Покрет за одбрану Косова и Метохије

Маринко М. Вучинић: Седми круг пакла за Србе на Косову и Метохији

„Трактор је био спасење за мученике који су спасавали живот у бегу, али понављам на десетогодишњицу обележавања Дана сећања да никада нећете поделити и уништити српски народ, неће више бити ни прогона ни погрома ни трактора за Србе“ – рекао је председник Србије А. Вучић у Лозници поводом  29.годишњице хрватске злочиначке операције „Олуја“, користећи на бескрупулозни начин обележавање ове за Србе трагичне годишњице за своје политикантске сврхе, тежећи да покаже да он има већу подршку у Лозничком крају од грађана који су учествовали на скупу посвећеном борби против ископавања литијума у долини Јадра.

Ово је био само један у низу покушаја да се брутално злоупотреби годишњица великог страдања српског народа након његовог  бестијалног прогона из Хрватске у којој су Срби били констутивни народ све до једностраног проглашења независности ове некадашње југословенске федералне јединице. Вучић је још једном на перфидан начин показао своју манијакалну одлучност у спровођењу одлуке о експлоатацији литијума. Тако је показао да је за њега пре свега важно да демонстрира своју апсолутну моћ и најприземније циљеве опстанка на власти али и отворену злоупотребу  најтрагичнијег  страдања у животу српског народа. Наравно да није изостала и добро позната мантра о опозицији која жели само да се докопа власти без обзира на то што нема никакав програм, без обзира на то што у протестима против експлоатације литијума ове странке имају маргиналну улогу. При томе он није пропустио да каже да ће он бити једини и најважнији гарант остваривања и спровођења европских еколошких вредности приликом отварања рудника литијума, указујући да је он себе поистоветио са државом Србијом, демонстрирајући по ко зна који пут своје апсолутно негирање основних демократских начела али и непоштовање нашег  Устава и председничких уставних овлашћења.

Када се ради о његовој доследности, вредности и валидности у пружању гаранција за поштовање одређених политичких одлука и процеса, најочигледнији негативни пример пружа нам садашњи изузетно тежак положај Срба на Косову и Метохији, којима је он толико пута гарантовао да ће обезбедити оптималне услове за њихов опстанак  у нашој јужној покрајини. Те његове гаранције су се показале као испразно политикантство и неделотворна обећања,  у шта се свакодневно могу уверити преостали Срби на Косову и Метохији, изложени непрестаном терору који спроводи А. Курти уз очигледну благонаклоност и  подршку ЕУ и САД. Након хапшења петорице  Срба у Косовском поморављу због наводних ратних злочина, А. Вучић је рекао да ће разговарати са представницима тзв. међународне заједнице и да ће их питати „Хоће ли да се праве и даље незаинтересовани и невешти. Подсетићу вас, кад у Србији застане аутобус на граничном прелазу према Хрватској, а у њему су косовски Албанци – читава Европа прави и пише текстове иако их нико није  дирао, нити хапсио, ТО СУ ДВОЈНИ СТАНДАРДИ И НА ТО МОРАМО ДА СЕ НАВИКНЕМО. И оно што сам увек говорио то је да погрома неће бити. А да је тешко стање, знам, то ме боли, брине и мучи сваког дана. Али морамо да водимо озбиљну, одговорну и мудру политику“. Рећи Србима на Косову и Метохији у оваквој за њих изузетно тешкој и погубној ситуацији да морају да се навикну на двојне стандарде и да је мрак најгушћи пред свитање – то је вероватно та препоручена мудра и одговорна косовска политика.

Овакав његов  приступ  јасно  указује да су гаранције А. Вучића изгубиле сваки смисао и делотворност и само могу да још више обесхрабре Србе и подстакну њихово  интензивније исељавање, које се већ увелико одвија, док се он непрестано позива на његову „храброст“ да се супротставља великим силама у одбрани српских националних интереса док у исто време прихвата договоре који значе пузајуће признавање косовске државности. Његове гаранције свеле су се на мирење са дуплим стандардима и рутинским саопштењима које штанцује Канцеларија за Косово и Метохију, немоћна да да било шта ефективно учини у заштити Срба. Нестала је и експозитура СНС – Српска листа – њени функционери сада седе у Народној скупштини Србије и у њој бране Косово и Метохију. А. Вучић  као да не разуме и прави се да  не види да на Косову и Метохији већ увелико  траје и одвија се трагични  погром Срба, што резултира све већим таласом њиховог тешко заустављивог  исељавања. 

