Неуспех последње рунде преговора Београда и Приштине у Бриселу отворио је питање колико ЕУ као главни посредник и даље држи све конце у рукама и колико је способна да утиче и не дозволи једностране потезе као што је недавна забрана динара на Косову.
Да је процес дијалога под окриљем Европске уније већ извесно време у кризи и без конкретних помака посредно је потврдио и специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак.
Он је након јучерашњег састанака у Бриселу оценио да на многа политичка питања нема одговора.
”Поздрављам посвећеност страна у проналажењу одрживог решења за заједнице погођене недавном уредбом ЦБК-а. Данашњи састанак у оквиру дијалога био је важан први корак, али на многа политичка питања нема одговора. Биће потребни додатни састанци”, написао је Лајчак на свом налогу на мрежи X.
Амбасадорка Немачке у Србији Анке Конрад каже за Косово онлајн да Европска унија има механизме притисака на стране у дијалогу, али да је њена улога посредника и да само Београд и Приштина могу да дођу до решења.
“ЕУ је посредник у дијалогу и наравно може да изврши притисак, да захтева или да проба да убеди обе политичке стране да заврше процес дијалога, али улога ЕУ је једино да посредује између Београда и Приштине у ономе што су они спремни да прихвате”, казала је Конрад.
Она је објаснила да је кључан проблем у томе што су обе стране прихватиле договор, али да на различите начине виде кораке како да се спроведе.
“Тај прогрес до сада није убедљив, међутим, то не треба да нас обесхрабри да одустанемо. То је просто питање како наћи начин да се деблокирају нека питања и настави напред. Такав приступ веома подржавамо и надамо се да ће специјални представник ЕУ Мирослав Лајчак бити у могућности да ускоро позове обојицу лидера да се поново састану. Очекујемо да су обојица лидера спремни за дијалог, јер само кроз дијалог је могуће разрешити спорове који имају”, каже Конрад.
Према њеним речима преговори у Бриселу треба да се посматрају само као део шире слике у нормализацији односа која подразумева и формирање Заједнице српских општина која ће у великој мери довести до нормализације односа.
С друге стране, њен колега, дугогодишњи амбасадор Србије у Немачкој Зоран Јеремић наглашава да ЕУ има механизме како да спречи једностране поступке, али да суштински разлог кризе у дијалогу лежи у “надвлачењу конопца” између ЕУ, САД и Немачке ко ће имати примат над Косовом.
“То је било ‘натезање конопца’. Између ЕУ и САД, Немачке и осталих фактора води се озбиљан сукоб око примата на Косову. И ово је један од тих. Али, то је њихова ствар. Нас треба пре свега да интересује положај Срба на Косову и једностраних мера које Косово доноси којима отежава њихов живот и остајање на Косову. Мени ово често личи на расне законе из Немачке. Они су у то време били легитимни, донети у Парламенту, али су били нељудски. Слично је и ово што сада ради Косово. Оно доноси некакве прописе, законе којима отежава или спречава живот мањиске заједнице на терену за који себе сматра одговорним”, каже Јеремић за Косово онлајн.
Истиче да је кључно питање да ли ЕУ жели да примени механизме којима ће спречити једностране потезе и могућност да буде истиснута из преговарачког процеса.
“Механизма има, још како, али је питање да ли хоће да их примене и ту је цео проблем. Косово је тврдило, у сагласности са одређеним факторима међународне заједнице, да може да елиминише Европску унију из оних делова дијалога за које није заинтересована да дијалог постоји. Они сада покушавају да ствар сведу на односе две државе и све што је ван тога то покушавају да игноришу и умањују. У томе им помажу и подржавају ЕУ, посебно неке њене чланице, а то у крајњем случају отежава дијалог”, истиче Јеремић.
На Европској унији је, прецизира Јеримић, да схвати и примени мере којима ће заштитити поштовање Бриселског споразума.
“ЕУ је за сада једини медијатор. Питање је да она схвати и примени своје мере или пергоративе које има као медијатор и гарант примене потписаног Бриселског споразума. Дакле, само је ствар примене онога што је договорено, а не сталних покушаја да кроз стална изигравања споразума његов дух заправо буде елиминисан”, истиче Јеремић.
