Дефинисана као обавеза из Бриселског споразума, Заједница српских општина на Косову још увек није формирана, а званични Београд каже да је „услов свих услова“ за даље преговоре са Приштином. Друга страна, пак, поручује да оваква асоцијација није у складу са Уставом Косова, назива је „новом Републиком Српском“ и тврди да се ово питање може решити тек коначним споразумом који би подразумевао међусобно признање. Шта о заједници, чији је и назив предмет расправа, заиста пише у документима који су Београд и Приштина већ потписали, а шта у предлозима трећих страна?
Укратко – Заједницу српских општина, онако како је то договорено у Бриселу, чине општине са већински српским становништвом на Косову. Реч је о асоцијацији која би у својој надлежности имала област образовања, систем здравствене и социјалне заштите, урбани и рурални развој, односно развој локалне економије. Заједница би имала сопствени буџет, одговарала би централним косовским властима, а њене органе бирале би општине-чланице ЗСО, односно њихови представници у локалним скупштинама.
Питање Заједнице српских општина (ЗСО) одређено је Првим споразумом о принципима који регулишу нормализацију односа Београда и Приштине. Овај споразум, јавности познат као Бриселски, потписали су 19. априла 2013. године тадашњи премијери Србије и Косова Ивица Дачић и Хашим Тачи. Документ садржи 15 тачака, а првих шест односи се на асоцијацију општина у којима Срби чине већинско становништво на Косову.
Преосталих девет тачака обухватају интеграцију српске заједнице у косовски систем правосуђа, полиције, одржавање локалних избора на северу, интензивирање разговора о енергетици и телекомуникацијама, а договорено је и да „ниједна страна неће блокирати, или подстицати друге да блокирају напредак друге стране на њеном путу ка ЕУ“.
Осим овог документа, за ЗСО значајни су још и План примене споразума о нормализацији односа Београда и Приштине, документ којим је одређен Делокруг рада и мандат Руководећег тима за успоставлјање ЗСО, као и споразум из 2015. године којим су дефинисани Општи циљеви/Кључни елементи асоцијације.
Иако је од првог споразума прошло скоро 10, а од другог више од седам година, Заједница српских општина није формирана. У последње време и уз стављање Француско-немачког плана на сто, на имплементацији свега потписаног гласно инсистирају и Европска унија као посредник у дијалогу, али и Сједињене Америчке Државе које дијалог подржавају.
Са предлогом решења, које своју основу има у Закону о ратификацији Бриселског споразума усвојеног у Скупштини Косова, крајем јануара изашли су Фондација „Фридрих Еберт“ из Приштине и Европски институт за мир. Они су представили Нацрт статута Заједнице српских општина, за који наводе да је „у складу са Уставом и правним системом Косова“, што је и један од шест услова које је косовски премијер Аљбин Курти недавно поставио пред захтев за формирањем ЗСО.
Шта пише у Нацрту?
Према Нацрту Фондације „Фридрих Еберт“ и Европског института за мир, који је представљен 30. јануара, Заједница српских општина формира се „у складу са Уставом и правним системом Републике Косово“, са Статутом као највишим правним актом.
Како стоји у тексту, Статут усваја Оснивачка скупштина заједнице на основу правног акта Владе Косова и добија „снагу уредбе Владе у складу са правним системом Косова, након разматрања од стране Уставног суда“.
ЗСО, у нацрту одређена као Асоцијација/Заједница и састављена од 10 општина са већински српским становништвом, заступа своје и интересе својих становника.
„Асоцијација/Заједница нец́е заменити нити умањити права и интересе заједница у Републици Косово, како је то предвиђено њеним Уставом и правним системом“, пише у Нацрту.
Текстом су понуђена и три званична назива за ЗСО, а сваки од њих, било да садржи термин Заједница, Асоцијација или и једно и друго, указује на то да није реч о моноетничким, већ о општинама у којима су косовски Срби већина.
