Више од 50 запослених на ТВ каналу РТК2 на српском језику и у српској редакцији РТК1, оградили су се данас од текста објављеног на порталу Јавног сервиса Косова на српском језику о мартовском погрому, у ком је као чињеница наведено да су се албански дечаци наводно утопили „док су бежали од групе српских младића“. Наводе да текст није производ новинарских, нити уредничких одлука српских редакција.
Вест је у међувремену коригована, избацивањем формулације да су се албанска деца утопила „док су бежала од групе српских младића“, и другим мањим променама, уз извињење и наводе да је у питању „ненамерна техничка новинарска грешка“. Због тога су још једном реаговали УНС и ДНКиМ, сада захтевајући да се текст хитно уклони.
Јуче је било тачно 20 година од 17. марта 2004. – највећег етничког насиља које се догодило на Косову после уласка међународних војних и цивилних снага.
До насиља је дошло након утапања три албанска дечака из Чабре у реку Ибар, за шта су, одмах након несреће, косовски медији о трагичном догађају известили као о етнички мотивисаном злочину, наводећи да су дечаци скочили у реку јер су их јурили Срби са псом.
Медији су се позивали на изјаве четвртог, преживелог дечака и јединог очевица несреће, али испоставило се да је дечак говорио о томе како су их Срби псовали из оближње куће – што је уплашило њега и његове другове – а не да су их Срби јурили.
Касније, након истраге о овом догађају, међународни тужилац је закључио да понуђени докази не подржавају постојање основане сумње да је почињено кривично дело.
Упркос томе, и 20 година касније, портал Радио Телевизије Косова на српском језику, РТК2, јуче је у свом чланку о годишњици мартовског погрома као чињенични податак навео да су се албански дечаци тада утопили „док су бежали од групе српских младића“.
Овог јутра је реаговало новинарско удружење УНС са огранком на Косову наводећи да је објављена вест „у великој мери преписана вест од пре 20 година и да са собом носи не само ризик од трагичних последица за цео простор, него и очигледан покушај историјске ревизије“ дешавања 17. марта 2004. године.
Затражили су да се реченица, у којој се понавља „лажна вест да су тројица албанских дечака бежала од српских младића“ – уклони из чланка.
То се у међувремену и догодило, јер је текст на сајту РТК коригован, уз извињење на крају вести и наводе да је реч о „ненамерној техничкој новинарској грешци“.
Из вести је избачена формулација да су се албанска деца утопила „док су бежала од групе српских младића“ и извршене друге мање измене.
Хитно уклоните целу вест
„УНС и ДНКиМ најоштрије осуђује ‘корекције’ које су само формалне и у основи задржавају дух и суштину претходне вести и ниједног тренутка не обавештавају читаоце и јавност да се ради о лажној вести“, огласили су се у међувремену још једном УНС и ДНКиМ.
Уједно наводе да се у „новој вести“ РТК ни једног тренутка не помиње да је Мартовски погром – „нереди“, били усмерени против Срба, њиховог наслеђа и имовине.
„Оваква интерпретација чињеница и ‘корекција’ јучерашње вести довела је до тога да се у њој не спомињу Срби и да читалац не може закључити да се о њима ради, док је написано да је „с друге стране уништена имовина и стотине приватних објеката Албанаца“.
УНС и ДНКиМ сада траже да се хитно уклони вест са сајта јер садржи језик мржње, непрофесионално и нетачно извештавање и врши ревизију злочина почињеног марта 2004.
Текст преузет са албанског, није производ одлука српских редакција
У међувремену је уследила реакција више од 50 запослених на ТВ каналу РТК2 на српском језику и у српској редакцији РТК1, укључујући директорку, новинаре, уреднике, сниматеље, монтажере и друге, који су се дистанцирали од спорног текста.
Захтевају да се истражи професионална одговорност у вези с тим, наводећи да је заправо текст преузет са албанског језика, и да није производ одлука српских редакција.
