Иако сам сигуран да је на овакав став државе о неувођењу санкција братској нам Русији, значајно утицало то што нас за месец дана чекају избори на свим нивоима…и као што сваки лош, недобронамерни и издајнички корак, одлуку држ. врха тј. председника (јер он о свему у Србији одлучује и за све се пита ), прозовем и ставом својим осудим…исто тако желим да одлуку јучерашњу поздравим, похвалим и подржим као исправну.
Међутим, мислим да се могао искористити тренутак и указана прилика да додамо и став да:
,,Генерално подржавамо неповредивост граница свих држава, самим тим и Украјине, али И СРБИЈЕ, те стога позивамо, по питању суверенитета уједињену европу и САД, да, поред Украјине, подрже и њено право, право Србије на неповредивост својих граница”!
Уз препоруку да се ЕУ и сад одмах о томе изјасне (чиме би избегли лицемерство селективности и показали постоји ли истинска приврженост њихова међународном праву, законима и донесеним резолуцијама)! И да се Србија, док се о неповредивости њених граница ЕУ и НАТО не изјасне, ни о чему по питању стања у Украјини убудуће неће оглашавати.
Такође се могло и требало нагласити да уз поштовање суверенитета држава, треба узети у обзир и поштовати право сваке државе на самозаштиту ако је витално угрожена (Русија) од неког суседа свог (улазак Украјине у НАТО) који од угрожавања свесно не одустаје, чиме чини нужним и оправданим акт самозаштите ,,угрожене државе“!
Тада би став наш био, чини ми се, и коректнији и потпунији.
Али и овакав какав је, став Србије је добар и спашава нам образ од евентуалне неопростиве грешке увођења санкција Русији и издаје братског нам народа руског и заслужује, како рекох, респект.
Молимо се Господу да се братски руски и украјински народ уједине, ослободе од нациста ,,Азова” и сличних којима никада није доста проливања крви, и врате се у потпуно јединство народно и Црквено под јурисдикцијом Руске Православне Цркве.”