У Нацрту стоји и да ће Асоцијација/Заједница имати „своје званичне симболе, укључујуц́и грб и заставу, које ц́е дизајнирати Управни одбор Асоцијације/Заједнице у складу са Уставом Републике Косово и локалним законима“.
Осим тога, додаје се, Заједница остварује право на сопствени интегрални буџет, банковне рачуне, да поседује имовину и да се бави финансијским трансакцијама.
Нацртом су прецизиране и надлежности ЗСО као што су јачање локалне демократије, промоција и заштита етничких, језичких, верских и других облика културних идентитета заступљених међу становништвом општина чланица, развој локалне економије. Уз то, Заједница би била задужена и за поље образовања, побољшање локалне примарне и секундарне здравствене и социјалне заштите, координацију урбаног и руралног планирања.
Органи ЗСО, како се наводи у Нацрту, усвајали би и мере за побољшање услова живота повратника на Косово, спроводили би и активности које се односе на истраживања и развој, промовисали би и заступали питања од заједничког интереса свих својих чланова.
Нацртом је предвиђено и да Заједница представља своје чланове пред централним властима, које јој могу делегирати и друге, додатне надлежности у складу са Уставом и законима Косова.
Када је реч о организационој структури, у тексту који су објавили Фондација „Фридрих Еберт“ и Европски институт за мир, наведено је да ће ЗСО имати Скупштину као највиши орган, председника, потпредседника, Савет, Одбор, Управу, као и Канцеларију за жалбе.
„Асоцијација/Заједница ц́е сарађивати са косовским централним властима, размењивати информације, у духу промовисања демократије и мултиетничности и у складу са косовским правним системом“, стоји у Нацрту уз додатак да ће ЗСО имати право да именује представнике у надлежним органима централних власти, укључујуц́и Саветодавно вец́е за заједнице.
„Делујуц́и у име Асоцијације/Заједнице, четири градоначелника општина на северу Косова – све док су сви чланови Асоцијације/Заједнице – достављаће Министарству унутрашњих послова Косова листу кандидата за именовање за регионалног команданта Косовске полиције“, пише у тексту Нацрта.
Асоцијација/Заједница ц́е, према Нацрту, имати сопствени буџет, којим ц́е се управљати у складу са принципима транспарентности и одговорности, а у оквиру косовског правног система.
Заједница ц́е се финансирати из доприноса својих чланова, прихода од услуга које пружа, својих предузец́а, из трансфера централних власти, као и прилога, грантова донација и финансијске подршке других удружења и организација, домац́их и међународних, укључујуц́и и Републику Србију.
„Асоцијација/Заједница ц́е бити ослобођена дажбина и пореза у остваривању својих циљева, на истој основи као и општине чланице“, додаје се у Нацрту.
Контролу над финансијским средствима Заједнице вршиће Влада Косова и Генерални ревизор, кроз ревизије нацрта буџета, разматрањем његове усклађености са Статутом.
„Заједница подноси годишње извештаје Влади о пријему и управљању својим средствима. Сва финансирања, посебно она из Републике Србије, биц́е спроведена у складу са законским одредбама Косова“, стоји у одељку Нацрта везаном за буџет Заједнице.
Као једна од закључних одредби, у Нацрту се наводи да „у било ком аспекту својих циљева, политике, пословника, одлука или активности, Асоцијација/Заједница нец́е поткопавати или заобилазити уставом и законом предвиђена овлашц́ења и надлежности општина чланица нити на било који начин заменити или подрити уставом и законима установљен однос између централних и локалних власти у Републици Косово“.
Београд подсећа на споразуме из Брисела
Дан након што су Фондација „Фридрих Еберт“ и Европски институт за мир представили Нацрт статута Заједнице српских општина, председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је да јој „није јасно зашто се они баве оснивањем ЗСО“, када се зна „чији је то посао“.
