Неколико десетина Срба из Северне Митровице поранило је јутрос у јужни део града, како би на гробљу обележили Велике или зимске задушнице, православни празник посвећен помену и молитвама за упокојене. Срби више од две деценије на православно гробље у Јужној Митровици организовано долазе како би упалили свеће и одали почаст својим најмилијима.
Слика гробља у Јужној Митровици се не мења – поломљени споменици, коров и смеће сачекали су Србе и овог пута. Хумке и гробови су обрасли у кров и маховину, споменици су срушени или поломљени, а они који су пак остали, једва су препознатљиви.
Грађани су због тога и даље кивни и жалосни.
Драган Милосављевић каже да је слика иста већ 20 година.
“Ништа се није променило. Нажалост, тако ће и даље да остане. Наше је да посетимо и запалимо свећу, поменемо најмилије који леже овде и немају мир. Нека они наставе по својем, ми ћемо по нашем. Пре двадесетак година када смо долази, било је мало другачије, теже. Било је и полиције и Кфора, а ми смо долазили скупа, аутобусима. Брзо смо обавили све, за пар минута, а онда – бежи кући. Годинама се страх и немир смањио, данас нема никога да пази. Мирније је на неки начин, али није мир код нас у срцу. Још увек мислимо на то како све ово изгледа”, прича Милосављевић.
Међу онима који су данас дошли на гробље је Мара Утвић, мајка која је ту сахранила своју четворомесечну бебу. Плаче над оскрнављеним гробом.
“Беба је имала само четири месеца. Живели смо у Јужној Митровици, а до 2010. споменик је стајао, а онда нисам могла да га нађем. Једном сам умрла 1980. а други пут 2010. године. Шта је она могла да скриви коме са четири месеца, беба?”, пита се она.
Њен супруг и она су тада имали по 22 године и ни са ким, каже, нису имали проблема, да би се осећали небезбедно, али…
“Тешко је, много је тешко… Зато апелујем на наше и косовске власти да дозволе да ми детету споменик врате на своје место. Немам намеру да њу преносим и ископавам. Бар да споменик вратим на своје место, кад дођем да могу да нађем своју бебу”, једва говори уз јецај.
Илија Лазаревић истиче да се у оваквим моментима само нада у Бога.
“Ничија није горела до зоре. Обнављамо споменике, хвала Богу, има пуно доведених у ред. Јесте да много кошта, али сналазимо се. Злотвори раде своје, не мисле на Бога. Ја лично смогнем снаге да дођем, а више храбрости. Дођем, запалим свећу на дан преминулих. Али право да вам кажем, не осећам се лагодно. Страх је ипак људски“, наводи он.
Коментаришући паралелу између православног гробља у Јужној Митровици и муслиманског у Северној Митровици, каже да Срби верују у Бога и поштују преминуле било које вере.
“Тако нешто нама не може да се деси“, уверен је Лазаревић.