Коментаришући последњу рунду преговора у Бриселу, бивши амбасадор Србије у Немачкој оцењује да је Србија показала дипломатску зрелост и није упала у замку Приштине да се разговори са политичких спусте на технички ниво преговора.
Наглашава да је Београд пренео јасну поруку да је заинтересован за дијалог и да у њему учестује, а да је на званичницима ЕУ да размисле о односу који Приштина има према њиховој улози медијатора у преговорима.
“Косово је показало да жели да спусти дијалог са политичког нивоу на наводни ниво техничке сарадње надлежних институција неких двеју земаља што ми не можемо да прихватимо. И зато је добро да је дошло до састанка. Ми смо дошли у уобичајеном формату, а на Европској унији је да размисли како се Косово односи према њој и свету као посреднику”, закључује Јеремић.
Ипак, доцент на Факултету политичких наука у Београду Марко Дашић каже да је главни проблем што стране у дијалогу имају превелика очекивања од ЕУ као посредника у преговорима.
Дашић истиче да је ЕУ, у односу на мандат који јој је додељен, остварила извесне резултате, али да је на Београду и Приштини да дођу до решења.
“До коначног решења морају да дођу стране у спору, а ЕУ само управља тим ‘рукавцима’ који би требало да доведу до саме суштине, а то је нормализација односа између Београда и Приштине”, каже Дашић за Косово онлајн.
Он подсећа да се очекивало да ће до потпуне примене споразума доћи пре годину дана, најпре нацртом споразума у Бриселу, а затим његовом конкретизацијом у Охриду.
“Али, видимо да данас од потпуне имплементације споразума нема ништа, иако смо можда били превише лаковерни да поверујемо да ће то те примене заиста и доћи. Медијација јесте управљачка интервенција у дипломатском процесу, али не треба гајити илузије да је реч медијатора кључна и пресудна у овом процесу”, наглашава Дашић.
Објашњава да постоје неколико линија аргументовања у прилог тези да ЕУ ипак остварује одређене резултате као посредник у дијалогу.
“Прва јесте изградња превеликих очекивања од стана у спору да ће ЕУ за кратак временски период успети прво да формулише и дође до одлука,а затим и да приволи стране у спору да их имплементирају како су оне договорене. То је је илузорно очекивање нарочито имајући на уму мандат који је додељен ЕУ у овом процесу посредовања, а то је само олакшавање дијалога”, истиче Дашић.
Други став се заснива на хипотетичком закључивању шта би се догодило да нема медијације ЕУ.
“Често ћете чути, чак и од неких европских званичника да би они заиста волели да играју улогу ‘архитекте’ која им је додељена. ‘Архитекте’ у смислу предлагања неког оквира споразума о коме ће се касније само преговарати у детаљима. Али, они чешће играју улогу ватрогасаца захваљујући томе што искрсавају кризне ситуације”, каже Дашић.
Он истиче да је за похвалу начин на који је ЕУ до сада управљала кризама на Косову.
“Чини ми се да управљање кризама Европске уније јесте за похвалу с обзиром на чињеницу да су до сада врло успешно спречавали сваку даљу ескалацију нечега што је било зрно можда много снажнијег сукоба између Београда и Приштине, углавном на територији Косова”, сматра Дашић.
Разлоге за застој у спровођењу договореног, укључујући и формирање Заједнице српских општина види “на терену унутрашњих политичких односа” на Косову.
“Мислим да политичке елите на Косову нису спремне да тако нешто учине. Курти је то јасно дао до знања у свим предизборним кампањама, а затим у свом политичком деловању када је већ носилац функције. Неколико пута сам тврдио да се за време Куртијевих мандата неће десити формирање ЗСО, макар не у оном облику каквим би српска заједница заиста била задовољна”, сматра Дашић.
На питање да ли би ЕУ могла да утиче на промену става Приштине, Дашић каже да она то и чини.
“Али у складу са “полугама” утицаја мислим да остварује свој максимум. ЕУ је покушала чак и да санкционише Куртија, додуше доста симболично, у виду неких дипломатских притисака, тако што се неки дипломатски представник земаља чланица ЕУ нису сусретали са њим, јавно су говорили против његових политика. Покушавали су да га уразуме, али то није био довољан притисак да Курти промени своју политику и његове реакције на неке даље притиске неће бити битно другачије. Он ће остати доследан политици која је потпуно погубна по српску заједницу на Косову”, наглашава Дашић.
