Ко су Горјанецове, Николаидиси, Хутери, Шербе, да бране Црну Гору од нас, чији су преци из темеља створили Црну Гору. Наши преци тукли су се с врагом по Вучјем долу, Мојковцу и Гласинцу, по Шаранцима, и Скадру и Косову. Да Срби не ослободише и не припојише, Црне Горе не би ни било. А , гдје су тада били преци Горјанецове, и Николаидиса, и Хутера, и Шерба, зна свако ко се и рукавом умије испод носа отријети…
Из хистерије опшег антисрпства прибављају себи додатно право да бране Црну Гору од предака и потомака који су стварали и стварају Црну Гору. Ако је тако – јебеш такво право. Је ли то право преписано из аустромарксизма…
Теа Горјанец каже, јесте, и партизани су убијали и правили злочине, али они су били антифашисти. То је најновија комунистичка дефиниција. Или је преписала од препариране Пепице Кардељ. У сваком случају, задивила је црногорске комунисте и комите.
Да знамо, је ли кривично дјело представити се Србином. Ако сте дотле стигли на путу за Европу, само да се зна…
Са наше, српске стране, те полемике су завршене, и зато се чује писка из сваке шкрипине. Срби у Црној Гори знају ко су, и на чему су, и шта им је чињети. Као што су стварали сваку Југославију, тако ће и сада, доминантно, Срби одвести Црну Гору у Европу. Е , то не могу прогутати, запрла је гнусна гука у грлу…
Једино провинцијске кукавице некога називају четницима. Да нису кукавице називали би нас правим именом. А , наше право име јесте – Србин! Само кукавице псују четничку мајку. Јер , не смију да псују српску мајку..!
(Само да се не заборави да су четници били кренули на запад, а не на исток код Стаљина. Неки други били су навојштили под Стаљинов шињел. И ту смо начисто. Што о томе црногорски интелектуалци и академици ДАНУ и БАУНУ не мрче…)
Ако они не знају шта раде, ми морамо знати шта радимо. Морамо знати да ми одвајкада бранимо Црну Гору од нечијих предака и потомака. Морамо ли вазда обнављати исту причу. Истина, некад смо бранили Црну Гору од предака, сада бранимо од неких потомака. Коначно , бранимо Црну Гору од њихових идеологија и партија које су биле – спремне – на прогоне и нове олује, бранимо Црну Гору од мафије, од медија који емитују лажи, од националиста и шовиниста – бранимо од потомака чији су преци – раширених руку на Цетињу дочекали талијанске фашисте. Бранимо Црну Гору од оних који су на врху Ловћена истресли тоне бечког и сплитског бетона, и тоне црног јабланичког мермера…
Ми морамо знати да они знају шта раде. Данас свако зна шта ради, све је јасно и читљиво, и нема више мјеста библијским дилемама. Свако зна шта ради.
И , баш зато што свако зна шта ради и чему служи, и у шта вјерује, будући да смо свјесни и узрока и последица, баш ми, не смијемо у такву стварност – у свакој прилици – истоварати – старе симболе и нове десетерце. Од опјеваног – почивала – остала је поломљена клупа у парку…
(Вријеме је за ново вријеме, на неки начин морали би се и Срби у Црној Гори брже прекомпоновати. И, што прије ослобађати удбоваца и сличног комунистичког талога из институција и организација, али о том, по том…)
Ни Брсково ни Цетиње, ни Задар ни Скадар, нису што су били. Од свега остале су само сени, и стари зидови. И , покоји експонат у музеју. Покоји неукрадени експонат. Све то и приде само на историјском нивоу лелуја, и никако више.
Научимо понешто и од Његоша који је у Италију путовао – само – ради мртвих.
Наш задатак јесте историјско и духовно очувати, и не мијењати интонацију, али мијењати гудало. Све друго је млаћење празне сламе, и губљење времена. Нису сви ближњи, има и даљњих. А , даљњи нека веслају што даље…
Уопште , како, и са којим Хутером полемисати о Цетињу. Ваљда о некадашњем Цетињу не можете полемисати са садашњим Хутером. Такву полемику не би потписали ни наши, ни Хутерови преци. Оставимо се данашљег Цетиња и данашњег Хутера. Некадашње Цетиње није само имало једну од водећих улога у историји Црне Горе, него и шире. Данашње Цетиње више нема ту улогу, и ћао. Ћао , бела, ћао….
Научимо да су Горјанецови, Николаидисови, Хутерови, Шербови, нешто модификовано, хибридно, дорађено, еволуирано, измјештено, преправљено, конструисано, вишенамјенско, синтетично, надограђено, дводјелно, пластично, а ми, ми морамо напријед. Јесте да личи на паролу, али тако је. И параболе личе на пароле.
И сељаци по Европи дижу револуције против сличних као што су наши хибриди и бирократија, Горјанецови, Николаидиси, Хутери, Шербе, и тако даље…
У Атини више не живе Сократ, Платон, Аристотел, нити на Цетињу сада живе свети Петар, Његош, Краљ Никола. Сада у Атини живи нека друга простадија која продаје мала гипсана попрсја филозофа, на Цетињу не живе Петровићи него неки други, на Цетињу има више хутеровића него Петровића.
Потомци оних који су прегазили Вучји до и Мојковац, Скадар и Мартиниће, и Фундину, не боје се петарди. На нас су брда и Вратла и планине уривали, па нисмо ни стрекнули, нити се метра помакли.
Пола Европе је на улицама. А пола Европе је у рату. А такозвани цетињски протести нигдје на мапи Европе не могу наћи мјесто…
