Завршена је 133. седница Комитета министара Савета Европе, односно редовни састанак министара спољних послова држава чланица Савета Европе, који се, према процедури, одржава једном годишње. Шефови дипломатије састајали су се два дана, јуче и данас. Упркос очекивањима и напорима, Косово се ипак није нашло на њиховом дневном реду.
Укупно је 46 министара учествовало на овом пролећном редовном заседању.
Ово је заседање уједно био последњи корак да се Косово учлани у ову међународну организацију, након што је извештај за њихов пријем претходно одобрен у Одбору за политику и финансије, као и у Парламентарној скупштини Савета Европе.
Ипак, њихова се апликација није нашла на дневном реду, а и састанак је завршен практично без расправе о Косову, али је било речи.
„Прихватање Косова данас је више пута споменуто у оквиру националних декларација министара. Добили смо писмо од ПССЕ са препоруком за пријем Косова и учинили све да се у оквиру нашег председавања тај процес унапреди. Комитет министара тренутно разматра како даље“, казала је након састанка Комитета министара, министарка спољних послова Лихтенштајна, која је и председавала данашњом седницом, пренели су медији.
Медији преносе да су поједини министри упитани о овом питању уочи заседања.
Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто рекао је Тањугу да је став те земље по питању чланства Приштине у СЕ јасан – не подржава га, о чему је обавештена и Приштина. Он је додао да Мађарска о том питању има принципијелан став, а то је да жели да види успешну финализацију дијалога Београда и Приштине.
Коментарисао је, такође уочи седнице, чланство Приштине и француски шеф дипломатије, Жан Ноел Баро. Он сматра да у овој фази, постоји ризик да питање чланства Косова може изазвати поделе међу самом чланицама Савета Европе.
Мишљења је и да би то питање требало да се разматра касније, и да је потребно да „пређе одређени пут“.
„Француска је једна од држава чланица која Косово признаје и верује да ће оно бити део Савета Европе“, казао је овај дипломата.
О чему су данас говорили министри?
На данашњој седници министри су, између осталог, како се наводи у извештају са овог састанка, још једном послали поруку подршке Украјини на „путу ка правди и обнови“.
Осим тога, усвојили су Оквирну конвенцију о вештачкој интелигенцији – први међународни инструмент на ову тему.
Такође, усвојили су и декларацију поводом 75. годишњице постојања Савета Европе.
Министри ће се поново састати 13. новембра наводи се у извештају након овог пролећног заседања, али ће тада обавити примопредају председавања, односно Литванија ће га предати Луксембургу.
Следећа редовна 134. седница ће се, наводи се даље, одржати за годину дана, односно 13. и 14. маја 2025. године у Луксембургу.
Уместо последњег корака напред, Косово два уназад
Од предуслова, преко постприступне обавезе, па до неформалног услова за сортирање на дневни ред редовног заседања – овако изгледају последњи покушаји да се Косово приволи да иоле опипљивим кораком о формирању ЗСО заврши пријем, односно коначно се учлани у Савет Европе.
Одмах по датој подршци у Парламентарној скупштини Савета Европе, а након што су косовске власти испуниле услов око земљишта манастира Високи Дечани, Европљани и САД су, у сусрет новом кораку – Комитету министара, од Приштине почели да потражују конкретизацију макар дела обавезе око успостављања Заједнице већински српских општина.
То је дефинисано као пост-приступна обавеза, али за пријем Косова у Савет Европе било је довољно и то да се код косовских власти примети „опипљив напор“ ка успостављању Заједнице, као што је слање нацрта статута Уставном суду на оцењивање.
Код потоњег већ месецима трају међународни напори да се косовска власт приволи да то учини. Иначе, у питању је нацрт статута који је израдила ЕУ.
На то су се у заједничком писму Савету Европе пре претходног гласања 16. априла, обавезали и сам Аљбин Курти, Вјоса Османи и Гљаук Коњуфца. Тада је већином гласова у Стразбуру усвојен извештај известиоца за питање могућег чланства Косова у СЕ – Доре Бакојанис, која је у њему препоручила пријем Косова у ово европско тело.
Упркос томе, претходних дана, Курти је понављао да је Косово не само испунило све, већ, штавише, наглашава да косовска влада не прихвата било какво условљавање.
Више је написа медијских било протеклих дана у Приштини и о томе да влада у Приштини не прихвата условљавање, као и претходни извештаји о томе да Француска, Немачка и Италија своју подршку на Савету министара директно условљавају слањем нацрта статура ЗСО Уставном суду. Посебно гласна је Немачка, односно њен амбасадор у Приштини, који готово свакодневно шаље исту поруку: Да је за подршку Немачке Косову потребно да оно направи опипљив корак ка ЗСО. А да су ЗСО и Савет Европе веома повезани, потом се могло чути и од изасланика САД-а за Западни Балкан.
