Косово се 4. септембра прошле године у Белој кући, потписујући Вашингтонски споразум, обавезало да ће успоставити косовску амбасаду у Јерусалиму, али је тај потез наишао на противљење Европске Уније, Лиге арапских држава и Турске, пише Дојче Веле.
Успостављање дипломатских односа између Косова и Израела, где је фокус на посвећености Косова отварању амбасаде у Јерусалиму, покренуло је дебату на Косову, да ли отворити амбасаду или не.
Европска унија, Лига арапских држава и Турска су од Косова затражили да не отвара амбасаду у Јерусалиму.
Вршилац дужности председника Косова Вјоса Османи рекла је да ће нова влада координирати сваку акцију са новом администрацијом америчког председника Џозефа Бајдена.
“Координираћемо нашу дипломатску акцију са САД и администрацијом Бајдена, ту је наш Јерусалим”, рекла је Османи.
Поздравна писма Куртија и Нетањахуа
Премијер Израела Бењамин Нетанахју након избора на Косову и победе Покрета Самоопредељење честитао је Куртију којем је, између осталог поручио и да га “очекује у Јерусалиму да заједно свечано отворе косовску амбасаду”.
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган такође је честитао Куртију на изборној победи, рекавши да му је “драго што је сазнао за његов став” о преиспитивању обавезе да се отвори амбасада Косова у Јерусалиму.
Ердоган је посаветовао Куртија да би “било корисно избећи такав корак који би могао да нанесе велику штету Косову”.
У одговору Ердогану и Нетањахуу, Курти је изразио наду о продубљивању сарадње са тим земљама, након формирања нове владе на Косову, али ни у једном писму није поменуо да ли ће се одазвати позиву израелског премијера, као и да ли ће послушати Ердоганов савет.
“Самоопредељење још увек чека”
На састанку Куртија и турског амбасадора у Приштини 1. марта, Курти је рекао да ће размотрити питање у ком граду ће бити смештена косовска амбасада, Тел Авиву или Јерусалиму, али је и додао да ће посебно проучити и документа по том питању одлазеће владе.
Портпарол Самоопредељења Перпарим Криезиу је рекао да су изјаве Куртија у вези са опредељеношћу одлазеће владе да успостави косовску амбасаду у Јерусалиму биле доследне.
“Што се тиче локације амбасаде, Господин Курти је био коректан, доследан и транспарентан у својим ставовима, рекавши да је то питање којим ће се нова влада позабавити након увида у документацију. Ово је важна акција пре доношења одлуке његове владе по овом питању”, рекао је Криезиу.
Отварање косовске амбасаде у Јерусалиму предвиђено је споразумом од 4. септембра 2020. године, када су Косово и Србија у Белој кући потписали два документа за нормализацију економских односа, у присуству тадашњег америчког председника Доналда Трампа.
Непосредно након овог споразума, Европска унија изразила је забринутост због посвећености Косова успостављању амбасаде у Јерусалиму.
“Како су Косово и Србија препознале европску интеграцију као стратешки приоритет, Европска унија очекује да обе стране делују у складу са овом опредељеношћу како не би нашкодиле својој европској будућности. Србија већ преговара о овом чланству и очекује се да га усклади. политика са онима Европске уније”, рекао је портпарол ЕУ Петер Стано.
Африм Хоти: Државе морају поштовати потписане споразуме
Стручњаци за међународне односе у међувремену кажу да је према дипломатском и конзуларном праву, у оквиру међународног јавног права, одређивање локација страних дипломатских представништава искључиво уставно и суверено право државе која те мисије прихвата.
Професор међународног права на Универзитету у Приштини Африм Хоти каже да је постојала јавна обавеза коју су легитимне власти Косова потписале за отварање косовске амбасаде у Јерусалиму и да је сада преостало само да се спроведе успостављање амбасаде, јер се мора остати доследан потписаним споразумима.
“Курти се мора одазвати позиву израелског премијера, у зависности од става који гради на спољној политици. Готово је основни принцип да се споразуми морају поштовати. И на овој основи већ имамо трипартитни споразум са Израелом и САД. Исто се мора или поштовати или на крају мора бити покренут поступак за његову промену. Ако не буде покретања, тада се морају применити међународни уговори”, рекао је Хоти.
Шаша: Нико не жели да буде међународна црна овца
Други стручњак за међународне односе Демуш Шаша из Института за европску политику -ЕПИК, рекао је да признање независности Косова од стране Израела треба ценити, али да је одлука о оснивању амбасаде у Јерусалиму била је погрешна.
“Нико не жели да буде међународна црна овца. Таква акција представља флагрантно кршење међународног права и представља ремећење преговарачког процеса између Палестине и Израела. Ово је посебно штетно у случају Косова, јер Косово ако намерава да се придружи УН, чини озбиљна кршења најважнијих међународних стандарда УН”, каже Шаша.
Према његовим речима, “одбијање многих земаља света” да успоставе своје амбасаде у Јерусалиму, одражава 50-годишњи међународни консензус да се ствар препусти преговарачком процесу између страна.
“Сада је донета одлука о успостављању дипломатских односа. Изузетно је тешко преиначити ту одлуку, иако постоје примери попут оног у случају Парагваја. Међутим, сматрам да признање од Израела нису пружили косовски представници, већ косовски међународни пријатељи. Због тога би нова влада требало да развије блиски дијалог са САД и ЕУ како би се договорила о судбини косовске амбасаде у Израелу”, рекао је Шаша.
Према његовим речима, представници косовских институција прво морају да обезбеде да имају подршку целокупног политичког спектра на Косову како би спровели међународне обавезе.
Извор: Косово онлајн
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
