Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Игуман Данило: Векови се нижу, Бањско злато не престаје да сија

Пре седам векова монах Данило је по налогу краља Милутина дошао са Свете Горе да надгледа и управља радовима на цркви коју је владар наменио за своје гробно место. Данас се о служби, поретку и обнови царске лавре манастира Бањске, стара игуман који је на монашењу понео његово име.

У подножју планине Рогозне, ни сувише близу, нити превише далеко од магистралног пута који од Косовске Митровице води ка Краљеву угнездила се Бањска, малено село великог имена. Краси га задужбина српског владара Стефана Уроша ИИ – Светог Краља Милутина, манастир посвећен патрону династије Немањића Светом Архиђакону Стефану, познатији као манастир Бањска.

Бурна седмовековна прошлост оставила је и данас видљиве трагове комплекса великих размера, који је некада био окружен одбрамбеним бедемима. Непоновљиви подвиг градитељске имагинације 14. века, којим су се могле једино равнати тосканске фасаде сијенске катедрале. После више векова светиња се активно обнавља и враћа јој се достојанство.

До манастира се стиже уским путем пролазећи кроз шпалир густо начичканих сеоских кућа у месту које је добило име по лековитим термалним изворима којима обилује, од давнина коришћених – Бањска.

Оивичена густим четинарима са северне и видиком чији бескрај оставља без даха са јужне стране, порта храма одише миром. Остаци камене пластике, клесане фасаде у три боје, трпезарије, ’царске палате’, библиотеке, откривају лепоту сакралног монументалног здања коју ни вековна страдања нису могла да избришу.

Од основног монашког завета да се спасе душа, личним примером и трудољубљем, својеврсну мисију не занемарујући Божију Заповест врши игуман протосинђел Данило са братсвом.

У сусрет радосном празнику Христовог рођења, игуман Данило указује нам традиционално гостопримство.

“Манастир Бањска задужбина је Светог краља српског Стефана Уроша ИИ Милутина, који је владао српским земљама преко 40 година и толико манастира и цркава изградио током своје владавине”, каже отац Данило истичући да је највећи градитељ међу Немањићима, градио и ван српских земаља, попут цркве светог Николе Орфаноса у Солуну, манастира Светих Арханђела у Јерусалиму у близини цркве Христовога гроба, коју је и помагао као и манастир Свете Катарине на Синају.

Бањска је посвећена Светом Првомученику Архиђакону Стефану, заштитнику светородне династије Немањића, сви су наши владари почев од Св. Симеона Мироточивог – Стефана Немање, па све до Светог цара Уроша В, носили титуалрно име Стефан.

“Култ Светог Архиђакона Стефана пренет је са византијског двора, на српски средњовековни двор. До подизања цркве Свете Софије у Цариграду, византијски цареви су крунисани у дворској цркви у којој се чувала рука Архиђакона Стефана. Приликом крунисања цариградски патријарх је ’светом десницом’ благосиљао византијске цареве. Реч Стефан је грчког порекла и значи, круна или венац, значи, неко ко је овенчан, а сви су наши владари из династије Немањића били крунисани”, испричао нам је отац Данило.

Изградњом манастира Бањска између 1313. и 1317. године, коју је краљ Милутин одредио за гробну цркву, руководио је монах Данило, позван да тим поводом дође са Свете Горе Атонске из Хиландара.

“Бањска се и по томе издвојила, Свети краљ је одредио да Бањска буде његова гробна црква. Најбољи мајстори онога времена били су сабрани овде, поред домаћих мајстора, били су градитељи, мајстори, клесари са јадранског приморја из града Котора, међу њима и фра Вито који је касније градио Дечански манастир, као и византијски мајстори. Сви су се овде сабрали под руководством, првог бањског игумана Данила и епископа Бањског. Док је трајала изградња манастира овде је било седиште бањског епископа до окончања изградње манастира. У оснивачкој Светостефанској повељи – хрисовуљи краља Милутина, записано је да Бањска никако више не буде епископија, већ под управом игумана и монашког братства”, истиче отац Данило.

Наглашава да нема сумње да је Бањска била чувена по лепоти и раскоши, најбогатије даривана и најраскошнија Милутинова задужбина, наводећи да се ’бањско злато’ помиње у Карловачком родослову, почетком 15. века, као једно од најлепших уметничких завештања: “Призренске цркве под, дечанска црква, пећке припрате, бањско злато, ресавско писаније не налази се нигде”.