„Потпуно је јасно ко треба то да ради – Управљачки тим, у складу са оним овлашћењима и надлежностима који су дефинисани споразумом из 2015. године. Дакле, ту нема непознаница. Имате надлежности ЗСО, овлашћења ЗСО, којих има 22, ако се не варам и морате да имате Управљачки тим који постоји и који се зна како се прави и он треба да ради на ЗСО“, рекла је Брнабић.
Споразум о ком премијерка говори потписан је 25. августа 2015. године и носи назив Асоцијација/Заједница општина са већинским српским становништвом на Косову – Општи принципи/клјучни елементи. Њиме су, кроз 22 тачке прецизиране одредбе Првог споразума из 2013. године.
Како се наводи у Извештају о напретку у дијалогу Београда и Приштине (за период април-октобар 2015.), који је израдила Канцеларија за Косово и Метохију, овим документом је предвиђено седам принципа на којима ће се заснивати ЗСО: законски оквир, циљеви, организациона структура, однос са централним властима, правна способност, буџет и финансирање, као и опште и завршне одредбе.
Законски оквир каже да се Асоцијација/Заједница општина са већинским српским становништвом на Косову се оснива онако како је то предвиђено Првим споразумом, Законом о ратификацији Првог споразума и законима Косова. Заједница ће бити „правно лице дефинисано Статутом“, а „Влада Косова усвојиће указ који ће се директно примењивати и који ће разматрати Уставни суд“.
Споразумом из 2015. одређени су и циљеви ЗСО: јачање локалне демократије, вршење пуног надзора ради развоја локалне економије, у области образовања, у примарној и секундарној здравственој и социјалној заштити, у координацији урбаног и руралног планирања, усвајање мера за побољшање локалних услова живота повратника на Косову.
Заједница ће, такође, спроводити, координисати и омогућавати истраживачке и развојне активности, представљаће општине-чланице, унапређиваће, размењивати и заговарати питања која су у њиховом интересу, вршиће процене пружања јавних услуга њеним чланицама и њиховим становницима, успостављаће односе и склапаће уговоре о сарадњи са другим асоцијацијама општина, домаћим и међународним.
Организациону структуру, према споразуму, чиниће Скупштина као врховно тело састављено од представника које именује свака скупштина општина-чланица из редова изабраних посланика, председник и потпредседник, Савет, Одбор, Администрација и шеф Администрације, као и Канцеларија за жалбе.
У погледу односа са централним властима, Споразумом је предвиђено да „Асоцијација/Заједница ради са централним властима на основу међусобне сарадње и размене информација“, као и да у том односу „промовише интересе српске заједнице“.
Документ Заједници даје и право да предлаже, у складу са законима Косова, измене закона и других прописа који су од важности за остваривање њених циљева, да покреће или учествује у поступцима „пред надлежним судовима, укључујући и пред Уставним судом, против свих аката или одлука сваке институције који утичу на обављање надлежности Асоцијације/Заједнице, у складу са њеним Статутом“.
„Асоцијација/Заједница има право да предлаже представнике у надлежним органима/телима централних власти, укључујући и у Саветодавном већу заједница“, пише у споразуму из 2015, уз тачку којом се прописује да четири градоначелника општина на северу Косова достављају МУП-у списак кандидата за именовање на место регионалног Команданта полиције. С друге стране, централне власти могу делегирати и друге додатне надлежности, осим оних које су дефинисане овим документом.
Заједница остварује и право да на поседовање покретне и непокретне имовине, сувласништва над компанијама које пружају локалне услуге из делокруга Асоцијације/Заједнице, буџет којим се управља у складу са принципима транспарентности и одговорности, као и одредбама Закона о јавним набавкама.
„Трошкови подлежу ревизији надлежних органа, укључујући и генералног ревизора“, стоји у споразуму.
