већ јако дуго кандидат за чланство у ЕУ, али чињеница је да председник Вучић седи на неколико столица. И зато став ЕУ према њему није баш јасан. Како га видите и хоћете ли јавно осудити његове речи да су Словенци одвратни?
Овакве непристојне изјаве не би требало да наиђу на осуду ни у унутрашњој ни у спољној политици. То су лапсуси који заправо највише штете ономе ко је дао изјаву. Председник Вучић је изабран на изборима, он представља Републику Србију. Моје мишљење, и као председника Владе и председника Републике, увек је било да морамо сарађивати с онима који су добили мандат да воде своје државе, поготово ако желимо нормализовати контакте с њима. Наравно, морамо препознати неки дефицит демократије у Србији“.
Јесте ли то приметили и на недавним изборима?
„Да. Но, наводи ли нас то на закључак да нећемо сарађивати с председником Вучићем и Србијом? Рећи ћу вам шта многима смета у мојој кандидатури – али инсистирам јер сматрам да је то врло важно за цели расплет западнобалканске приче мирним путем. Наиме, кључно питање перспективе Западног Балкана је перспектива Србије. Ако избацимо Србију из ЕУ из разлога које сте сами навели, онда ћемо имати место у коме ће Русија играти главну улогу, али и други. А због Републике Српске, севера Косова, Црне Горе… мир и сигурност на Западном Балкану биће стално угрожени. Дакле, моје гледиште, које не деле свуда, али које браним, јесте да морамо учинити све да Србију придобијемо на своју страну. Без обзира шта ми мислили о председнику Вучићу и његовој влади.“
Као ЕУ?
„Да. Ово је од стратешке важности. Када се заврши процес проширења на Западни Балкан, ЕУ мора имати Србију на својој страни. Након рата у Украјини доћи ће до те поделе, а ако Србија буде на руској страни, ми ћемо овде имати стални проблем с миром и сигурношћу. Разлике међу нама, наравно, постоје и свакако ми није у корист да о њима јавно говорим“.
„Зато неки мисле да би уместо политичара који тако јасно и гласно неке ствари поставља на своје место, можда било паметније пронаћи анонимнијег дипломату који би то решавао на мирнији начин. Ја на то одговарам овако: Можда ће они тако одлучити, то је њихова ствар, ја ћу то разумети и поштовати. Но, сматрам да је ситуација толико озбиљна и сложена да треба некога у кога обе стране имају довољно поверења. Ко познаје контекст, не само детаље између двеју држава и ко је способан да види у тренуцима који се сада можда и не примећују, неку прилику за искорак којег још нема“.
(Н1/КоССев, 06.07.2024)