“На шта се односило ’бањско злато’ можемо само да нагађамо, неки мисле да су то ћупови са златницима, али током ископавања манастирског комплекса, ништа слично томе није пронађено”, каже отац Данило.

Како додаје отац Данило, доласком Турака, након Косовске битке у првом налету, Бањска страда прва међу светињама.

“Постоји запис из 1510. године монаха Антонија на једној богослужбеној књизи – минеју, који се данас чува у Националној библиотеци у Паризу, да је манастир Св Стефана похаран и спаљен и да су књиге гореле у њему. То је једини материјални доказ и запис о страдању манастира”, објашњава он.

Нешто касније у 17. веку манастир је потпуно разорен у сукобу аустријске и турске војске. Будући да је манастир био чувен, а један од главних путева у средњем веку водио је кроз село Бањска, преко планине Рогозне, ка Новом Пазару – Старом Расу и даље до Босне и приморја до Дубровника, био је стално на удару бројних непријатеља кроз историју. Манастирски комплекс су многе непријатељске војне посаде користиле као утврђење.

Краљ Милутин се упокојио 1321. године у свом двору у Неродимљу крај данашњег Урошевца. Монах, потоњи аархиепископ Данило ИИ пренео је његово тело и сахранио у храму Св Стефана у Бањској.

“Две и по године након краљеве смрти, почела су да се јављају необјашњива чуда, над његовим гробом, те је тадашњи игуман Сава са братијом манастира одслужио свеноћно бденије и гробница је била отворена. Бог је прославио свога угодника краља Милутина, његове мошти су извађене из гроба, целе и нетљене, потпуно је тело краљево било сачувано да му ниједна влас са главе није отпала”, наставља отац Данило и додаје да је „убрзо потом канонизован од наше цркве, нешто касније службу Св краљу Милутину написао је монах Данило, који је био сведок обретења моштију св краља, потоњи српски патријарх Данило ИИИ, а житије архиепископ Данило ИИ, који се убраја у 100 најзнаменитијих Срба, писац књиге “Животи краљева и архиепископа српских”.

Монаси су као највећу драгоценост бежећи испред непријатеља, мошти свога ктитора Св краља Милутина око 1460. године, пренели прво у рударску варош Стари Трг. Не зна се тачно када су мошти пренете у Софију.

Првобитно су биле положене у Горнобањски манастир изнад Софије, где је некада био манастир посвећен Св краљу Милутину, а данас се налазе у цркви Св Великомученице Недеље у саборној цркви Бугарске патријаршије.

Православни Бугари се са великим поштовањем односе према моштима Св Краља, већ више векова уочи дана упокојења Св краља Милутина 29. октобра, његове мошти се пресвлаче у нове одежде. Том чину је пре десетак година, благословом блаженопочившег митрополита Амфилохија, тадашњег администратора рашко-призранске епархије, присуствовао игуман Данило. За ту прилику су монахиње из манастира Жупа Никшићка у Црној Гори извезле папуче за Св. краља.

Блаженопочивши патријарх бугарски Максим благословио је да се папуче које су се годину дана налазиле на моштима Св. краља, понесу у његову гробну цркву у Бањску, где се данас чувају.

“Бањска је богато даривана од свога ктитора, златнопечатном хрисовуљом Светостефанском повељом, која је до данас сачувана, налази се у Цариграду у Султановом сарају. Тамо се наводе сви поседи, све што је краљ Милутин даривао манастиру и све што је манастир поседовао. Преко 75 села и 8 катуна. То су и села која и данас постоје под истим именом у непосредној близини манастира, готово да је читав север данашњег Косова и Метохије био приложен краљевој задужбини. Велики број села на северу Црне Горе и дубље у Метохији, поменућу Осојане, Бање, овде у околини село Жеровница, Рударе, Бољетин, село Србовац се помиње као бугарски катун, Сочаница – Селчаница, Улије, Јошаница, Јошевик–помиње се као Јелшевик и наравно село Бањска, које је и онда постојало као насеље”, наводи игуман Данило.

Говорећи о истраживањима у Бањској, игуман Данило каже да има помена да су прва ископавања обављења након ослобођења од Турака, 1915. године.

