Више од пола милиона евра приштинске власти су уложиле у почетак реконструкције куће Џафера Деве у Косовској Митровици, која треба да постане “регионални културни центар” под именом овог злочинца из Другог светског рата, а тим поводом историчар Игор Вукадиновић указује да су Дева, као и остали албански нацисти за ЦИА били важни сарадници и да су САД подржавале њихову идеју о припајању Косова Албанији.
“Након вишегодишњег праћења његове делатности, ЦИА је 1956. године одлучила да Деви одобри америчку визу и долазак у САД. У извештају о Деви који је претходио његовом доласку у Америку, ЦИА га није означила као фашистичког функционера и ратног злочинца, него као ‘антикомунисту’ са ‘истинским патриотским мотивима’ за политичко деловање. С обзиром на то да је ангажман Деве у целом послератном периоду био усмерен на пропагирање уједињења Косова и Албаније, одељење ЦИА за сарадњу са њим указује на промену у америчком односу према великоалбанским претензијама на Косову и Метохији” наводи Вукадиновић за Новости.
Амерички грађанин Дева је помагао призренском учитељу Мидхату Вранићију који је 1960. емигрирао из Југославије да се, такође, настани у САД.
“Дева и Вранићи су, заједно са осталим албанским националистима у Њујорку 2962. формирали организацију ‘Призренска лига у егзилу’. Према расположивим изворима у стварању је учествовала и ЦИА. Основни циљ ‘Треће призренске лиге’ био је отцепљење КиМ од Југославије и стварање ‘етничке Албаније'”, каже Вукадиновић.
Он напомиње да је велики број припадника фашистичког режима Краљевине Албаније током Другог светског рата након повлачења Немачке са Балкана пронашао утичиште у Италији, Турској и земљама западне Европе, где је наставио политички да делују.
“Вођа организације ‘Бали комбетар’ Мидхат Фрашери се након вишегодишњег боравка у Италији 1949. године пребацио у САД, а са собом је повео и друге истакнуте квислинге. У САД се ускоро настанио вођа покрета ‘Лгалитет’ Абаз Купи, а средином предесетих година и Џафер Дева. Преломни моменат за албанску екстремну емиграцију на Западу представља операција ’Валуабле’, којом су САД и Британија покушале да оборе комунистички режим Енвера Хоџе у Албанији”, указује Вукадиновић.
Иако је , како каже, операција неуспела, иза ње су остале чврсте везе између америчке и британске обавештајне службе и националистичке албанске емиграције, које су додатно интензивиране шездесетих година.
Истиче да комунистичке власти Југославије нису ни покушале да дођу до великоалбанских функционера, злочинаца који су побегли у иностранство и тамо наставили посао започет под окриљем фашиста и нациста.
Наводи да су Американци посетили избеглог албанског краља Ахмета Зогуа у Египту и понудили му власт ако анимира албанску емиграцију за учешће у преврату против Енвера Хоџе.
“Амерички агенти су 5. маја 1949. године у Александрији обавили разговор са одбеглим албанским краљем Зогуом који је подржао стварање јединственог антикомунистичког фронта Албанаца у егзилу, а сложио се и да Фрашери, као лидер најбројније емигрантске организације буде на челу целог покрета. Он је предложио да ’уколико међународна ситуација то дозвољава’, у комитету буде и један представник Косова, а ко најподеснији за ову функцију навео је Деву”, подсећа историчар.
Према Зогоу, Дева је био омражен у Тирании Албанији збо суровости коју је показао као министар унутрашњих послова од 1943. до 1944., али је уживао велику популарност међу Албанцима, указао је Вукадиновић.
У новембру 1944. Дева је отишао у Беч. Потом је неколико година боравио у Италији, где је имао статус расељеног лица.
Почетком педесетих година живео је у Турској, а 1956. преселио се у САД, где је провео остатак живота.
“Девина улога је од посебног значаја за албанску емиграцију, пошто је шездесетих година тесно сарађивао са америчком обавештајном службом ЦИА”, закључио је Вукадиновић
(Новости/Косово онлајн, 14.07.2024)