Све се чешће може чути од Срба који још увек опстају на Косову и Метохији да су напуштени од власти у Београду, пуштени низ воду, препуштени себи и да су на свакодневном удару јуришника А. Куртија и његове владе. Та власт све чини да убрза етничко чишћење Срба  са Косова и Метохије. Професор Мило Ломпар са пуно права указује да „Својим одлукама су укинули заштиту Срба на Косову и Метохији и сада прећуткују њихов дневни прогон“. О озбиљносто и трагичности ситуације на Косову и Метохији говорио је Милан Ивановић, некадашњи директор КБЦ Косовска Митровица: „Ово је заиста више неиздрживо, свако може да буде ухапшен, и жене ће доћи на ред, вртимо се у спирали насиља које се само повећава. Насиље и диктатура Куртија, који су етнички мотивисани, не да не престају већ се само појачавају упркос реакцијама међународне заједнице. Јасно је одавно да је једини план и програм Куртија и Приштине протеривање, односно етничко чишћење Срба и то раде плански и систематски. Очито нису задовољни што је „само“ 14 посто Срба напустило Косово за годину дана, већ им треба жешће исељавање, што постижу насиљем. Ове оптужбе за ратне злочине уз лажне или пак непостојеће сведоке су права инвазија. Све у свему ова спирала насиља је дошла до деветог круга пакла за Србе у режији А. Куртија“.

Сада је више него очито да је у овакву  ситуацију Србе довела неуспешна и погубна косовска политика А. Вучића јер је он водећи читаву протеклу деценију преговоре са косовским Албанцима предавао постепено већину институција  које су оличавале државност Србије на Косову и Метохији стварајући услове за слабљење и обесмишљавање отпора Срба (најдрастичнији пример је случај Бањска и деловање М. Радојичића на Косову – сада је успешни бизнисмен у Србији) да би у овој ситуацији када се ради о голом опстанку српског народа говорио да се морају прихватити дупли стандарди. И живети у условима у којима он позива у помоћ међународну заједницу, а јасно је да А. Курти ништа не предузима управо без њихове сагласности. Срби на Косову и Метохији, као и увек што се дешавало, само могу да добију изразе чуђења, забринутости, жаљења и позивања на дијалог са албанском страном а да она несметано при томе спроводи свим могућим средствима етничко чишћење Срба са Косова и Метохије. Настојање да се отвори мост у Косовској Митровици најбоље сведочи о лицемерству и хипокризији тзв. међународне заједнице. Она ће увек стати у заштиту А. Куртија без обзира на њихове  спорадичне приговоре и позивање на поштовање постигнутих договора.

Позивање А. Вучића на прилагођавање дуплим стандардима тзв. међународне заједнице само је његов политикантски маневар да себе и даље представља као незаобилазног фактора мира и стабилности у овом региону, спремног на компромис са  албанском страном, у коме би Срби по његовим речима требали да добију макар нешто, а ради се о делу наше државне територије, одбрани нашег државног суверенитета и наших највиталнијих заветних националних и историјских интереса. Он се на овај начин уклапа у већ преовлађујући приступ Косову и Метохији у нашој јавности, а он се састоји  у све присутнијем и преовлађујућем ставу да су Косово и Метохија изгубљени и да је то већ завршена ствар. О томе се на тај начин говори чак и Народној Скупштини. Сведочанства о оваквом  ставу има много, раније су то била само спорадична мишљења везана за припаднике грађанистичких и проевропски оријентисаних политичких групација, а сада то постаје нека врста општег места. Томе је највише допринела катастрофална политика А. Вучића, она се сада свела на узалудно позивање међународне заједнице да испуни своје преузете обавезе у заштити српског народа а управо она свакодневно демонстрира примену дуплих стандарда на које нас он позива да се привикнемо, јер то је неминовност његове реалистички опредељене политике. На тај начин показује своју немоћ и дефинитивни крах његове косовске политике, јер он очигледно више нема ниједан механизам, а ни ефикасно и делотворно средство српске државе које би могао употребити у заштити голог опстанка Срба на Косову и Метохији и преосталих институција у области здравства и образовања, које ће ако се овакав тренд безообзирног  насиља настави доћи ускоро на ред. Можемо чути од представника напредњачке власти да су они изиграни од најзначајнијих функционера  међународне заједнице (иначе великих пријатеља А. Вучића као што су Шолц и Макрон) коју сада моле за помоћ јер су њима преостала само огољена и неделотворна политичка средства без икаквог реалног ефекта и значаја. Каква је ово порука Србима са Косова и Метохије, шта они могу да очекују и ураде напуштени безочно од Београда, који је све учинио да их политички маргинализује,  фрагментира и стави искључиво у службу опстанка А. Вучића на власти?

