Питање: Како је ово видовдански број нашег часописа, жеља нам је да Вас запитамо, како Ви као свештеник и као историчар гледате на Косово 1389.г., а како данас?
Одговор: Ускоро ће бити 600 година Косовске велике драме и трагедије – Косовске битке. Надам се да ће тај догађај бити достојно прослављен од нашег народа, наше Цркве, па и осталих установа.
Косово је тешко у пуноћи оценити. Оно представља једну од наших историјских кључних тачака. У сваком случају велики догађај у коме се показао један велики хришћански народ, у коме се показала она косовска етика, Косовски завет Српски, или као што је Шантић рекао наш пут: „Ми пут свој знамо, пут Богочовека“. Та етика нам је давала снаге да издржимо вековно турско ропство. Дала нам снаге да дочекамо Карађорђев устанак, национални препород – обнову и васкрс Србије, као што је то лепо рекао Његош: Карађорђе је „Крстом закрстио Србију“ и васкрсао је опет Крстом, тј. Христовим Васкрсењем.
У данашњој ситуацији Косово је поново на крсту, поново представља један велики моменат у историји Српског народа. Оно је данас у веома тешком положају и оно је заиста на свом Великом Петку. Ми као хришћани се надамо да увек после Великог Петка долази Васкрсење, па сматрамо да Косово није изгубљено, као што ни Велики Петак није био губитак, и не може бити губитак за нас хришћане.
Ми се молимо Богу и од Њега очекујемо да, као што је увек од Великог Петка чинио Васкрсење, тако учини и сада са Косовом.
Наша је ту велика одговорност, како и свих Срба уопште, посебно Срба православних, а поготову нас свештеника.
Био сам на Косову често и осећам да не помажемо онолико колико као свештеници можемо, колико се може помоћи нашем живљу тамо.
Ипак, ја са надом гледам и са окренутим лицем к Богу осећам да Косово стоји и сведочи о непролазности морала читавог једног народа. Сва та страдања која се данас дешавају на Косовском живљу, младом и старом, све те тираније које спроводе албански тирани, све ће то, ја се надам, Српски народ издржати и опстати, а и то је већ много за нас.
Питање: Ви рекосте да се припрема четврто или пето издање Ваше књижице „Од Косова до Јадовна“. Да ли радите још нешто о Косову?
Одговор: Да, тачно је. Ово наредно што радимо нас више у Београду биће велико историјско, црквено-народно, научно изграђено и добро документовано дело. Оно ће исто бити веома потресно својим непатвореним сведочењем о старом српском и православном крстосном карактеру Косова.
Ми смо у свом Апелу, пре неколико година, писали јасно: ми не кажемо да је Косово само наше, али је несумњиво наше, Српско. Ми не желимо никога да вређамо, никога да кињимо, никоме да се светимо, али исто тако сведочимо да нисмо ми дошљаци, странци и скоројевићи на Косову. Кости до-косовских а поготову косовских и по-косовских Мученика и дубоки темељи наших Манастира, Свете Мошти, уграђене су у Косово, као и кости и крв најновијих невиних страдалника на Косову све до данашњег дана. Могу да кажем да су то тапије које су далеко јаче него што мисле неки, да то може да замене нека политичка решења, која се могу наметнути и једноставно нас ставити пред свршен чин. За Бога то нису последње речи. Јер ми знамо да је више пута у историји Косово изгледало испражњено, па се опет обнављало и оживело. А то је зато што је оно увек живо у души Српског народа, то је његова и наша велика снага.
Питање: Тај нови рад као да демантује оне ваше речи: „да је о Косову тешко и мислити, а камо ли писати“?
Одговор: То је тачно, али све што је тешко достојно је човека и човек треба да се труди да баш то уради. Лако је радити на лаком. Нама Србима Косово је наша стална битка, Косовска битка. Борба у добром подвигу вере – за Царство Небеско (1тим.6,11-12).
(„Светосавље“ лист за мисију Српске Цркве у Шведској, јуни 1985).
Из књиге Од Косова до Јадовна: Путни записи јеромонаха Атанасија Јевтића (осмо, допуњено издање), Требиње 2008.
Извор: светосавље.рс