Да ли би млади ратовали за Косово, ко има најјачи утицај на младе данас, како се слажу са родитељима, колико су срећни, да ли би радо ишли у војску, где виде своју будућност… Ово је само делић питања из свеобухватног истраживања о ставовима младих данас у Србији које је спровео је Центар за слободне изборе и демократије (ЦеСИД), а који “Блиц” ексклузивно преноси. Резултати овог истраживање, иначе никад већег обима у смислу обрађених области, демантоваће нека уврежена мишљења о младима, отвориће сијасет нових питања и тема, многи ставови ће вас изненадити… Упознајмо младе.
На самом почетку да напоменемо да је ово истраживање ЦеСИДа је спроведено од 23. августа 8. до 10. септембра 2023. године са младим грађанима и грађанкама Србије, на репрезентативном узорку од 1.000 младих, старости од 15 до 30 година.
Млади су амбициозни и срећни
Већина младих у Србији има жељу за напредовање, срећни су и имају веру у светлу будућност. Наиме, на питање “Које од следећих расположења је најчешће код вас?”, укупно њих 63 има позитивна расположења. Како се показало, међу младима у Србији најчешће расположења су: жеља за напредовањем (23%), срећа и радост (21%) и оптимизам и вера у светлу будућност (19%).
Колико се млади слажу са родитељима
Када је реч о односу са родитељима, већина младих наводи да се са родитељима слаже, иако се мишљења понекад разликују (47%), док четвртина младих наводи да се веома добро слаже са родитељима.
Ко највише утиче на младе када треба да донесу важне одлуке
Што се тиче утицаја на важне одлуке младих, највећи проценат (27%) сматра да највише утицаја имају родитељи, при чему отац и мајка имају подједнак утицај. Са друге стране, 19% младих сматра да је највећи утицај на важне одлуке само мајка, док 13% наводи да је то највише отац.
У каквој финансијској ситуацији живе млади
Везано за финансијску ситуацију у домаћинству младих испитаника, истраживање је показало да највећи проценат младих (34%) наводи да могу да приуште скупље ствари, али не превише скупе, као што је аутомобил, док нешто мањи проценат младих (32%) наводи да у њиховом домаћинству могу да приуште храну, одећу и обућу, уз малу уштеду, али не могу да приуште скупље ствари као што су фрижидер, ТВ и слично.
Ставови младих о обичајима, традицији, државном вођи…
Збирно мање од половине младих у Србији се слаже и у потпуности се слаже са следећим тврдњама:
- треба се чврсто држати народних обичаја и традиције (збирно 44%)
- треба се држати оног морала који проповеда моја верска заједница (збирно 46%)
- овој држави је потребан јак вођа кога ће народ следити без поговора (збирно 33%)
- спреман сам да се жртвујем за интересе мог народа (збирно 27%)
- због мешања, различитих култура, прети нам опасност да изгубимо идентитет (35%)
- с друге стране, са тврдњом да децу треба васпитати у старој дисциплини и са физичким кажњавањем уопште се не слаже и не слаже се збирно 61% младих
Да ли су млади религиозни
Највећи проценат младих наводи да је религиозно, али да не прихвата све што их њихова вера учи (36%), док 19% младих наводи да је уверени верник и прихвата све што га његова вера учи.
Да ли се млади осећају безбедно у свом граду, комшилуку…
Готово половина младих (48%), верује да се једино у себе и своју породицу може поуздати да ће им заштити безбедност. На друго место млади стављају полицију као некога ко им може заштитити безбедност.
Када оцењују рад државних институција које раде на осигуравању безбедности, 72% младих наводи да оне раде осредње на том плану. Исказано просечном оценом, испитаници рад државних институција оцењују са 2,53. Половина испитаника наводи да је током њиховог школовања преовлађивала жеља за дружењем и упознавањем нових људи, 46% осећало је жељу за учењем и напредовањем, а 39% њих навело је оптимизам и веру у светлу у будућност.
Млади и насиље
Највећи проценат младих, чак 73% њих, није био изложен некој врсти насиља током свог школовања, показало је истраживање на основу одговара анкетираних младих људи. Скоро сваки пети (21%) наводи да је био изложен психолошком и вербалном насиљу, а 9% испитаника рекло је да се суочило са физичким насиљем у току школовања. По 21%, или готово по петина младих, рекла је да је осетила немоћ и безнадежност, као и утученост и потиштеност, након што је претрпела насиље у току школовања.
Ко је најодговорнији за убиства у “Рибникару” и Младеновцу
Као главног одговорног за трагедије у ОШ “Владислав Рибникар” и Младеновцу, готово четвртина младих (24%) наводи искључиво починиоца, а да је одговорна цела фамилија која није спречила да се трагедија догоди рекло је 23% испитаника. Државне органе и институције одговорним види 17% анкетираних, а 14% њих наводи да су медији који промовишу насиље главни одговорни.
