Пише: Никола Милованчев, члан Правног савјета ИН4С
Србин католик др. Нико Лепеш рођен је 1823, а преминуо је у свом вољеном Дубровнику 30. новембра 1901. Као љекар, дуго времена је боравио и радио у Србији. Био је занесен књижевношћу и сарађивао је у познатом часопису за културу и књижевност „Словинац“ у Дубровнику, који је излазио од 1878. до 1884, а сарадници су му били углавном Срби католици. Касније, у књижевном часопису „Срђ“, који су дубровачки Срби католици издавали од 1902-1908. године, постхумно је изашао (у бр. 2 од 31. јануара 1902, на стр. 83) његов епиграм „Славождер и славочувар“. Иако слијеп, уочи смрти је саставио тај епиграм, испровоциран ријечима пољског новинара Здиеховског (Zdiechovsky) на Трећем новинарском састанку (данас би рекли „конгресу“), 1901. године; Здиеховски је наиме рекао да су Руси „славождери“. „То је нашега старину коснуло, па састави овај епиграм, у ком Руса називље С л а в о ч у в а р о м“ (цитирано по „Срђу“).
Наведимо, као успомену на српског родољуба др. Ника Лепеша, и овај кратак цитат из „Срђа“ бр. 2 за 1902. годину: „Китио је некадашњи „Словинац“ својим причама, епиграмима и доскочицама. Био је звањем лијечник, али се више бавио нашом књигом него ичијем. Био је Србин душом и тијелом. Бог му дао покој!“.
Славождер и славочувар
„Шта, будало, буљиш оба ока
Увјек тамо пут дивљег истока?“
Веле Србу; „тежи пут запада,
Гдје просвјета шири се и влада!“
Одр’јешито, Срб ће на то рећи:
„На западу враг је наш највећи,
С л а в о ж д е р а сила је жестока,
С л а в о ч у в а р брани нас с истока,
С истока нам сунце дан доводи,
А запад нас мрачној ноћи води.
Свеђ источно сунце ће нас гријат,
Народност нам, слободу развијат.
И да народ до тог може доћи,
С л а в о ч у в а р сам ће му помоћи“.