„Текст објављен на порталу рткливе.цом на српском језику 17.03.2024. године поводом годишњице мартовског насиља не представља садржај који су написали, односно о чему су извештавали ТВ канал РТК2 и програм на српском РТК1. Овај текст преузет је са албанског језика, преведен и објављен на српском језику, али није производ новинарских нити уредничких одлука српских редакција“, навели су.
Наглашавају да портал рткливе.цом/ртк2, Фејсбук страница РТК2 и YоуТубе канал нису под контролом РТК2.
„Дакле, РТК2 ни новинарски ни уреднички не стоји иза овог садржаја. Напротив, извештаји новинара РТК2 о обележавању мартовског насиља, као што је извештај о парастосу у Грачаници, нису објављени на сајту на српском језику“, навели су.
Констатују да дневник РТК2 о обележавању годишњице мартовских немира потврђује професионалан, непристрасан, објективан и чињеничан приступ.
То је наша обавеза као јавног сервиса на српском језику
Запослени који потписују писмо наводе да не желе да се под именом РТК2 „пласирају тенденциозне информације“.
„Саопштавамо да наша извештавања о овој и другим темама увек узимају у обзир све забринутости заједнице, као и свих грађана на Косову“.
Уједно су подржали реакцију новинарских удружења, али и затражили од РТК-а и регулаторних тела да утврде степен кршења професионалних стандарда у вези са текстом о годишњици 17. Марта.
Писмо потписују: Александра Здравковић, вршилац дужности директора РТК2, Синиша Костић, Марко Закић Марија Станојковић, Тијана Данић, Тања Гапић, Мирјана Маринковић, Бојан Томић, Марија Перић, Јелена Ђорђевић, Анамари Репић, Драгана Пајовић, Александра Нићић, Татјана Славић, Маја Денић, Ненад Радомировић, Бојана Узуновић, Иван Вучковић, Милица Живић, Гордана Косановић, Жарко Јоксимовић, Ана Стевановић, Александар Миладиновић, Бојан Кошанин, Иван Јоргић, Јован Радић, Милорад Сталетовић, Сеад Рамић, Снежана Трајковић, Марко Лазић, Вања Симић, Ивица Стоилковић, Бисерка Ђурђевић, Миодраг Лекић, Костадинка Стојановић, Спасоје Цветковић, Синиша Декић, Млађан Трајковић, Милош Јовановић, Славиша Лекић, Славиша Јовановић, Мирослав Цвејић, Владимир Денић, Предраг Добрић, Бојан Перенић, Данијел Ћирковић, Иван Галић, Слободан Шубарић, Владимир Петровић, Јелена Јовановић, Добривоје Цвејић, Стефан Јовановић и Милош Стоиљковић.
Улога косовских медија се 2004. године посебно отворила
Тог марта 2004. као посебно питање отворила се улога косовских медија, о чему је ОЕБС у Бечу издао посебан извештај у којем је критиковао „очигледан спин“, „неодговорно и сензационално“ извештавање електронских медија на албанском.
„Такође, треба напоменути да су медији, посебно електронски, показали неприхватљив ниво емоција, пристрасности, небриге и погрешно применили ‘патриотски’ жар. Посебно извештавање у вече 16. марта од стране три главна косовска телевизијска канала заслужује најјачу могуц́у критику“, наводи се у ОЕБС-овом извештају.
„Како је касније показао детаљан извештај представника ОЕБС-а за слободу медија, албански медији су одиграли неодговорну, запаљиву улогу, емитујуц́и информације које су још увек тада биле непотврђене: преживели албански дечак никада није јавно изјавио да је група отерана у реку од стране Срба, једино да су албанске дечаке Срби из једне удаљене куц́е псовали“, навео је Хуман Ригхтс Wатцх у извештају непосредно након насиља, под називом „Неуспех да се заштите“.