Да ли су се млади осетили дискриминисано
Две трећине младих (66%) никада се није осетило дискриминисано нити је доживело неправду у свом окружењу. Са друге стране, 34% анкетираних се осетило дискриминисано у одређеној мери.
Најчешћи разлог због кога су испитаници били дискриминисани је њихов материјални положај. Половина младих није имала негативна искуства са особама које су друге вере, националности или сексуалне оријентације. Међу 6% испитаника који су имали неко негативно искуство, 4% је такво искуство имало са припадницима друге националности, а по 1% јесте је то доживело са припадницима друге вере и неке друге сексуалне оријентације.
Блиске људе који припадају другој верској заједници у односу на испитанике, наводи да нема готово трећина – 32%. Такве познанике, али не и себи блиске људе има 30% младих, а сваки четврти (25%) има блиске пријатеље који припадају другој верској заједници. Да су им блиски људи који припадају другој верској заједници и чланови породице, наводи 5% анкетираних. Више од половине младих (52%) наводи да у свом окружење нема блиске људе који припадају другој сексуалној оријентацији у односу на њих.
На питање “да ли су до сада имали нека негативна искуства са особама које припадају некој другој нацији, вери или су неке друге сексуалне оријентације у односу на вас и ако да са ким?” – да нису имали негативно искуство са овим групама, јер са њима немају контакт изнад просека су наводили млади од 15 до 19 година и Срби.
Позитивно искуство са овим групама имају натпросечно млади старости од 19 до 30 година, Мађари, Бошњаци, као и они који се изјашњавају као припадници неке друге националне групе од понуђених, те високообразовани. Да су негативно искуство имали са припадницима друге националности, изнад просека су истицали Роми, од 15 до 19 година старости, са основним образовањем или који су још увек у процесу школовања, а своју будућност виде у неком другом граду у Србији, не у Београду. Негативна искуства са припадницима друге вере имали су натпросечно млади од 19 до 25 година.
Незаинтересовани за изборе
Истраживање Цесида је обухватило и размишљање младих о политици и демократији и њихово учешће у политичком животу Србије.
Већина младих људи у Србији, више од 80 одсто, не види ни једног политичког актера, било да се ради о личности или политичкој партији, који заступа и штити њихове интересе.
Како наводи Цесид, оваква перцепција политичког тренутка је условила и то да међу младим људима тек сваки трећи тврди да редовно учествује у изборном процесу, док је код преосталих испитаника излазак на изборе условљен тренутном мотивацијом, а не жељом да се изборе за себе и свој глас.
Осим тога, приметан је тренд да неизлазак на изборе узрокује и нешто лошији однос младих према демократији као систему владавине. Управо је код грађана који не учествују у изборном процесу изнад просека висок проценат оних који се слажу са контроверзним ставом да недемократски режими понекад могу бити бољи и кориснији за поданике од демократских.
Половично веровање у демократију
Схватање демократије као несавршеног, али далеко најбољег облика владавине, представља темељ на ком млади људи треба да граде своју будућност и будућност државе у којој живе.
У овом тренутку у Србији мање од половине грађана узраста 15 до 30 година (47 одсто) верује у вредности демократије као најбољег система владавине.
Забринути за смер у коме иде земља
Истовремено, велики број младих, њих 49 одсто, показује забринутост због правца у коме се креће држава у којој живе што, наводи Цесид у објашњењу, даје додатни мотив да напусте земљу и смањује жељу да се активније укључе у позитивне промене у њој.
Хоће у ЕУ
Млади у Србији имају и јасно дефинисане ставове према евроатлантским интеграцијама. Дупло више младих у Србији има жељу да њихова земља једног дана постане део Европске уније у односу на оне који се противе тој идеји.
Чланство у НАТО алијанси је и даље веома непопуларном међу младима и ужива подршку тек сваког деветог испитаника.
Подељени око војног рока, не желе у рат
Када је у питању однос младих у Србији према војном року и евентуалном учешћу у ратним сукобима за заштиту интереса народа коме припадају, стиче се утисак да се смањује проценат оних који су имају жељу да учествују у овој врсти активности.
Проценат младих који подржавају поновно увођење војног рока је 45 одсто, наспрам 44 одсто оних који се противе тој идеји.
Хоће Косово, али не и сукоб око њега
Када је реч о актуелној теми решавања судбине Косова и Метохије, улазак у оружани сукоб ради решавања овог питања подржава тек сваки пети испитаник.
