Референдум о промени Устава биће дан истине за Србију и њене грађане. Изласком на референдум грађани Србије ће, независно од своје страначке опредељености ,извршити један патриотски чин. Нека излазак на референдум у што већем броју 16. Јануара буде празник демократије. У Србији има и оних се из ових или оних разлога противе овој или свакој промени Устава, има и оних који су резервисани у вези са понуђеним решењима која омогућавају , односно гарантују максимални отклон политике од правосуђа, има и оних који су противници сваке , па и добре уставне реформе јер имају бојазан да се иза ње крије нешто лоше, нешто што ће трајно наштетити интересима Србије .У овом процесу политика је само оквир, практично поставивши циљеве , а наука и струка користећи резон домаћег и међународног права креирале су овакве уставне амандмане. То је суштина- догодило се , рекао бих, не случајно да су политика , наука и струка заједно изнедрили ове уставне промене.
Ако сте након читања ових редова помислили да су ово ставови неког професионалног напредњачког бота или пак функционера владајуће странке који треба да образложи доношење одлуке о расписивању Референдума о промени Устава нисте били у праву. Ова објава о до сада невиђеном сагласју науке, политике и струке припада др. Владану Петрову и његовој изреченој поруци на првој страници режимског листа Политике . Он је професор Уставног права Правног факултета у Београду, судија Уставног суда Србије, члан Венецијанске комисије и члана радне групе за израду акта о промени Устав, и само још једном показује до које мере су се многи припадници наше академске/у овом случају правници који се баве уставним правом/ заједнице ставили у безрезервну службу напредњачком режиму.
Излазак на овај референдум се не може никако окарактерисати као празник демократије или патриотски чин како га препоручује професор В. Петров јер је то анахрона и превазиђена реторика коришћена у време једнопартијског социјалистичког система. Али ми и данас живимо у фактички у једнопартијском систему , зато и није изненађујуће да се користи иста реторика судећи по томе на који начин је расписан овај изнуђени уставни референдум. Сама чињеница да је он расписан од стране једностраначке Народне Скупштине која нема легитимитет отвара пре свега суштинско питање? Да ли треба изаћи на овако расписан уставни референдум. Одговор је веома јасан, овај референдум треба доследно бојкотовати јер је то питање елементарне логике и поштовања личног достојанства али и основних демократски и цивилизацијских вредности. Јер како је говорио велики В. Богишић-Што се грбо роди време не исправи.
Владајућа странка је укидањем цензуса обесмислила референдумско изјашњавање јер за промену Устава се мора обезбедити озбиљна већина да би она имала упориште у јасно израженој вољи народа. Напредњачки режим се очигледно ослања на оданост свог бирачког тела и ефикасност деловања њихове партијске машинерије што би по њима било довољно за успех референдума без обзира колико ће грађана изаћи на овај празник демократије и патриотизма. Не треба сумњати да ће бити проглашен још једна у низу до сада невиђена „историјска“ победа напредњачког режима и њиховог схватања легализма. Део патриотски и суверенистички опредељене опозиције позива грађане да изађу на референдум и заокруже негативан одговор на постављено референдумско питање. То је још, једна у низу промашених акција ових претежно тзв. патриотски опредељених опозиционих странака које истичу да би неуспех овог референдума био добра залога за њихово што боље политичко позиционирање пред предстојеће парламентарне изборе. Ради се само о увреженој илузији да се А. Вучић може поразити маршом кроз институције које он чврсто контролише и усмерава користећи апсолутну медијску контролу. Суштина је у томе да се уставне промене не могу спроводити без изградње базичног друштвеног консензуса и деловања плуралистичке Народне Скупштине, једино тако може да се обезбеди неопходни легитимитет који данас не постоји , без обзира што се на њега позивају „угледни“ професори уставног права. Легитимитет овог уставног референдума не може бити остварен ако на референдумско изјашњавање изађе мали број грађана, зато се и отвара питање валидности и оправданости бојкота овог референдума. Мала излазност значиће свакако да референдум није успео без обзира што ће напредњачка власт обзнанити да је усвојен предлог уставне реформе. Зато свако ко позива на изалазак на овај референдум само подиже излазност што је за напредњаке од изузетне важности. Потврда нелегитимности овог референдума може се обезбедити само његовим доследним бојкотом, јер он је израз схватања политике као поштовања основних демократских начела. Начелност и доследност су у нашој политици нажалост одавно напуштени јер се не уклапају у преовлађујуће везивање за примењивање бескрупулозног прагматизма и реализма у вођењу политике. Након очекиваниог неуспеха преговора о стварању демократских услова за одржавање слободних избора бојкот референдума о уставним променама изнова отвара питање легитимитета владавине А. Вучића. То је његова Ахилова пета јер једино што није успео да политички дезавуише и обесмисли јесте идеја бојкота што су показали и његови поступци након прошлих парламентарних избора, без обзира што је успео да обезбеди излазак опозиционих странака нарочито оних које су се залагале за бојкот прошлих избора а сада излазе на њих без обзира што није испуњен ниједан њихов захтев за обезбеђивање слободних и демократских избора. Зато треба изнова нагласити да сваки позив на излазак на овај уставни референдум иде само на воденицу А. Вучића јер подиже излазност грађана која је од одлучујуће важности за довођење у питање не само овог референдума већ и аутократског и клептократског напредњачког режима.
При томе је важно рећи да овим референдумом није обезбеђена уклањање политичког утицаја на правосудни систем, што је од пресудног значаја да он може коначно да делује као грана власти која треба да обезбеди поштовање закона и владавину права. О томе сведочи мишљење др. Танасија Младеновића професора Правног факултета Универзитета у Београду. “Основни проблем био је и остао тај да својим институционалним решењима Устав Србије допушта утицај политике на судство и спречава успостављање судства као истинске гране власти. Уставни амандмани садрже несумњиве помаке у односу на важећи устав. Међутим , ти помаци су половични када је реч о наведеном проблему. Штавише њима се окончава реформа правосуђа лажном представом да се уставом успостављају стандарди који ће омогућити истинску владавину права, и у том смислу достојанственији и слободнији живот грађана. Ствара се лажна представа и да смо ближе интеграцији Србије у ЕУ“. А управо је тврдња да овај референдум обезбеђује наставак интеграционих процеса Србије у ЕУ само је један у низу маркетиншких потеза напредњачке власти која нема никаквог значаја за наше бирачко тело јер сва релевантна истраживања показују да драстично опада подршка наших грађана Србије у односу на процес придруживања ЕУ. Позивање на уставни референдум као услов за наставак европских интеграција само је политикантски изговор напредњака за даље и бруталније стигматизовање опозиције и свих оних који доводе у питање не само легитимности овог референдума већ и напредњачке владавине .То је само израз начина како се данас води политика у Србији, без икаквог стварног демократског и плуралистичког дијалога и стварања друштвеног договора не само о промени Устава већ о најважнијим стратешким и егзистенцијалним питањима значајним за укупни развој нашег друштва.
Само бахата и неодговорна власт, која не поштује и презире свој народ може поставити овако формулисано референдумско питање .“Да ли сте за утврђивање акта о промени Устава републике Србије“. Наш одговор само може бити да овако постављено питање само додатно оснажује и утврђује наше опредељење за доследни бојкот овог изнуђеног референдума али и Председничких и парламентарних избора у Априлу ове године.
7.Јануар 2022 године
Маринко М. Вучинић
