Пише: Иван Митић
„Не сумњајте у НАТО. Спасио је мој народ“ – поручио је Американцима косовски премијер, Аљбин Курти у прошлонедељном ауторском тексту за Њујорк Тајмс. Поруке појачава и у заједничком интервјуу са Веслијем Кларком јуче на ЦНН. Иако сада друге позива да не сумњају, покрет којим управља – Самоопредељење је претходних година чинио управо супротно.
Покрет Самоопредељење и сам Аљбин Курти у послератним годинама, односно пре доласка на власт, неретко су критиковали Запад у вези са дешавањима 1999. године. Били су критични и према улози КФОР-а/НАТО-а у годинама које су потом уследиле, тј. након повлачења Војске Југославије и уласка трупа ове алијансе.
Своје виђење НАТО бомбардовања једном приликом изнели су и у саопштењу насловљеном „Зашто је НАТО интервенисао на Косову“.
Текст који данас није доступан на сајту владајуће косовске странке, према наводима медија, објављен је 2. јуна 2010. године.
Управо је на овај текст подсетио национале.цом на годишњицу почетка бомбардовања СР Југославије 24. марта пре две године, уз тврдњу такође да је текст уклоњен са сајта.
Национале.цом чак пише да је портпарол Покрета Самоопредељење, Арљинд (Арлинд) Мањхука, претходно обећао да ће ова странка поново објавити саопштења која су уклоњена са сајта, али и да се то није догодило.
У годинама пред долазак на власт више докумената и осталих информација уклоњено је са официјалног сајта Самоопредељења, а има и докумената који су ревидираног садржаја.
Указујући на изјаву косовског премијера из 2022. године, поводом почетка НАТО бомбардовања, које је тада дефинисао као „исправан потез“ Алијансе, Национале је подсетио управо на саопштење Самоопредељења, уз констатацију да су 2010. године имали „радикално другачији“ став и који се не поклапа са садашњим Куртијевим.
Преносећи делове саопштења, овај медиј наводи да је Самоопредељење „довело у питање намере савезника“.
„…није толико важно да ли је ова интервенција била легална, колико је важно анализирати због чега је та интервенција заправо извршена?! Да ли је Косово ослобођено интервенцијом НАТО-а или је сачуван територијални интегритет и суверенитет Југославије?!“, стоји у саопштењу.
Самоопредељење је такође окривило НАТО за „јачање етничког чишћења које су спровеле српске снаге“.
„Ако је интервенција НАТО-а извршена против етничког чишћења, како каже Цветан Тодоров, онда је крајњи резултат, напротив, био јачање етничког чишћења“, стоји у саопштењу Самоопредељења, пише Национале.
Сељманај: А некада му међународна заједница била већи непријатељ од Србије
Промене у ставу некадашње опозиционе, а садашње владајуће странке, приметио је и посланик ЛДК, Дритон Сељманај (Селманај).
Коментаришући прошлонедељни текст за Њујорк Тајмс, Сељманај је парафразирао Куртијеве наводе о значају НАТО бомбардовања „за ослобађање Косова“, да је тиме „стављена тачка на ужас“ и да је „за интервенцију НАТО-а потребна политичка воља великих сила“.
„Али, да ли можете да верујете да је за оног ко је изнео ово мишљење, пре неколико година, када је био у опозицији, међународна заједница била већи непријатељ од Србије“, упитао је посланик ЛДК.
Он се такође осврнуо на текст, односно саопштење Самоопредељња насловљено са „Због чега је НАТО интервенисао на Косову“, приписујући ове изјаве лично Куртију.
„Аљбин Курти 2010: ‘Ноам Чомски је у праву када каже да у случају хуманитарне кризе спољни свет има три опције: да делује како би погоршао катастрофу; да уопште не делује; и деловати на ублажавању катастрофе; Косово спада у прву категорију’.
