Пише: Мишо Вујовић
Када се деведесетих, након престанка хладног рата, рушења Берлинског зида, распада СССР-а и Варшавског пакта, поставило питање сврсисходности постојања НАТО пакта, заговорници његовог опстанка су се досетили да га трансформишу у хуманитарну – интервентну формацију, са задатком да интервенише или спречава оружане сукобе. Уз сагласност СБ УН, свакако.
Натофилима је главни аргумент био рат у Босни и страдање цивила и реаговање ради спречавања већих трагедија.
Потребу да се створи атмосфера линча за једну страну, друга је жртва, неколико великих агенција за односе са јавношћу попут, “Рудер и Фин” и “ Нолтон и Хил” увелико је касапило чињенице, правећи поделу на добре и лоше момке.
По старом сценарију улога злих, ружних и прљавих припала је нама. Делом и нашом заслугом.
Уместо у пензију, пре педесете године, НАТО алијанса ће опстати управо захваљујући Србима. Рат у Босни и одлука да се подрже муслимани и Хрвати – довољан разлог за прву акцију НАТО авијације у Европи. Најпре селективно на Друни код Горажда 10. до 16. априла 1994. године када су дејствовали на положаје српске војске. У том злочину страдаће санитетска екипа у обележеном возилу хитне помоћи.
Био је то први ратни задатак НАТО-а на који је јако поносан генерал Весли Кларк главнокомандујући НАТО деведесетих. Створен је нови НАТО за нове ратове. Пола века тренирани за окршај са СССР-ом своју моћ су први пут испробали над Србима, уништивши неколико тенкова, десетак кућа, пар борбених и једно санитетско возило…
Цена ове победе је губитк једног НАТО авиона марке
“ Си Херијер”, британске производње и оштећене француског авиона.
Други ангажман разгоропађеног НАТО-а је поново бомбардовање положаја Срба у БиХ, од 28. августа до 11. септембра 1995.године.
Најмоћнија војно – технолошка сила коју је свет до тада, имао и по трећи пут је немилосрдно, у злочиначком подухвату, цинично названом “милосрдни анђео”, ангажована у кажњеној експедицији поново против дежурних криваца на овим просторима, у пролеће 1999. године злочиначким бомбардовањем СРЈ без сагласности СБ УН.
Свакој акцији претходила би медијска кампања о злочинима Срба.
Један од највећих јастребова рата и НАТО интервенција Мадлен Олбрајт, својим опонентима би узвраћала питањем: “Каква је корист од најбоље оружане силе на свету ако је нећемо употребити?”
Дакле, преломни тренуци оживљавања већ обамрлог џина десили су се управо у Босни – бомбардовањем српске војске. Тада се промовише нови – хуманитарни карактер тог савеза и уједно спашава од распада.
Рат из ваздуха против Југославије коначно ће дефинисати што годинама апстрактне дебате нису могле, а то је: ‘Улога НАТО у Европи након окончања хладног рата’, објављује Њујорк тајмс крајем марта 1999. године док Вашингтон пост појашњава да се ради о глобалној будућности.
У којој ће осим енглеског веома разумљив бити и руски језик.
