РАНА КОЈА НЕ ЗАРАСТА
поводом годишњице “Илинданског србокоља”
За српски народ на Балкану, централни трагични догађај највеће магнитуде током Другог светског рата био је геноцид који су над њим починили Хрвати и босански муслимани на територији тзв. НДХ.
И геноцид Албанаца над Србима на КиМ у истом периоду, део је потискиване приче о затирању једног народа.
Напад Немачке на Југославију и окупација која је уследила, праћена бројним немачким и мађарским злочинима над цивилима, била је само крвави оквир и предуслов за најстрашнији геноцидни погром који су Срби доживели у свом целокупном историјском трајању које се памти, откад постоји писана историја нашег народа.
Несхватање и неприхватање те чињенице, био је и остао корен наших највећих заблуда и узрок фаталних странпутица у разумевању сопственог историјског статуса, положаја и опасности које нам прете.
Титоистичко а потом и неолиберално испирање мозгова узастопним нараштајима људи, фалсификовање историје и заблуде и лажи које су деценијама наметане, не само што су од многих Срба направили површне и наивне незналице на пољу разумевања сопствене судбине, већ су у народу створиле и утицајан слој петоколонаша, аутошовиниста и страних агената од утицаја.
Ова издајничка фаланга већ деценијама прави и сва је прилика да ће и убудуће правити велику штету сваком разумно форматираном српском стратешком националном интересу у области идентитетских питања и политичко-историјског расуђивања.
Правилно разумевање и исправна историјска рецепција искуства геноцида, неки су од суштинских предуслова даљег смисленог постојања нашег народа и његовог хода кроз историју.