Аљбин Курти 2010: ‘Док НАТО води свој удобан рат из ваздуха, албански цивили су остављени на милост и немилост српских војних и паравојних снага тамо доле на земљи’.
Аљбин Курти 2010: ‘Није било одобрења УН за НАТО бомбардовање, иако неки сматрају да се уз одобрење Резолуције 1244 НАТО бомбардовање заправо одобрава’“.
И овај посланик тврди да су „изјаве избрисане са интернета“, али Куртију поручује да „не може да избрише мрље са лица“.
Посланик ЛДК је уједно објавио скриншотове саопштења са сајта Самоопредељења.
У тексту из 2010. године поручује се да НАТО није „интервенисао да би ослободио Косово“, већ да би Србију приморао да прихвати мировни план.
„На крају крајева, није толико важно да ли је ова интервенција била легална, колико је важно анализирати због чега је та интервенција заправо извршена?! Да ли је Косово ослобођено интервенцијом НАТО-а или је очуван територијални интегритет и суверенитет Југославије?!…Интервенција НАТО-а није извршена да би се ослободило Косово, већ да би се српска страна приморала да прихвати мировни план, а тај план је не само гарантовао да ће НАТО имати слободно кретање по целој СРЈ, већ је гарантовао и заштиту интегритета и територијалног суверенитета Југославије (циљ је био очување међународног мира и стабилности)“, наводи се у тексту који је објавио посланик ЛДК.
И док сада Курти поручује да је НАТО „спасио“ његов народ, у тексту Самоопредељења од пре 14 година се наводи да Алијанса „није била толико забринута за одбијање оружаног напада српских снага на албанско цивилно становништво“.
„То доказује и изјава генерала Веслија Кларка, врховног команданта НАТО-а током бомбардовања на Косову, који каже да је ескалација насиља и зверстава српских снага након почетка НАТО бомбардовања била потпуно предвидљива“.
Самоопредељење чак тадашње деловање НАТО-а, према објављеним деловима текста, поистовећује са погоршањем катастрофе.
„Стога је Ноам Чомски у праву када каже да у случају хуманитарне кризе спољни свет има три опције: да делује како би погоршао катастрофу; да уопште не делује; и деловати на ублажавању катастрофе; Косово спада у прву категорију јер се депортација око милион људи десила након почетка НАТО интервенције и велика већина убистава над цивилима су се догодила након почетка НАТО интервенције“.
„КФОР – Велики брат“
Осим што су критиковали Запад поводом дешавања 1999. године, Самоопредељење и сам Аљбин Курти, били су критични према улози КФОР-а/НАТО-а у годинама које су потом уследиле, односно након уласка трупа на Косово и истовременог повлачења Војске Југославије.
Штавише, осим што су заступали став да међународне мисије оду са Косова, пре свега УНМИК и ЕУЛЕX, они су и додатно КФОР прозивали за пристрасност у свом поступању.
