Стално се одређују неки рокови, који се потом не поштују. Овај процес преговарања може да траје, не десет година, него још деценијама, што се види на примерима палестинског питања, кипарског проблема, Западне Сахаре, Придњестровља, Осетије и Абхазије , упозоравају поједини представници западних дипломатских кругова.
Проблем начелно договореног, а непотписаног и необјављеног споразума председника Србије Александра Вучића и одлазећег косовског премијера Авдулаха Хотија јесте у томе што Хоти ускоро неће бити премијер владе у Приштини, а његов наследник на функцији, Аљбин Курти ће тражити да процес преговарања са Београдом крене испочетка, без уступака Приштине, и за то ће имати подршку Сједињених Америчких Држава, кажу за Демостат поједини представници дипломатских кругова са Запада, коментаришући у последње време више пута исказану жељу званичног Брисела да у скорије време, односно до краја ове године, коначно буде расплетен “косовски чвор”. Наши извори потврђују тврдње које је специјални представник ЕУ за дијалог о Косову Мирослав Лајчак изнео у недавном интервјуу за лист Данас да је у јулу 2020. Унија постигла договор “о свим параметрима и елементима са председником Вучићем и премијером Хотијем”, те да је “оно што је потребно да урадимо управо сада јесте да преговарамо суштини”.
Према незваничним сазнањима Демостата, договор који помиње Лајчак био би налик моделу две Немачке, предлогу који је био у игри пре него што се “на столу” нашла идеја разграничења, односно поделе Косова. Како прецизирају дипломате, након што је подела склоњена са “бриселског стола”, умногоме због противљења Немачке, “у игру” је пре извесног времена враћен поменути план, што би, у пракси значило да Београд и Приштина нормализују односе, али да Србија званично не призна Косово, као и да српске власти престану да “коче” чланство Косова у међународним организацијама, укључујући Уједињене нације. Заузврат, Приштина би требало да испуни своју давнашњу обавезу која се односи на формирање Заједнице српских општина. Али, како се истиче, наведена замисао је озбиљно доведена у питање након победе Самоопредељења, предвођеног Куртијем, на недавним парламентарним изборима на Косову.
“С Куртијем ће бити много теже постићи компромис и споразум, него са Хотијем, који је био знатно мекши преговарач”, поручују наши извори, док неки од њих подсећају да се Курти “нескривено” залаже за уједињење Косова са Албанијом, “а и тешко је очекивати да би пристао на договор који не садржи клаузу по којој Србија експлицитно признаје Косово као државу”.
Коментаришући поруке које ових дана учестало стижу из седишта ЕУ да је потребно пронаћи решење за Косово после деценије преговарања, те да би било добро да се то деси што пре, дипломате констатују да је то “бриселска мантра која се често понавља”.
“Стално се одређују неки рокови, који се потом не поштују. Овај процес преговарања може да траје, не десет година, него још деценијама, што се види на примерима палестинског питања, кипарског проблема, Западне Сахаре, Придњестровља у Молдавији, Осетије и Абхазије у Грузији, Нагорно-Карабаха и неких других неуралгичних спорова на тлу Европе, Блиског Истока и Северне Африке. Ако нема воље, идеја и спремности на уступке, и косовски чвор неће се расплести тако брзо. Хрватска је примљена у ЕУ, а у том тренутку није решила територијалне спорове са три суседа: Словенијом, Србијом и Црном Гором. И Кипар је, иако подељен, примљен у ЕУ”, прецизирају извори Демостата.
Говорећи на тему очекивања Европске уније, укључујући поруке које је јавности послао Мирослав Лајчак, Франц-Лотар Алтман, немачки универзитетски професор и политиког, наводи за Демостат:”Бојим се да су такве изјаве у овом тренутку само пуста жеља”.
-Кажем “пуста жеља” јер је већ одавно требало да дође до коначног споразума, али не видим, ни у Београду ни у Приштини, неопходну спремност да се креће у правцу договора. Било би потребно да ЕУ јаче “притисне” председника Вучића, што значи да би требало да му поново ставе до знања да је на крају дана за добијање чланства у Унији нужан коначни споразум, али у самој ЕУ постоје многи гласови који сумњају у то да би Србија под Вучићем могла да буде примерна чланица, која ће прихватити све основне вредности и правила ове заједнице. Такав спектицизам заиста није од користи оним политичарима који желе да “гурну” Србију у правцу споразума о Косову, који би, потом, отворио врата за даљи напредак Србије према ЕУ. Стога, Брисел, и већина држава чланица ЕУ очекују од Београда две ствари – најпре, суштинска побољшања у смислу спровођења потребних реформи у правосуђу и слободи изражавања, што, на првом месту, значи слободу медија, а друго – јасну вољу да коначно прихвати да је Косово изгубљено за Србију. Илузорно је очекивати да ће се Приштина вратити под било какву врсту хегемоније Београда! Дакле, ако жели да се придружи ЕУ, Србија мора да дође до коначног споразума, сматра Алтман.
Према Алтмановом мишљењу, морамо, такође, сачекати и видети шта ће нова влада у Приштини одговорити на позив Брисела и Вашингтона о “суштинским разговорима са Београдом”.
-Понављам, Приштина никада неће прихватити повратак под “владавину” Београда, а мандатар за састав нове владе Курти је већ најавио да у актуелним околностима разговори са Београдом нису на врху листе приоритета његове владе! Недавне српске манипулације током ванредних избора на Косову, а које су се тицале бошњачке заједнице на Косову, засигурно су појачале осећање у Приштини да Београд није вољан да “игра поштено” са својом бившом покрајином, закључује немачки професор.
Грегори Рејмонд, амерички универзитетски професор и политиколог, оцењује за Демостат да је у теорији могуће постићи споразум о Косову ове године, “али сумњам да ће се то десити јер би се много тога ставило на коцку”.
-Преговори се обично одвијају кроз серију фаза. Прва фаза је дијагностичка, где стране истражују да ли постоје било какве реалне шансе да се преговорима са другом страном постигне некакав споразум. Друга фаза се обично назива фазом формилисања, што укључује постизање заједничког оквира за преговоре, и то је оно што Лајчак назива “договор о параметрима”. Трећа фаза јесте усаглашавање детаља, у којој преговарачи на обе стране започињу тежак посао осмишљавања нацрта споразума. То се обично назива “дипломатска аритметика”. Понекад се додаје више различитих питања која заједно чине пакет који политички лидери потом разматрају као целину. То у неким случајевима значи да се одлажу разговори о појединим проблематичним питањима, како би се најпре постигао напредак о осталим темама, али је процес свакако дуг и тежак. Као што каже стара изрека:”Ђаво је у детаљима”. Лајчакови коментари наговештавају да дијалог Београд-Приштина улази у фазу детаља. Али, пошто је то напорна фаза, био бих изненађен да коначни споразум буде постигнут онолико брзо колико ЕУ мисли. Али, опет – ништа није немогуће, напомиње Рејмонд.
“Споредни канали” у преговорима
Грегори Рејмонд истиче да је Мирослав Лајчак “вешт и веома искусан дипломата”. У том контексту, не искључује могућност да ће Лајчак искористити некакав “споредни канал” у преговорима Београда и Приштине, који би “био продуктиван”, али за који се не зна. “У том случају, јасно је зашто је Лајчак оптимиста”, поручује саговорник Демостата.
Извор: Данас
Наслов: Покрет за одбрану КиМ
