Покрет за одбрану Косова и Метохије

Ево шта је “компромис”: Дачић у Немачкој промовише поделу Србије и препуштање Срба на КиМ Великој Албанији

Фото: Видео принт

Србија инсистира на компромису у дијалогу с Косовом, али бивши министар спољних послова а сада председник српске скупштине не зна да ли је он могућ и каже Зашто би Србија морала да предлаже компромис? На питање шта би био компромис, Ивица Дачић у интервјуу који је за DW дао у Берлину, каже: „Компромис је за мене реално стање на терену“.

Оцењујући да је ситуација и даље отворена, што значи да је питање статуса Косова нерешено, без обзира на то што Косово мисли да је то питање решено.

„А оно није решено све док не буду примљени у Уједињене нације. С друге стране, ситуација на терену – то је оно што Американци често воле да кажу – је таква да, без обзира на то што ће 99 одсто грађана Србије да каже да је Косово део Србије, Србија нема пуни суверенитет у Приштини. Али исто тако ни Приштина нема пуни суверенитет на северу Косова. То је ситуација на терену. Да ли та ситуација на терену може да се измени осим ратом? Да ли може да се измени на пример компромисом? Може. Боље компромисом. Дакле, за мене је компромис реално стање на терену“, казао је Дачић.

На питање да ли циља на поделу или размену територија, Дачић је уз опаске зашто му се поставља сада то питање када знају да је још пре 10 година практично говорио о томе, те зашто би променио свој став, казао да би до решења требало да се дође договором.

Не треба да се полази од тога да Србија треба да призна Косово, каже Дачић констатујући да ко год говори о решењу, мисли на то, те да „за сада нико не жели да се бави компромисом српских и албанских интереса“.

Штефан Филе измислио „правно-обавезујући споразум о нормализацији односа“

У време када је он учествовао у разговорима о Косову, каже да је у папире ЕУ ушло и оно што је „измислио“ Штефан Филе, који је тада био комесар за проширење.

„Он је измислио тај израз, како је то речено, да је потребан „правно обавезујући споразум о нормализацији односа“. И ја се сећам да сам га тад питао: Шта ти то значи?“

То значи ваљда признавање обеју држава међусобно?

„Не значи то. Не, па где пише да то значи? То има много широко значење. Тада ми је Филе рекао да је то је толико широка формулација, да свако може да је тумачи на свој начин и како му одговара. И сад кад неко говори о том споразуму, каже да тај споразум треба да подразумева међусобно признање. Прво, шта то значи „међусобно признање“? Па чекај, зар ви стварно мислите да Србији треба признање Косова? Да је Србији потребно да Косово призна Србију? То је смешно“.

На питање да ли му смета то што је Немачка признала Косово и ради на нормализацији односа Србије и Косова, Дачић каже:

„Ми се нисмо (током разговора у Берлину) много бавили тим питањем. Ми знамо у чему се разликујемо, наравно, знамо и шта они мисле, на који начин би требало ићи даље, односно да Србија треба да призна независност Косова. Ми са друге стране јесмо за политичка решења, за компромис, али нисмо за то о чему смо сада причали. То није компромис, то је захтев приштинске стране. У том смислу, нисмо улазили ми сада с њима у ту тему, да не везујемо то сада за Немачку. Ми смо се пре свега бавили питањем наше међусобне сарадње (Србије и Немачке), билатералних односа“.

Проглашењем независности Косова редефинисане границе на Балкану

Дачић је нагласио да он није био за промену граница на Балкану али:

„Кад’ је Косово прогласило независност, оно је редефинисало границе на Балкану. То је истина и историјска чињеница. И сад ви не можете да кажете: ’Е, сада…’ То је као кад се деца играју и он ти узме нешто и каже: ’Е од сад више нема померања’. Не, то не постоји. Ми не инсистирамо на томе, али немојте сада да будете толико лицемерни да кажете: ’Е, сад више нема померања граница’. Сад кад сте померили нашу границу. Па што то не рекосте пре него што сте померили нашу границу? Што неко није рекао: ’Нема померања граница Србије?’ Али ја не инсистирам на томе, нити ми уопште причамо на такав начин. Ми говоримо о договору. Ми говоримо о миру. Говоримо о политичком решењу. Тога ће бити, ако има договора. Ако нема договора, неће бити“.

Стога, иако се Србија за то не залаже и не подстиче промену граница у вези са Републиком Српском, ако је ситуација на терену, дакле, била таква да је Косово прогласило независност и да Запад то мора да прихвати, Дачић „не види зашто би неко оспоравао било какву идеју која би ишла ка неким другим случајевима у свету“.

„Само не треба да сада у Сарајеву дођу Бошњаци и кажу: ’Е, сада када муслимани буду више од 51 одсто, е онда ћемо ми да укинемо РС и онда ће то да буде унитарна држава’. (…) они хоће то да промене. Хоће да промене и стално траже унитаризацију БиХ – укидање ентитета, укидање равноправности народа и све остало“.

Зашто бих осећао одговорност за 90-е, када је не осећају припадници ОВК, нисам био на фронту

На питање да ли се каје што је ушао у СПС, први човек ове странке одговара са „Па слушајте, ми смо, као што знате из оног времена, једноставно, Савез комуниста се претворио у СПС…“

Да ли осећа личну одговорност за догађаје деведесетих година?

Каже, „зашто би је осећао када је не осећају припадници ОВК“, „био је политичар, исто као и Вучић“ и „није био на фронту“.

„Разумете? Значи, са друге стране, ништа лоше нисам урадио, нити сам било коме нешто лоше нанео. Постоје различите оцене, а оцене о мом раду могу да буду политичке и оне се добијају на изборима. Ми смо изгубили на изборима 2000. године“.

Косово не може да тужи Србију за геноцид

Што се тиче несталих особа, остао је при ставу да Србија „чини све“, да „нема шта да крије“, те да ако је Србија открила тела у Батајници, какав је њен интерес да „остале ствари замагљује“.

Са друге стране, не прихвата се захтев Србије да се истраже локације на Косову које Србија тражи, навео је Дачић.

Сматра и да су цифре о броју силованих Албанки од 20,000 „пренадуване“, да то не могу да буду политичке приче, јер и да је једно силовање у питању, то је злочин, али и да ако се пријавило неколико стотина људи, то је опет другачија цифра од 20,000.

Оцењује да је „правно немогуће“ најава Косова да ће тужити Србију за геноцид.

„Косово се не може појавити као носилац тужбе зато што није међународно призната држава. Нити је у то време било међународно призната држава. Али, мислим да уопште покретање таквих идеја, не знам чему све то може да води, јер свако свакога овде може да тужи за свашта“, оцењује.

Дачић је оценио да су се билатерални односи са Немачком као првим спољнотрговинским партнером Србије значајно променили у последњих десетак година. Заслугу за то овај високи српски званичник види у три разлога: „резултат побољшаног односа између људи који воде две државе, стварањем међуљудских комуникација и једног личног односа који је наравно помогао да се у први план ставе неке позитивне теме, а не само неке негативне теме у нашим односима“.

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(Дојче веле/Коссев, 02. 07. 2021)

 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print