Кренули су на задушнице 16. фебруара 2001. године, не слутећи ништа.
Само што су прошли административни прелаз на Мердару у месту Ливадице у близини Подујева, на конвој аутобуса под пратњом Кфора догодио се планирани напад експлозивном направом која је била постављена поред пута.
У експлозији је измасакрирано дванаест Срба, међу њима и двогодишње дете.
Тога дана од злочиначке руке настрадали су:
1. Ненад Стојановић (рођен 7. јула 1943) из Ниша, возач аутобуса,
2. Милинко Краговић (5. јануар 1943) из Ниша, кондуктер аутобуса,
3. Лазар Миликић (19. јун 1936) из Липљана,
4. Драган Вукотић (2. новембар 1954) из Косова Поља, избеглица у Нишу,
5. Небојша-Његош Цокић (27. јун 1974) из Садовине код Витине, привремено расељен у Куршумлији. У нападу су погинули и Небојшина жена и син,
6. Снежана Цокић (16. фебруар 1975), Небојшина супруга
7. Данило Цокић (рођен 1999.г.), двогодишње дете, син Небојше и Снежане Цокић,
8. Мирјана Драговић (12. јануар 1981) из Лапљег Села,
9. Сунчица Пејчић (14. јануар 1972) из Приштине, привремено расељена у Нишу,
10.Тихомир Стојковић (18. јануар 1969) из Косовске Каменице (његово тело је са великом тешкоћом идентификовано јер је било потпуно разнесено експлозијом),
11. Живана Токић (5. мај 1948) из Скуланова код Приштине, привремено расељена у Лесковцу (Живана је умрла 10 дана након напада због тешких повреда које је задобила), и
12.Н. Токић, супруг Живане Токић, такође је умро у пролеће 2001. године од последица рана задобијених у нападу.
Упокој, Господе, у Царству Своме, све невино пострадале слуге Твоје!
