Дом културе “Стари Колашин”, уз покровитељство Канцеларије за Косово и Метохију и Општине Зубин Поток, данас је у порти манастира Брњак организовао културно-духовну манифестацију “Дани јоргована”.
Идејни творац ове манифестације био је новинар Милан Глишовић из Краљева, а захваљујући сарадњи са Друштвом француско-српског пријатељства “Јелена Анжујска” ова свечаност се обележава са великом радошћу.
Након служења литургије, помоћница директора Канцеларије за Косово и Метохију, Милена Парлић и бивши председник ПО Зубин Поток Срђан Вуловић засадили су јорговане.
„Канцеларија за Косово и Метохију и Дом културе ‘Стари Колашин‘, традиционално организују манифестацију ‚Дани јоргована‘ у знак сећања на прву српску краљицу Јелену Анжујску. Данас нас је наша краљица окупила овде, да нас подсети на то колики је њен значај био у време Старе Србије, колико је допринела, о чему говори једино житије које је посвећено једној жени. Њој јн дато да руководи делом територије, раме уз раме са својим мужем и својим синовима. Борила се у време средњовековне Србије, оставила је и школу, прву женску школу и истрајавала је у учењу, знању и вери”, подсетила је Парлић.
Због свега тога, додаје, Јелена Анжујска може да послужи женама, али и младим генерацијама као пример како се мора борити, идући њеним стопама.
“Најлепши део ове манифестације јесу јорговани које смо овде засадили у знак сећања на бајковиту љубав између краља и краљице. Оставила нам је пример, тако да се надам да ћемо ову манифестацију и даље одржавати и да ћемо кроз ову манифестацију чувати кроз векове значај српске краљице Јелене Анжујске. Одавде, из Брњака, честитам свима Дане јоргована са жељом да се надаље окупљамо овде у што већем броју“, рекла је Милена Парлић.
У порти манастира је одржано и јавно читање драме „Јелена Анжујска“ по тексту Јелене Кајго, у режији Татјане Мандић Ригонат, а у извођењу драмске уметнице Марије Бергам и глумаца Књажевско-српског театра Јоаким Вујић из Крагујевца.
У историји и народном предању чува се успомена на Јелену Анжујску, владарку и светитељку. Принцеза француског порекла из царске или краљевске лозе удала се око 1250. године за српског краља Уроша Првог. Србији је родила два сина, два краља, Милутина и Драгутина, и више од пола века била је у кругу најзначајнијих личности краљевства.
Највећи део свог живота краљица Јелена Анжујска провела је на свом двору у Брњацима (Ибарском Колашину). На далеко је позната њена доброта и дарежљивост, убоге је одевала и хранила, на двору је скупљала девојке из свог краљевства да би их научила вештинама ручног рада и другим пословима. Умрла је у двору у Брњацима једног хладног фебруарског дана, а сахрањена је као православна монахиња у својој задужбини, у манастиру Градац.
Иако је њен двор у Брњацима већ одавно разрушен, сва краљичина богатства су ишчезла, али пролазна добра наџивела је успомена на духовно благо које је оставила народу.