Упркос одбијањима, практично у „минут до 12“, у дану првог заседања Комитета министара, косовска министарка спољних послова, Доника Гервала Шварц, прекјуче упутила писмо председнику Парламентарне скупштине Савета Европе Теодоросу Рузопулосу, којим се косовска влада обавезује да ће Нацрт који се тиче Заједнице већински српских општина послати Уставном суду, али не онај који се тражи, већ онај који ће припремити косовска влада.
Осим очигледно закаснеле реакције, на то да је заправо захтев за Косово био да Уставном суду проследи европски предлог за ЗСО, указали су потом у наводном писму немачког, француског и италијанског саветника шефова ових држава, које су поједини медији на албанском обелоданили јуче послеподне.
Њихова главна порука била је: Нацрт европског статута Удружења/Савета мора на Уставни суд, лопта је у Вашем дворишту.
У Приштини ипак пуни наде – то је Османи
„Република Косово биц́е 47. чланица Савета Европе. То је само питање времена. На овом путу нец́емо компромитовати вредности које чине сам темељ наше земље“, прва је реакција данас стигла из косовског Председништва.
Вјоса Османи у наставку поручује и да ће онда, када Косово стигне до овог циља, наставити да се залаже за стубове који дефинишу Савет Европе, а то су, каже, људска права, демократија и владавина права.
„Нец́емо служити као продужена рука Русије или као модел аутократског понашања“, поручила је.
Захвалила се потом свима који су их на том путу до сада подржали.
„Захваљујемо се свим земљама које су нас до сада подржале. Заједно ц́емо радити на томе да ова победа људских права постане стварност радије пре него касније“, навели је Османи на мрежи X.
Гервала оптужује поново: Косову наметнут касни, неформални и произвољни предуслов
Међутим, из косовске владе и данас долазе тонови којима се други оптужују, упркос јасно истакнутим порукама у извештају Доре Бакојани, о томе шта се од Косова очекује за коначно чланство, те континуираних порука косовском руководству од стране међународних партнера са запада.
„Уместо мишљења Парламентарне скупштине Савета Европе и разумног и озбиљног предлога косовске владе, неке земље чланице су одлучиле да се ставе на страну неправде и подрже кампању лобирања Србије против чланства Косова, чиме се се грађанима Косова ускрац́ују права и могуц́ности које нуде механизми ове организације, посебно за етничке мањинске заједнице и друге маргинализоване заједнице“, реакција је Донике Гервале Шварц.
Она каже да је данас на састанку министара било интервенција различитих држава чланица које су захтевале чланство Косова у Савету Европе, што се није догодило. А требало је, сматра, баш на 75. годишњицу постојања ове организације.
„Иако је данас био дан када треба гласати о нашем чланству у овој организацији и на тај начин послати снажну поруку о људским правима, демократији и владавини права на 75. годишњицу оснивања Савета Европе и уочи 25. годишњице ослобођења Косова, министри спољних послова земаља чланица нису га ставили на данашњи дневни ред и нису донели одлуку о сазивању ванредног састанка за приступање Косова без одлагања“.
Косову је наметнут, како је казала, „касни, неформални и произвољни предуслов“, на који је она, јуче слањем писма председнику Парламента Савета Европе, како каже, дала разуман предлог:
„Кроз понуду израде новог нацрта о ЗСО, који би потом до краја маја био послат Уставном суду на разматрање“.
Све је било у консултацији са партнерима, открива данас.
„Та понуда консултована је са партнерима држава чланица, у замену за данашњу позитивну одлуку у Комитету министара. Понудили смо широку платформу заједничког рада, али ипак није узета у обзир. Самим тим, то писмо понуде аутоматски је изгубило своју актуелност и релевантност након данашњег састанка Комитета министара“, закључила је.
Неке су земље, каже, данас стале на страну Србије, односно „неправде“.
„Уместо мишљења Парламентарне скупштине Савета Европе и разумног и озбиљног предлога косовске владе, неке земље чланице су одлучиле да се ставе на страну неправде и подрже кампању лобирања Србије против чланства Косова, чиме се се грађанима Косова ускрац́ују права и могуц́ности које нуде механизми ове организације, посебно за етничке мањинске заједнице и друге маргинализоване заједнице“, казала је Гервала.
И даље сматра да је Косово било спремно и да испуњава све услове за учлањење.
„Косово је испунило све критеријуме и услове за чланство у Савету Европе (СЕ). Из мишљења Правног одељења Савета Европе којим се потврђује да не постоји правна препрека за чланство као европска држава, из гласања амбасадора 24. априла 2023. године са 33 гласа од 46, из позитивног извештаја три еминентних правника на извештај известиоца Доре Бакојани, са два састанка Савета за политичка питања и демократију (у Паризу 27. марта и у Стразбуру 16. априла 2024.) до гласања у Парламентарној скупштини 16. априла 2024. са 131 гласом за, 29 против“.
Сходно томе, мишљења је, да чланство Косова није данас заустављено, већ само одложено.
„Чланство Косова не може бити заустављено, чак и ако је одложено због било ког противника Косова или лобирања Србије. На добром смо путу и радимо добар посао. Нисмо оставили ни један камен на камену, увек у оквиру уставности и законитости, за интерес Косова“, поручила је ова министарка.