Примера ради, у једној од кампања, коју је Самоопредељење водило такође 2010 године, поручили су, готово пре тачно 14 година (14.јула):
„КФОР вас посматра. Чак и ако имате интимне сесије са својим партнером као у реклами. Он је свуда. И долази хеликоптером. Гледа те догледом. Он је Велики брат. Иако је мање структуре сада, КФОР је бржи него икад. КФОР брине о вама до најситнијих детаља. Види дрво, али не види шуму. Ако организујете митинг негде у забаченом селу Косова, КФОР ц́е бити иза вас. Али када Србија спали границе Косова, КФОР запушава уши. Не види и не чује, као ној. КФОР-у није свеједно када паралелне структуре Србије запоседну судове на северу. Чак ни када бацају ручне бомбе и пуцају из калашњикова да спрече Албанце да тамо граде своје порушене куц́е. КФОР вас понекад посматра и слуша. Зависи. Ако сте Албанац, он се понаша као Велики брат. Ако сте паралелна структура Србије, онда делује као партнер. Сва оглашавања КФОР-а су упуц́ена само Албанцима. Чак и она где су приказани мишиц́и. Понекад су упуц́ени обема странама – мачки и псу. КФОР је чувар Косова који га је претворио у зоолошки врт. КФОР је за стабилност региона. Стабилност која захтева разоружање Албанаца и толерише милитаризацију Србије. То је стабилност Резолуције 1244. Стабилност постојец́ег стања. Стабилност слабих, сиромаштва, стабилност распродаје косовске имовине. Али, према КФОР-у, требало би да останете мирни. Не ради то. Зато што Велики брат гледа!“
На њиховом официјелном сајту, у рубрици Деконструкција, на како су излистали уобичајена питања Самоопредељењу у време док је још био опозициони покрет, на питање „Како можете са Србијом без присуства КФОР-а?“, одговорили су:
„КФОР је на Косову управо зато што не дозвољавају нашу војску. Косово треба да има своју војску. КФОР није ту да се супротстави Србији, јер да јесте, онда не би дозволио паљење граница Косова 19. фебруара 2008. Војска Косова никада не би дозволила овакву агресију на територијални интегритет наше земље. Косовски политичари се варају када кажу да Косово има партнерство са НАТО-ом. Без војске Косово не може имати партнерство у НАТО-у. Јер НАТО не може имати партнерство сам са собом! КБС није војска. То је хуманитарна агенција КФОР-а. Али партнерство захтева две војне стране“.
У одговору на друго питање „Зашто сте против стварања мултиетничког Косова“, посредно су одговорили и некадашњем команданту КФОР-а Иву де Кермабону:
„Јер Косово треба да буде држава вец́инског албанског народа и свих осталих мањина. Ако се Кермабону толико свиђа, зашто своју Француску не учини мултиетничком? Ако је мултиетничност веома модерна, а национална држава веома примитивна, зашто је то само за нас, а не за све. Мултиетничност као феномен није намеравани кредо, вец́ чињенична реалност. Косово је национално веома хомогено. Политички и правни систем мора одражавати вољу народа и интересе грађана. На овој држави је да гарантује сва европска права националних мањина“.
Више пута су назначавали, као и сам Курти да је на Косову „превише странаца“, те да Косово због међународних мисија „није суверено“, да су му странци „наметнули“ устав и симболе и да народ Косова не одлучује слободно о свом уређењу.
Одговори на питања у рубрици Алтернатива/Деконструкција су иначе, међу оним ређим информацијама које су преостале изворно и даље на овом сајту
А након доласка на власт?
Покрет Самоопредељење био је у опозицији укупно 14 година, односно од свог оснивања 2005. године па до 2019. године.
Тада је његов лидер формирао владу са ЛДК. Ова влада је, међутим, била кратког даха. Курти се на премијерској позицији задржао свега нешто више од 50 дана.
Он се, међутим, убрзо тамо вратио. Већ марта 2021. године поново постаје премијер, а тада се његова реторика према западу, укључујући и НАТО-у све више мења.
Косовски премијер више „нема сумње да је НАТО војна интервенција зауставила геноцид“.
„Војна интервенција НАТО-а зауставила је геноцид Србије над нашим народом, ми смо увек и заувек захвални“, казао је Курти 12. јуна прошле године, на годишњицу уласка НАТО трупа на Косово.
Са сличним наводима излазио је у јавност и на другим годишњицима, односно догађајима посвећеним дешавањима 1999. и НАТО бомбардовању у претходне четири године.
Курти све лепше речи за НАТО изговара посебно након почетка руске инвазије на Украјину фебруара месеца 2022. године.
Приштински апарат предвођен Куртијем тада започиње интензивну кампању лобирања са захтевом да се Косову што пре омогући да постане члан Партнерства за мир, а потом и НАТО-а, уз свакодневно представљање Србије као „сателита Русије који ће да прошири сукоб на Западни Балкан“.