Ипак, иако већина младих није спремна да ратује за останак Косова и Метохије у Србији, највећи проценат испитаника се и даље нада да ће јужна покрајине остати у саставу Србије, а нешто мање њих верује да нас чека дугогодишњи замрзнути сукоб који неће бити решен тако лако.
Украјина кривац, Русија није агресор
Негативан став који млади у Србији гаје према НАТО пакту у великој мери боји и њихов однос према тренутном рату који букти у Украјини.
Како Цесид наводи, испитаници као главног кривца издвајају државу која је нападнута и њене западне савезнике, превасходно НАТО пакт, вођени искуством кроз које је Србија прошле у деведесетим годинама прошлог века.
Осим традиционално негативног става према јединој преосталој војној алијанси, на ставове младих по питању Украјине свакако утиче и примат руског наратива који је довео до тога да се тек 18 одсто учесника у овом истраживању слаже са изјавом Русија је агресор у Украјини и Украјина само покушава да се заштити.
Где се млади највише информишу
Када је реч о информисању младих у Србији, највећи проценат младих наводи да је Инстаграм први медији који отворе ујутру у потрази за информацијама – 29%. Млади у Србији се о друштвеним, политичким, економским и другим важним темама најчешће информишу путем РТС-а (23%), ПРВЕ (20%), “Блица” (14%) и Н1 (14%).
С друге стране, трећина младих (33%) наводи да не зна, не може да процени који је то медији. Када је реч о друштвеним мрежама, примећујемо да млади највише користе Инстаграм (84%), затим YоуТубе (71%), Фацебоок (53%) и на крају ТикТок (50%).
Највећи проценат младих дневно на интернету проведе између једног и три сата (37%), док нешто мањи проценат младих (34%) процењу је да на интернету дневно проведе од три до пет сати.
Колико млади често прате ријалити програме
Ријалити програме ређе од једном недељно прати 45% младих, док 33% младих наводи да не зна, не може да процени колико често прати ријалити програме.
Највећи проценат младих у Србији се у пот пуности слаже и слаже са идејом да би држава требала да интервенише и забрави ријалити програме (збирно 68% младих).
Скоро трећина младих (30%) наводи да је повремено изложено говору мржње и насиљу преко медија које прати, док петина младих наводи да је ретко изложена говору мржње и насиљу на медијима. С друге стране, 24% младих наводи да је редовно изложена говору мржње и насиљу на медијима које прати.
Ко је учествовао у истраживању
У истраживању је учествовало 1.000 младих, старости од 15 до 30 година.
На основу методологије која је успостављена приликом спровођења овог истраживања обухваћене су следеће категорије испитаника.
- Полна структура испитаника: жене – 50%, мушкарци – 50%
- Старост испитаника: од 15 до 18 година – 33%, од 19 до 25 година – 37%, од 25 до 30 година – 30%
- Образовна структура испитаника: основна школа и мање – 12%, школа за радничка занимања – 9%, завршена четворогодишња средња школа – 26%, завршена висока школа/факултет – 17%, још увек у процесу школовања – 36%
- Национална припадност испитаника: српска – 83%, бошњачка – 4%, мађарска – 3%, албанска – 1%, ромска – 2%, хрватска – 1%, остали – 2%, не жели да каже – 4%
- Радни статус испитаника: ученик/студент – 47%, незапослен/на – 16%, запослен/на у јавном сектору – 11%, запослен/на у приватном сектору – 21%, запослен/на у НВО сектору – 1%, самозапослен/на – 3%, запослен/а у међународној организацији – 1%
- Са ким живе испитаници: са родитељима, својом/својим супругом и децом у заједници – 5%, са својим родитељима – 66%, са супругом/партнером/ком и децом – 8%, са супругом/партнером/ком – 8%, са цимером/ком – 6%, сам/сама – 7%
- Место становања испитаника: град – 84%, село – 16%
Истраживање јавног мњења спровео је Центар за слободне изборе и демократије (ЦеСИД) у оквиру пројекта “Насилни екстремизам и млади: од дезинформације до радикализације”, који се имплементира уз подршку регионалног пројекта СМАРТ Балкан – Цивилно друштво за повезан Западни Балкан којег имплементира Центар за промоцију цивилног друштва (ЦПЦД), Центер фор Ресеарцх анд Полицy Макинг (ЦРПМ) и Институте фор Демоцрацy анд Медиатион (ИДМ), а финансијски подржава Министарство вањских послова Краљевине Норвешке.
Мишљења изнета у овом извештају искључива одговорност Центар за слободне изборе и демократије (ЦеСИД) и не одражава нужно ставове Центра за промоцију цивилног друштва, Центер фор Ресеарцх анд Полицy Макинг (ЦРПМ), Институте фор Демоцрацy анд Медиатион и Министарства вањских послова Краљевине Норвешке.
Наталија Живановић Поповић
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
