Покрет за одбрану Косова и Метохије

КО је КО – Мимоза Кусари Љиља: Куртијев официр за везу са Радоичићем?

Фото: Економија онлајн

Шефица посланичке групе Покрета Самооопредељење Мимоза Кусари Љиља постала је ових дана вест број један у приштинским медијима, након што су опет објављени аудио-снимци њеног разговора са некадашњим потпредседником Српске листе Миланом Радоичићем.

Уредник “Национала” Берат Бужаља, портала који је објавио разговор, каже да овај снимак доказује да је Кусари Љиља поново обманула јавност, јер је раније тврдила другачије. 

“Била сам присутна када је Славко Симиц́ разговарао са Радоичиц́ем, био је у мојој канцеларији и ставио је телефон на спикерфон, то је то. Разговарало се на албанском језику о питању успостављања косовских институција на северу, а од њега сам, наравно, чула да је незадовољан оним што се дешава”, рекла је Кусари Љиља у јулу 2023, што се са новим “доказним материјалом” показало као – нетачно.

Осим што је преварила јавност, нарочито су јој замерили јер је разговарала са Радоичићем док је он био на потерници. 

Маска Аљбина Куртија пада, реаговао је председник АБК Рамуш Харадинај и поручио косовском премијеру да “долази крај”. 

Нисам чуо снимак, огласио се и Курти, додајући да се “прави драма по сваку цену”.

Оптужбе које су уследиле вероватно нису ништа ново за политичарку бритког језика, која се готово свакодневно или брани или напада, било косовску опозицију, било српске лидере, па чак и представнике међународне заједнице.

Тако прошле године није могла да прећути “озбиљне недостатке и спектакуларне промашаје Борељовог главног преговарача Лајчака”. Европском изасланику за дијалог Београда и Приштине поручила је да нађе други посао, “ако му се овај не свиђа”, реагујући на Лајчакову поруку балканским земљама да ако немају поверења у ЕУ, онда нека иду негде другде.

Амерички ђак

Мимоза Кусари Љиља рођена је у Ђаковици, 16. октобра 1975. Завршила је основне студије економије на Универзитету у Приштини 1998. године.

У марту 1999. године кренула је на једнодневни интервју у Амбасади САД у Скопљу, због добијања америчке стипендије. Истог дана је затворена граница са Македонијом и три месеца није могла да се врати. Остала је радећи за амерички Национални јавни радио, покривајући ратне приче из избегличких кампова у Македонији.

Стипендију Стејт департмента је, ипак, успела да освоји, а затим и да добије звање Мастер пословне администрације на Дукејн универзитету у Питсбургу. 

Након повратка на Косово 2001. године, радила је за Светску банку и УСАИД, а једно време била је и извршни директор Америчке привредне коморе на Косову.

Неколико година била је члан Новог савеза Косоца Беџета Пацолија, да би 2016. прешла у Алтернативу, мада јој је политички пут последњих година уско везан за Покрет Самоопредељење – толико да је и шефица њихове посланичке групе у Парламенту. 

Од 2011. до 2013. обављала је функцију заменице косовског премијера и министарке трговине и индустрије, а од 2013. до 2017. и функцију председнице општине Ђаковица, као прва жена градоначелник на Косову. Након обављања обе функције уследиле су оптужнице за злоупотребу службеног положаја.

Ни њена улога перјанице Самоопредељења у Парламенту није прошла без контроверзи. 

Према наводима Демокрацие, Кусари Љиља је учествовала у саботирању рада парламентарне истражне комисије у вези са злоупотребом јавних резерви. Портал је у марту ове године објавио њену наводну поруку посланику Самоопредељења Хаљиљу Тачију:

“Узми и ти реч, јер морамо да купимо време. Само немојте вређати, само постављајте питања. Односно, мирно и без напетости. Ок?”, наводно је писала шефица посланичке групе. 

Проширивање јаза међу заједницама

Варнице са Србима са Косова или лидерима у Београду такође нису реткост, било да Србију назива “малом Русијом” или поручује да Албанци у “прешевској долини” треба да имају иста права као и Срби на Косову.

У мају 2023. прогнозирала је да ће излазак Срба из косовских институција бити привремен и нешто што ће “постепено губити смисао”, истичучи да се “Влада никада није искреније залагала за интеграцију мањинске заједнице”.

Прошле године је разбеснела многе када је навела да је разлог што је петнаестогодишња девојчица српске националности преминула након повреде на скијању на Брезовици тај што је транспортована у болницу у Северној Митровици, додајући да би било боље да је девојчица пребачена у болницу у Урошевцу или Приштини и поручила да је то “цена изолације”.

Критиковала је одлуку о либерализацији виза за носиоце српског пасоша са Косова, нагласивши да ће тако бити “проширен јаз између заједница”.

Након информација из априла да је на српско-хрватској граници заустављено око 300 грађана Косова, што је МУП Србије демантовао, Кусари Љиља је оценила да би Србију требало искључити из Савета Европе, као што је то случај са Русијом.

Са друге стране, залаже се за ЛГБТ права, па је тако у јуну 2022. са америчким амабасадором Ховенијером прошетала на Паради поноса у Приштини. 

Да је Кусари Љиља “тркач на дуге стазе”, осим политике, види се и на “Иксу”, где истиче да учествује на маратонима.

Удата је и са супругом Арбеном има двоје деце.

(Косово онлајн, 05.06.2024)