Покрет за одбрану Косова и Метохије

Владимир Димитријевић: Изабрана места из преписке с пријатељима – Срби из дијаспоре у доба коронократије

Фото: ifamnews

КАКО СЕ ОДЛАЗИЛО ИЗ ТИТОТОПИЈЕ

Одавно сам у контакту са поједином нашом браћом и сестрама из дијаспоре, и живо се занимам (колико могу, наравно) за њихову судбину. А она није нимало лака. Напротив.

Мој пријатељ Нешо Ћурчић, који је године провео у Француској на „привременом раду“, аутор потресне аутобиографске књиге „Човек је оно што прећути“, описује како су живели српски мученици који су, трбухом за крухом, одлазили из срећне Титотопије у земљу Лујева и Лувра, Наполеона и Виктора Игоа:„Да би уштедели што више новца, наши људи нису бирали начин. Нарочито они који су живели и радили у Паризу. У неким квартовима, пре рушења старих зграда ради градње нових објеката, градске власти су искључивале електричну енергију, воду и гас. Зграде нису одмах рушене. Инвеститорима је требало времена да обезбеде средства. Понекад су и правни проблеми ометали градњу. Напуштене зграде су рушене и након пет и више година. У том периоду наши људи би се уселили у те зграде и у њима живели без воде и електричне енергије. Воду су доносили у кантама. Имали су мале боце с плином. На њима су кували. Посебно ме је потресло то како су проводили ноћи. Спавали су на опрезу, са даском и чекићем поред кревета. Током ноћи би повремено ударали чекићем у даску да би плашили пацове којих је било их на стотине. Понекад би правили распоред: до поноћи би чекићем у даску ударала супруга, од поноћи њен супруг. И тако месецима и годинама. Новац који би уштедели слали су у наше банке или би у својим местима градили огромне куће у које се већина њих не би никад ни уселила. Брзо би се разболели, због услова живљења, и одлазили са овог света.“

А мислило се – ала живе „Југовићи“ на Западу…

 

ЧОВЕК ИЗ КАНАДЕ

Данас није сасвим тако, и за наше отишавше на Запад има и руха и круха. Ипак, и данас људи из нашег расејања понекад личе на веверице у точку: живе удобније него овде, боље су плаћени него овде, али цена свега тога уопште није мала. Како не изгубити свој идентитет? Како подићи и сачувати синове и кћери? Како да потомци постану и остану Срби? Многи, нарочито млађи брачни парови, вратили би се у Србију – само кад би овде било минималних основа за достојанствен живот…

Та дијаспора наша умногоме издржава матицу – 15% БДП-а стиже из расејања.

Најновија невоља, међутим, јесте коронократија која је завладала широм света.

Недавно ме је нашао човек из Канаде, Херцеговац, који је после страшног рата у БиХ, године 1997, решио да оде. Хришћанин је, темељан као многи и многи Херцеговци. Дошао овде да купи имање у мом крају. Каже – у Канади, под коронократијом, постаје неподношљиво. Сваки час врше огроман притисак за вакцинисање, и прете отказима и немогућношћу запослења. Супруга, син и он су до сада одолевали, али питање је до када ће моћи. И хоће да се врати. Знао је, вели, да је тај систем западног човека такав какав јесте – зло под видом хуманизма, али се сада све оголило.

Хоће у Србију, да буде са својим људима.

 

АУСТРИЈА И ШВАЈЦАРСКА

Како је у ближем окружењу?

Породица из Аустрије ми пише да се и тамо народ буни против присилног вакцинисања. Родитељи чак исписују децу из школа.

Сестра у Христу ми шаље овакав мејл:„Хтела бих да Вам кажем да је у Аустрији велики притисак опозиционе Слободарске партије на Владу и парламент поводом корона мера и вакцинације. Пружили су велики отпор чак и тзв.струци то јест лекарској  комори. И учитељи који су примили прву дозу вакцине одбијају да приме другу. Необично и неочекивано од Аустријанаца.“

Друга сестра у Христу, овога пута из Швајцарске, редовно шаље линкове о тешком стању у коронократском свету: рецимо, вест да у Аустралији граде нешто слично логорима за невакцинисане. Или о коронократама које се ругају вакцинисанима и кажу им да, упркос вакцинацији, морају у карантин – да се не би разболели.

