Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Милош Ковић: Ударио Врачар на Грачаницу

Милош Ковић (Фото: Соња Ракочевић)

Како је најзначајнији српски интелектуалац на Косову и Метохији оптужен да је с још двојицом колега покушао да одвоји Друштво новинара КиМ од Удружења новинара Србије

Избор председника Удружења новинара Србије ове године је обележен важним збивањима. Вест, на први поглед, не мора да привуче превише пажње: досадашњи председник УНС-а јавно блати свога противкандидата. Он га је, међутим, у писму упућеном на електронске адресе новинара с Косова и Метохије, оптужио да је, заједно с двојицом колега, покушао да одвоји Друштво новинара КиМ од УНС-а. Ствар, дакле, није безазлена. По општем мишљењу, будућност Косова и Метохије ипак је најважније од свих питања с којима се наше друштво данас суочава.

Импресивна листа

Много тога говори и избор речи у овом несвакидашњем документу. Ту се, наиме, тврди да је „Управа прозрела намеру“ „групе појединаца који су новинарство и Удружење злоупотребљавали за своје интересе и приступ страним фондовима и буџетској каси“ да би „припремили“ „отцепљење и удар на јединство Удружења“. Ако сте поверовали да су времена у којима је у медијима, на судовима и по затворима коришћен такав језик давно прохујала, сада знате да сте живели у заблуди.

Ни то није све: иза кандидатуре господина који је ово написао стао је низ познатих новинара и великих медија, из „власти“ и „опозиције“. Импресивна листа, на којој се, нажалост, налазе многи пријатељи потписника ових редова.

Коначно, и најважније, противкандидат који је, са својом „групом“, „припремио“ „отцепљење и удар на јединство“ зове се – Живојин Ракочевић (остали чланови „групе“ су Будимир Ничић и Нино Брајовић). Знате ли ко је овај човек, који, како је скромно написао у биографији за конкурс, „живи и ради у Грачаници“? Јесте ли читали његова сведочења о најстрашнијим и најсветијим догађајима и местима на Косову и Метохији? Знате ли да је овде реч о данас најзначајнијем српском интелектуалцу на Косову и Метохији који суштински разуме и тумачи смисао онога што се тамо и овде, у Београду, данас догађа? Да ли сте, у грачаничком Дому културе, који води Ракочевић, видели неку позоришну представу, изложбу, били на некој трибини? Јесте ли, уосталом, икада били у Грачаници, Ораховцу, Великој Хочи, Ранилугу, Шилову, у српским гетима широм Косова и Метохије?

Живојин Ракочевић (Фото: Дејан Симићевић/Радио Контакт плус)

Требало би, рећи ћете, разумети обе стране. То што неко живи, пије кафе и руча по ресторанима у београдском „кругу двојке“ (ево, и сам спадам у ту категорију) не значи да није искрен родољуб и да нема право да „прозре“ и оптужи Србе који живе у косметским гетима да у ствари хоће да се „отцепе“. Седите мало с нама у неки угоститељски објекат на Врачару и разумећете да ни овде није лако. Лош капучино, нељубазни келнери, корона и затворене границе због којих не можете на зимовање и летовање, мали станови, заостале рате, породичне свађе, сукоби на послу, лоша власт, неспособна опозиција…

Жртва која буди савест

Већина читалаца имала је прилику да, бар једном у животу, проборави у светом простору „круга двојке“, али сигурно је да већина није посетила косметска гета. Осмотримо, зато, шта и ко стоји иза кандидатуре Живојина Ракочевића и шта значе напади на њега. О самом Ракочевићу сведочиће, наравно, његови текстови, његова дела и његов живот. Све што је у било каквој вези с Косовом има, међутим, по правилу, дубљи, скривени смисао.

Из грачаничког гета много боље се види оно што се с врачарског брега тек назире. Срби који су изабрали да на Косову и Метохији остану и живе, са својим породицама и својом децом, нису само чувари наших светиња – Грачанице, Дечана, Пећаршије, Љевишке, Зочишта, Девича, Драганца… Њихова жртва узнемирава и буди нашу савест. Они нас суочавају с нашом празнином, лажима и погаженим обећањима. Присиљавају нас на дијалог с прецима, на размишљање о смислу наше историје и будућности наших потомака.

Љута трава за наше љуте ране расте у хладу косметских светиња и жици косметских гета. Ако ова генерација није спремна за њу, треба ли да је ишчупа? Или бар да је остави неком будућем, паметнијем и храбријем поколењу?

И не заборавимо, Живојин Ракочевић, Будимир Ничић и остали Срби из гета нити су сами, нити су усамљени, нити су без одбране. Све анкете потврђују да, у низу суштинских, најважнијих питања, каква су будућност Косова и Метохије (читати: Србије), Републике Српске, Црне Горе, овде постоји јавно мњење у коме се брзо и лако успоставља основна сагласност. Оно је укорењено у предању, у наслеђеним обрасцима мишљења и делања, заснованим на древним тумачењима морала и смисла човековог постојања. То, већинско, предањско јавно мњење није ни власт ни опозиција, ни левица ни десница. Не заузима важне медијске, пословне и државне положаје. Главна мудрост оних који на таква места доспеју, међутим, састоји се у његовом ослушкивању и праћењу. Јер оно је и коначни судија. Видели смо како се у Црној Гори завршио покушај отвореног сукоба с њим.

Скупштинари УНС-а, уредници и новинари, слободно живите у свом времену, али ветрове „савремености“ сакупљајте у једра наше лађе, која је давно кренула из Хиландара и с Косова поља. Добар капетан неће дозволити да му буре поцепају једра. Али он мора да зна одакле, зашто и ка ком одредишту плови његов брод. И да не заборави да капетан није исто што и власник.

 

(Печат/Стање ствари 30.4.2021

Став