“Том приликом неки наши квази археолози, аматери, тражећи поменуто бањско злато, копали су унутар цркве и у једној од више гробница ископали гроб. На скелету су пронађена два прстена сребрни и златни. Сребрни се налази у приватној збирци у Швајцарској, а златни у Народном музеју у Београду. Кад видите прстен у музеју он је широк и велики за женску руку, за женски прст, на врху прстена је двоглавио орао – грб Немањића, са стране су изгравирани лавови и на ободу око прстена, двоглави орловИ, на прстену је натпис ‘Ко га носи помози му Бог’. То је истовремено и прстен и печат, припада групи печатних прстенова и сигурно је да га је носио неко из владарске куће. Подељена су мишљења да ли је припадао краљици Теодори, мајци цара Душана или Константину Немањићу, другом сину краља Милутина. Константин је погинуо у околини Звечана када је након очеве смрти ратовао против свога брата Стефана Дечанског и вероватно да је сахрањен овде. Немамо писаних извора о томе, али није немогуће да је као члан породице сахрањен преко пута краљеве гробнице у централном делу цркве у наосу”, објашњава отац Данило.

Краљева гробница-саркофаг реконструисан је пре више година уз надзор људи од струке из Републичког завода за заштиту споменика културе и налази се у централном делу храма – наосу са десне стране, као што је случај и у другим краљевским маузолејима.

“Благословом наше цркве и великим залагањем државе, Бањска је заживела, обновљена је и данас се обнавља, након више векова. Не можемо да потврдимо да је Бањска 500 година била пуста. Почев од 2004. године, тада је његова светост патријарх Павле служио свету литургију са више архијереја и освештан је монашки конак. Монаси су се вратили у обновљени манастир након више векова”, каже игуман Данило, који је те године, уочи ктиторске славе, 11. новембра, примио монашки постриг.

Како додаје, то је било прво монашење након више векова.

“Великим залагањем нашег владике Теодосија, наше државе, на првом месту Канцеларије за Косово и Метохију и других широкогрудих приложника који попут Св краља Милутина уграђују себе у ову светињу, помажу да се колико је то данас могуће, бар делимично Бањској врати првобитни сјај. Кажем делимично, ово је све јако велико, комплекс је огроман, и мислим да за наше време није могуће да се манастир у потпуности реконструише, какав је некада био, треба бити реалан. Најважније је да је данас манастир у функцији да је жив, да се наш верни народ из разних крајева света, не само из Србије и Косова и Метохије већ и из Црне Горе, Републике Српске окупља, долази да се поклони овој великој светињи и гробном месту Светог краља. Иако мошти нису овде осећамо његово присуство и благослови ми који овде живимо и служимо у овом дому и сви они који овде долазе”, каже отац Данило.

По његовим речима, “највеће задужбине, Св краља Милутина управо на овом парчету наше земље, у Старој Србији, Богородица Љевишка, катедрална црква призренских епископа у Призрену, славна света Грачаница на Косову пољу и Бањска његова гробна црква, манастир Св. Стефана на обронцима Рогозне у старој Рашкој области, која је касније постала део Косова и Метохије”.

“Поред манастира и читавог комплекса, обновљена је и манастирска економија. Данас је наша економија мала пивара која је уз помоћ Канцеларије за КиМ отворена, боље речено обновљена, након велике паузе од више векова. Имамо помена у Бањској повељи, да се пиво производило овде у Бањској, дакле била је присутна традиција пиварства, далеко, далеко раније него што ми данас знамо и мислимо да је то нешто касније дошло код нас”, прича отац Данило.

Ове године ће изостати традиционална прослава Божића у манастиру Бањска, где се у порти у присуству верника пристиглих из целог региона палио бадњак.

“Господ нам је показао своју неизмерну љубав, и то јесте наш пут, којим ми требамо као Хришчћани да живимо, да све што чинимо кроз живот буде прожето љубављу, да и ми покажемо љубав према својим ближњима, према својим пријатељима и непријатељима, како бисмо били истински хришћани. Ове године, нажалост услед пандемије са коронавирусом, нећемо моћи да у тако великом броју прославимо Бадњи дан и Божић, али оно што јесте важно да се тога дана помолимо Богу, прославимо празник достојанствено и не заборавимо наше ближње, све оне који су оболели од ове опаке болести и да умножимо наше молитве Богомладенцу Христу, такође и за медицинско особље које чини све што је у њиховој моћи да се нашој браћи и сестрама који су немоћни помогну и спасу њихове животе”, каже отац Данило уз поруку:

“Нека је срећан и благословен овај велики празник свима. Мир Божији – Христос се роди!”

 

Архивски снимци

 
 
Фото: Косово онлајн

Став