Стиже и обавештање да, пошто гуглање значи предавање шпијунским мрежама глобалиста, треба користити претраживач DuckDuckGo.com.

 

ПОВОДОМ АПОКАЛИПСЕ

Апокалиптичност доба у коме живимо је повод да овој сестри у Швајцарску напишем:„Ипак, морамо знати нешто – они нам ништа не могу ако им Бог не допусти. А Бог ће, како рече патријарх Павле, увек помоћи ако буде имао коме да помогне. Смисао постојања човека и човечанства је у броју оних који се спасавају. Може се десити да им Господ поломи рогове, и да не остваре своје сатанске намере. Јер, не заборавите – ђаво мрзи не само оне који му се противе, него и оне који му служе. А Бог воли и оне који Га воле и оне који Га мрзе – што је сјајно објашњено у тексту Александра Каломироса “Огњена река“.“

Она одговара:„Не дамо се и држимо се. Данас су донијели нове мјере о увођењу ковид сертификата (потврда) у свим затвореним просторима осим продавница и јавног превоза. Дјецу ће да тестирају у школама, запослене по фирмама о властитом трошку и да зло буде још очигледније предложили су да се усвоји захтјев о скраћивању рока трајања потврде оних који су преболили корону са 6 мјесеци на три мјесеца. Наравно вакцинисаним особама потврда ће да вриједи 6 мјесеци али им предлажу 3. и 4. порцију вакцине за јесен и зиму.  Дакле на све могуће начине форсирају вакцинацију. Свако добро од васкрслог Господа  вам желим!“

Ко се овоме надао?

А дође. Ипак, не треба паничити, него мислити молитвено, али и практично.

 

ПРАКТИЧНИ ШВАЈЦАРЦИ НА ДЕЛУ

А онда практичан начин организовања оних који одбијају да се потчине коронократији. Опет сестра из Швајцарске:„Желим да поделим са вама обавештење о једном од начина организације пружања услуга и запошљавања у Швајцарској.  Мишљења сам да би се овако нешто требало и могло организовати у сваком мјесту и држави.  Нека свако ради свој посао.  Наиме, ради се о Интернет линку на којем су овдје код нас регистроване фирме, доктори итд, које запошљавају или пружају услуге и вакцинисаним и невакцинисаним особама, не правећи разлику. И не тражећи потврде о тестирању и вакцинацији.Организација је  против ове дискриминације. Ту свако може и свој посао или фирму да региструје ако је истог мишљења. Регистрација је бесплатна. Сматрам да би се овако нешто могло и требало организовати у свакој држави преко интернета или без интернета, свеједно. Такође смо се договорили са локалним фармама око набавке хране у случају да нас почну уцјењивати са сертификатима у продавницама прехрамбених производа.  Ево странице па погледајте:  https://animap.ch/”.

Одличан предлог!

 

АУСТРАЛИЈА НА УДАРУ

У Аустралији насиље и лудило коронократа. И јефтина, срамна пропаганда вакцинације чак и за малу децу. Направили цртани филм – ко се вакцинише, тај је лав.

Један брат ми, преко посредника с којим сам у контакту, поставља питање о повратку у отаџбину због свега што се у Аустралији дешава. Трудим се да трезвено одговорим:„Да је среће, Срби, осим ретких, никад не би напуштали српске земље и крајине, него би овде имали чиме да се хране и бране. Ко може да се врати – добро је. Али, колико сад људи може да се врати? Како? Имају ли начина да овде живе и преживе? Никад нисам имао претензије да саветујем људе који живе у расејању, јер њихов је живот тежак и пун искушења. Мене само срце боли што су отишли. Они су, често, најквалитенији међу нама, а овде нису имали могућност за живот достојан човека. Поготово они који су били жртве ратова деведесетих. А Српству треба служити где год да се нађемо.“

Тако сам написао да се не бих правио паметан – људи који живе на Западу боље од мене знају како им је.