„Не постоји ништа што би Русија и Србија желеле више од тога да прошире сукоб из Украјине на Западни Балкан. Ваша сврха је наша сврха, ваша борба је наша борба“, навео је фебрара прошле године Курти у писму украјинском председнику, Володимиру Зеленском.
Он је тада НАТО алијансу представио Зеленском као „заштитника од геноцида Србије 1999“, позивајући Запад да заштити Украјину од „руског геноцида“.
Курти током свог другог мандата уједно није пропуштао прилику да страним медијима за које је и најчешће говорио, Србију представи као страну која жели да покрене нови сукоб, уз констатно оптуживање Милошевића за геноцид.
То је учинио последњи пут закључно са јучерашњим даном.
„Кремљ и Београд историјски, културно и политички, али такође и оперативно историјски – имитирају једно друго и зато смо веома забринути, јер је у интересу Кремља да конфликт даље прошири у Европу својим проксијима, а Србија је на Балкану хегемон и у исто време руски прокси“, казао је Аљбин Курти у интервјуу за ЦНН.
Од западних савезника затражио је да се Србија „притисне“ како би уклонила „48 активних оперативних база око граница са Косовом“.
У Вашингтону је почео годишњи самит НАТО-а, који се подудара са обележавањем 75. годишњице оснивања НАТО-а. Тим поводом, у јеку председничке трке у САД-у, Курти и пензионисани амерички генерал Весли Кларк, који је и почасни грађанин Косова, са одликовањима, гостовали су код Кристијан Аманпур.
Од „погоршавања катастрофе“ до „спашавања народа“
Курти је „промотерску“ улогу у корист НАТО-а још прошле недеље видљиво подигао на виши ниво.
Усред америчке предизборне кампање, у којој тренутно доминирају оцене о предности Трампа, који је познат по критикама на рачун функционисања НАТО алијансе, над све више неуверљивим и посусталим Џозефом Бајденом, у Њујорк Тајмсу је објављен ауторски текст косовског премијера насловљен са „Не сумњајте у НАТО. Спасио је мој народ“.
Покушавао је да увери америчко јавно мњење у незаменљиву улогу НАТО-а.
„Појединци у Сједињеним Државама су умањили значај НАТО-а. Многи европски партнери брину да ће након америчких председничких избора у новембру, америчка посвећеност Алијанси да ослаби“, поручио је Курти који је 2020. године подржао Бајдена на председничким изборима и позвао Албанце у САД да за њега гласају.
Сада, међутим, жели да „подсети свет како је НАТО урезан у културни и политички идентитет“ Косова.
Оптужујући поново Слободана Милошевића за масакре, силовања, протеривања и хуманитарну катастрофу, назначио је да је „континуирано бомбардовање из ваздуха српских снага и положаја од стране НАТО-а зауставило овај хорор“.
„Који припадник мог народа би могао да заборави призор славља са којима су НАТО војници дочекани? Током протеклих 25 година, док је НАТО помагао у ослобођењу Косова и одржавању мира, ми смо заузврат изградили демократију како би изнутра ојачали овај мир“, пише Курти.
Он сада нема сумњу да је од самог почетка, „интервенција НАТО-а била хуманитарна“ и да хуманитарна интервенција „служи и националним интересима“, колико год „ми желели да их сматрамо одвојеним“.
„Присуство НАТО-а је осигурало мир и омогућило нам обнову. Војници су штитили нашу границу, али су нам такође помогли да се заштитимо, укључујући и кроз формирање наше војске, Косовских безбедносних снага“, навео је Курти.
На самом крају писма говори о везама Србије и Руске Федерације, као претњи по безбедност, односно „агресије“. Потом још једном подцртава кључну улогу НАТО-а.
„Четврт века након његове интервенције, улога НАТО-а на Косову доказује да је та организација кључнија него икад. Њени снажни резултати у земљи показују да су демократија и институционална подршка коју је она помогла да се успостави, заједно са спољним претњама које је спречила, успешно одржали мир“, поручио је.