У овом одсутном  историјском тренутку за опстанак Срба на Косову и Метохији од изузетне важности је да се чује глас отпора Српске православне цркве, мимо позивања на одлуке њеног мајског Сабора. Нажалост сада се то не дешава, осим што Патријарх Порфирије у заједничким наступима са А. Вучићем непрестано позива на молитву и молебане без јасног одређења о активном и делотворном деловању Цркве у заштити српског народа када је он изложен прогону и трпи свакодневно насиље. Такав пасиван, калкулантски и  кунктаторски,  али и тешко прихватљив  став СПЦ додатни је ударац Србима, јер они са пуно права и надања очекују да она буде њихов главни ослонац у борби за опстанак на Косову и Метохији. Она је вековима то и била, што се данас не може рећи. Можда су  на делу друга времена у СПЦ чији смисао тешко можемо да проникнемо и прихватимо.

Режимски медији се листом питају има ли КВИНТА и САД озбиљан и функционалан одговор на Куртијев терор, јер Срби сада страхују, са пуно права, због најаве отварања главног моста на Ибру у Косовској Митровици. Међутим, главно питање које нас занима  је какав ће одговор А. Вучића бити на овај изузетно опасан  потез  Приштине, осим издавања саопштења и његовог заклињања да ће увек бранити Косово и Метохију и да никада неће признати тзв. косовску независност. Али од тог заклињања и испразних манифестација пригодног патриотизма Срби на Косову и Метохији немају ништа, јер се сада јасно види да су они остављени без стварне подршке,  јер она би  им отворила могућност за њихов опстанак и заштиту елементарних људских и националних права. Док чекамо, по свему судећи узалудно, да се пробуди и делује међународна заједница неопходно је пре свега да се пробуди наш народ у Србији и одлучно стане у одбрану нашег суверенитета и територијалног интегритета и права  на достојанствен живот и опстанак Срба на Косову и Метохији, као што  се сад ради на протестима против рударења литијума. Да ли ћемо ми коначно устати и одговорити на све учесталије вапаје из Косовске Митровице да се никако не дозволи отварање моста, јер би то значило давање  дозволе за  протеривање Срба и поспешити процес њиховог све већег исељавања. „Молим  Србију да саслуша шта кажу Срби на Космету. Можда вам се увек не  свиђа оно што чујете, оно што кажу различити актери, али људи овде најбоље знају шта их мучи. Бојим се да у Србији немате увек прави увид шта се овде дешава, мора да буде више иницијативе са наше стране“ – рекао је на скупу у Косовској Митровици судија Никола Кашић.

Зато је изнад свега неопходно вратити у великој мери потиснуто питање опстанка Срба на Косову и Метохији у центар пажње наше јавности, где му је увек и било место. Организовање подршке Србима на Косову и Метохији широм Србије и у њиховој борби за опстанак и тражење формулисања проактивне и доследне државне косовске политике били би једини прави одговор на вапај Срба, јер би тако  показали пре свега себи а затим и међународној заједници да Косово и Метохија нису изгубљени и да то није готова ствар, већ да је оно било и остало најважније политичко и животно питање у Србији.

Зато је Покрет за одбрану Косова и Метохије у свом саопштењу навео да  „подржава масовне протесте против распродаје српских рудних богатстава страним приватним компанијама, против ископавања литијума у Јадру и против уништења наших природних богатстава. У исто време грађани не смеју да забораве да су акције за одбрану Косова и Метохије, Јадра, Мачве, Рађевине делови исте борбе за право на живот свих људи који живе у нашој земљи“.

10. август 2024 године