 

ОДГОВОР БРАТА СРБОЉУБА

Брат Србољуб Деспотовић ( тако се зове ) је, међутим, одлучан. Пише нашем заједничком кореспонденту, и он ми прослеђује Србољубов став ( остављам начин на који је Деспотовић писао ):„Одговор од брата ВЛАДЕ је половична чињеница, друга страна медаље да се “СРБСТВУ МОЖЕ СЛУЖИТИ БИЛО ГДЕ ДА СИ”, и то се нормално односи строго на појединца јер буквално СРБСКА “ЗАЈЕДНИЦА” постоји као форма која понекада и понешто учини када на СРБСКИ НАРОД нападну неке невоље и катастрофе, било проузроковане директно људским деловањем, било природним путем, и нормално је све то по БОЖИЈЕМ ДОПУШТЕЊУ.“

Дакле, Срби су, осим у тешким ситуацијама по Српство, углавном разједињени, вели брат Србољуб.

Он сматра да је одлазак Срба у печалбу био штетан и по матицу и по њих саме. Новчана помоћ из расејања одржава све неправедне системе у Србији од Тита наовамо:„Губљењем СРБА са СРБСКИХ ПРОСТОРА није ојачало СРБСТВО тамо где су СРБСКА ОГЊИШТА ни у чему, осим новца који потрошимо или пошаљемо, што има неку вредност материјалне помоћи појединцима било да су у питању сродници или пријатељи или власници радњи и услуга за које смо потрошили неку количину новца. А то није ојачало СРБСТВО У РАСЕЈАЊУ. Суштински то је више помагало и помаже свим системима и њиховим владарима, односно свим досадашњим властима од БРОЗА до данас. Сама уносна девизна жетва  доста помаже да систем и властодршци преживе а у ствари доста потпомаже продужетку робовања НАРОДА СРБСКОГА У ЦЕЛИНИ. Осим тога ако је из СРБСТВА иселио само један проценат људи од срца, ума-знања, снаге и воље да учини нешто на уклањању било којих од ових “различитих”система од 1945  до данас, који је у суштини комунистичка окупација у више чинова, онда је и тим нашим одласцима одложено успостављње владавине БОЖИЈЕ ПРАВДЕ И ИСТИНЕ.“

Дакле, ко је на Западу, не може, мисли он, много учинити за матицу, осим новчане помоћи.

 

СУДБИНА НАШЕ ДЕЦЕ

Брата Србољуба нарочито боли расрбљавање наше деце у иностранству:„Треће и најжалосније је нестанак и расрбљавање потомака већине СРБА који су основали огњишта у туђем западњачком свету. То је наша трагедија, највећа и најскупљи ДАНАК У КРВИ принет на жртву бољега животнога стандарда и неких бољих решених животних питања на западу. Сигурно је брату ВЛАДИ познато да та деца и омладина која живи у емиграцији на ЕВРОПСКОМ континенту ако се ту закопити два или три колена, нестаје из СРБСКОГА БИЋА у огромној већини, а камоли у прекоокеанским земљама.Зар је премала цена плаћена само последњег расељавања СРБА на запад са ратних простора деведесетих и после? Да смо се, Бог до, задржали  бар у СРБИЈИ, ако нисмо могли на кућноме прагу, па да су нам закврчала гладна црева питање би ко би данас СРБИЈОМ владао.

Теби је, дете ( тако се обраћа кореспонденту, нап.В.Д.) све ово познато јер све ово и сам видиш и знаш, а неке ствари и на својој кожи осећаш.Волио бих када би био у прилици да ово моје размишљање проследиш брату ВЛАДИМИРУ, не као полемику са њиме, већ другачије виђење живота на западу, и трагедији расељавања, које сам ја још крајем осамдесетих расудио у тадашњем искуству живљења на западу.“

Због чемера се често одлазило на Запад, не због „врућих колача“. Али, сада Запад угрожава душу, а Владика Николај је, у „Небеској Литургији“, најавио страдање и покајање српскога народа. Због тога је Србољуб Деспотовић са својима решио да се врати.

Нека Свеблаги Господ благослови да се наша  браћа и сестре из дијаспоре снађу и пронађу у ова тешка времена.

(ifamnews, 26. 09. 2021)

 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print