Маригона Шабију из Иницијативе младих за људска права (YИХР) из Приштине сматра да одговорност за застој у дијалогу немају само Србија и Косова већ и Европска унија као медијатор преговора.
Шабију каже за Косово онлајн да су досадашњи резултати процеса политичког дијалога испод очекиваних, посебно за живот обичних људи, апострофирајући српску заједницу на Косову.
Одговорност и узроке неуспеха види у странама у дијалогу, али и у Европској унији као медијатору тог процеса.
“Процес се одвија веома споро и без много притисака ЕУ на стране како би их навеле на већу посвећеност и залагању процесу дијалога”, истиче Шабију.
Она такође замера ЕУ преговарачима и попустљив став како према властима у Београду тако и Приштини.
“То је довело не само до анимозитета међу странама већ је и генерално зауставило процес. Веома је важно да када се прича о процесу дијалога има на уму живот обичних људи и заједница, а посебно како би се потпуно обезбедила права српској заједници и кроз устав, али и кроз сваки други механизам који би осигурао пуну инклузију Срба у косовско друштво и институција”, наглашава Шабију.
Наводи да је важно да у исто време Србија схвати да је дошло до нове реалности на Косову, али и да Влада Србије као неко ко учествује у дијалогу призна шта се догађало током рата на Косову, односно да призна злочине и омогући правду за жртве и извини се.
“С друге стране и Влада Косова мора да осигура исто за све Србе, цивилне жртве током рата”, наглашава Шабију.
Подсећајући да је Косово прихватило Охридски споразум из прошле године, као и да је премијер Аљбин Курти рекао да прихвата Француско-немачки план, Шабија каже да је тај процес стопиран, али да би САД могле да одиграју кључну улогу како би се се потписано и испунило.
“Мислим да ће Америка одиграти најважнију улогу и да ће Косово морати да прихвати споразум о формирању Асоцијације српских општина. То је само питање времена и питање која влада ће то учинити. Али, надам се, знам да тај документ мора да се примени. С друге стране, и Србија мора да испуни све кораке и тачке тог споразума. Мислим да је најважнија да дефакто призна Косово као независну државу. На тај ће начин обе стане кренути у интеграционе процесе који ће допринети демократизацији како Србије, тако и Косова и допринети побољшању људских права у обе државе. То ће обезбедити да имамо боља друштва, а посебно када је реч о правима мањинских заједница”, закључује Шабију.
Да је у преговарачком процесу Београда и Приштине потребно веће залагање Европске уније као главног медијатора недавно је за Косово онлајн поручио и бивши изасланик Европске уније за Косово Волфганг Петрич.
“Брисел мора да делује одлучно, јер је одбијање разговора неприхватљиво понашање”, навео је Петрич након што је главни приштински преговарач Бесник Бисљими одбио позив да присуствује састанку у Бриселу након забране динара.
Петрич је подсетио да Приштини користи чињеницу да је ово година избора, а да се у таквим околностима често у политици “тестирају границе, докле се може ићи без последица”.
“То је очигледно било и размишљање у Приштини, имајући у виду да ће у јуну бити одржани избори за Европски парламент, а потом и успостављена нова Европска комисија. Тиме је Приштина довела ЕУ у тежак положај, јер није у потпуности делотворна. Наравно да су ту још увек Мирослав Лајчак, Ђузеп Борељ, постоји европска администрација која се бави тим питањем, али је политичка тежина у опадању. Све док се води предизборна кампања, нема нове Европске комисије, није одлучено да ли ће Лајчак наставити мисију, ко ће водити спољну политику ЕУ… Све су то питања која ће се решавати више месеци, због чега сам песимистичан да ће пре избора бити доброг решења”, појашњава Петрич.
На питање да ли је могуће имати још једну рунду дијалога на највишем нивоу пре европских избора, одговара да је спекулисање да ли је дијалог у фази непосредно пре избора сврсисходан или обе стране чекају да се одрже избори за Европски парламент и у САД.
“Избори у ЕУ и САД ће значајно одредити нови сценарио и ново политичко окружење, као и могућности за преговоре”, рекао је Петрич.