Исти документ одређује и да се Асоцијација/Заједница финансира из прилога њених чланица, прихода и средстава од услуга које пружа са својим предузећима или из средстава проистеклих из њене покретне или непокретне имовине, трансфера централних власти, али „прилога, бесповратних зајмова, донација као и преко финансијске подршке других асоцијација и организација, како локалних тако и међународних, као и преко Републике Србије“.
Асоцијација/Заједница је овим споразумом изузета од плаћања царине и пореза у реализацији својих циљева, по истој основи као и општине-чланице.
У завршним одредбама стоји да је Заједница отворена за сваку другу општину „под условом да се општине-чланице о томе сложе“, да се може распустити „само доношењем одлуке Скупштине коју је усвојила двотрећинска већина општина-чланица“ и да има право на „званичне симболе (грб и застава) у складу са законима Косова“.
Како је навела и председница Владе Ана Брнабић, Статут ЗСО саставља Управљачки тим, а споразумом је предвиђено да буде потврђен указом „након постизања споразума у оквиру дијалога“.
Где Приштина види препреку за формирање ЗСО?
Нешто више од два месеца након усаглашавања текста под називом „Асоцијација/Заједница општина са већинским српским становништвом на Косову – Општи принципи/клјучни елементи“, у октобру 2015. године, тадашња председница Косова Атифете Јахјага упутила је споразум о Заједници српских општина Уставном суду Косова на тумачење.
Јахјага је тако поступила након што је опозиција, уз протесте, блокаду рада парламента и нереде у скупштинској сали, изнела захтев да премијер Косова Иса Мустафа повуче потпис са споразума о ЗСО.
Протесте је предводила тада опозициона, а данас владајућа партија Самоопредељење. Актуелни председник Владе Косова Аљбин Курти, који је 2015. године био посланик Самоопредељења, у јеку протеста поручио је да ће „или пасти Заједница, или пасти Влада“.
„Косово не може да гради Републику и Заједницу. Тако да, или ће Заједница пасти, или ће пасти и Влада. Нема друге солуције,“ рекао је Курти 24. октобра 2015. године, само седам дана пре него што је на адресу Уставног суда Косова стигао захтев Јахјаге.
Уставни суд, крајем исте године, донео је одлуку да принципи на којима би се, по споразуму из августа 2015, заснивала ЗСО „нису у потпуности ускладени са духом Устава, члан 3. [Једнакост пред законом] став 1, Поглављем ИИ [Права и основне слободе] и Поглављем ИИИ [Права заједница и њихових припадника] Устава Републике Косова“.
Међутим, суд одлучује и да ће „Асоцијација/Заједница општина са српском већином бити успостављена као што је предвиђено Првим споразумом, ратификованим од стране Скупштине Републике Косово и проглашеним од стране председнице Републике Косово“.
У одлуци стоји и да „законски акт Владе Републике Косово и Статут који спроводи Принципе да би био у складу са духом Устава Члан 3 [Једнакост пред законом], став 1, Поглавље ИИ [Права и основне слободе] и Поглавље ИИИ [Права заједница и њихових припадника] Устава Републике Косова, треба да испуњава уставне стандарде и посебно да буде у складу са члановима 3, 7, 12, Поглавље ИИ [Права и основне слободе] члановима 21, и 44, Поглавље ИИИ [Права заједница и њихових припадника] Члановима 57, 59, 60, 61, и 62, такође и члановима 79, 81, 93, 101, 113, 123, 124 и 137 Устава Републике Косово“.
После више од седам година од одлуке Уставног суда, из сада владајућег Самоопредељења се чују исте поруке. Косовски премијер Аљбин Курти говорио је да „неће дозволити другу Републику Српску на Косову“, истиче да „мултиетнички Устав не дозвољава формирање моноетничке Заједнице“, а поставља и различите услове, међу којима је и то да ЗСО треба да буде „део коначног споразума“ и спроведе се након „међусобног признавања“.
